Na(j)zad u sadašnjost! Majska izložba je otvorena, evo šta posećujemo

Majska izložba, odnosno Majski salon, koju po 57. put u Beogradu priređuje Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), otvorena je 5. maja u Bioskopu Balkan. Tim povodom, razgovarali smo sa autorkom koncepta izložbe, istoričarkom umetnosti, Jelenom Balević.

Ove godine, Majska izložba nosi naziv Na(j)zad u sadašnjost!, jer postavka otvara pitanja o prirodi vremena, ulozi umetnosti u savremenom društvu i izazovima današnjice. Izložba će biti održana u četiri beogradska galerijska prostora: Bioskopu Balkan, Konaku kneginje Ljubice, Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković i Domu vojske Srbije.

Na ovogodišnjoj izložbi će, pored članova svih devet sekcija Udruženja, biti predstavljeni umetnici Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), kao i određeni broj zapaženih autora iz Crne Gore.

Poseban pečat ovogodišnjem izdanju, daje selekcija radova članova Saveza društava slovenačkih likovnih umetnika (ZDSLU).

U okviru 57. Majske izložbe biće održana prateća izložba medalja i plaketa udruženja FIDEM (Federation Internacionale de la medalle), kao i tribine, panel diskusije i stručne prezentacije koje će doprineti dubljem sagledavanju savremenih umetničkih praksi.

U kratkom razgovoru sa Jelenom Balević, donosimo vam sve što treba da znate o izložbi.

MAJSKA IZLOŽBA: ŠTA POSEĆUJEMO OVE GODINE?

Tema izložbe je inspirisana neobičnim jubilejima – četrdeset godina od premijere filma „Povratak u budućnost“ i 70 godina od prve Majske Izložbe. Zašto su spojena baš ta dva jubileja?

Jelena: Ono što spaja film i izložbu jeste ideja o kretanju kroz vreme, napred (u budućnost) i nazad (u prošlost), a pre svega tendencija koja postoji u svakom od nastavaka filma, a to je želja za povratkom u sadašnjost – to je u filmu 1985. godina.

U jednom momentu se radnja filma smešta u 1955. godinu, a upravo je to godina kad je održana prva izložba ULUPUDS-a, ona koja će dobiti naziv Majski salon, odnosno, Majska izložba. Tako film na nekoliko nivoa korespondira sa temom ovogodišnje izložbe. 

Izložba se odvija u četiri prostora. Šta nas očekuje u svakom od njih?

Jelena: U svakom od galerijskih prostora publika će imati priliku da vidi različite umetnike i različite vrste umetničkog izražavanja – postavke su veoma heterogene jer je svaka kolektivna izložba takva per se.

Međutim i tu ima nekoliko specifičnosti; izložba radova umetnika članova Saveza društava slovenačkih umetnika (ZDSLU), biće predstavljena u Konaku kneginje Ljubice, postavka UPIDIV-a takođe, dok će selekcija crnogorskih umetnika moći da se poseti u Maloj galeriji Doma vojske, zajedno sa radovima članova ULUPUDS-a i izložbom društva FIDEM koje će predstaviti selekciju medalja i plaketa.

U galeriji Singidunum, biće priređena samostalna izložba dobitnice Velike nagrade prošlogodišnje Majske izložbe, Milice Đurov. 

Koji su prateći programi tokom trajanja Majskog salona?

Jelena: Prezentacija digitalizacije svih dostupnih kataloga Majske izložbe, predavanje istoričarke umetnosti Jasne Opavski o portretnoj skulpturi Ljube Popovića, radu vajarke Sare Nikolić, kao i okrugli sto Na(j)zad u sadašnjost! o ulozi umetnika u savremenoj stvarnosti, i o umetnosti kao alatu društvenih promena.

Naročito je zanimljiv segment koji nosi naziv Upoznaj umetnika/oseti trenutak, autorski projekat Slavice Damnjanović i Darka Kuzmanovića – specijalan serijal intervjua sa umetnicima, koji će se emitovati na društvenim mrežama tokom trajanja izložbe a koji ima važna dokumentaristički značaj sa snažnim autorskim pečatom.

Kakva je uloga Majske izložbe u sadašnjem društvenom trenutku dubokih podela i sveopšte neizvesnosti?

Jelena: Svako umetničko delo može biti snažan komunikator, prvenstveno u momentu njegovog izlaganja u javnosti. Još jači efekat imaju umetničke intervencije, performansi i akcije u javnom prostoru. Takve akcije, kao što je to slučaj sa delovanjem Andreja Josifovskog Pijaniste, koji je od ove godine novi član ULUPUDS-a, imaju izuzetno prodoran efekat.

One su moćan instrument u rukama umetnika i istinsko oruđe društvene borbe. Svaki umetnik u svom domenu i u skladu sa sopstvenim senzibilitetom i poetikom, može doprineti ovoj borbi. Važno je ne odustati, a pozicija umetnika je mnogo prodornija nego ona običnog građanina, jer pruža mnogo veću mogućnost komunikacije sa javnošću i to na različite načine.

Zato je umetnost važan činilac društvene borbe, a otud je i odgovornost umetnika, naročito u turbulentnim vremenima, ogromna: jer u ovakvoj sadašnjici više ne postoji onaj luksuz pasivnosti, već smo svi na važnom zadatku – da budemo angažovani i da doprinesemo promeni najviše što možemo.