Arts Hub: Marcella Barceló
Povezano
Marcella Barceló stvara hromatske, figurativne slike koje nas pozivaju u niz snovitih prizora koje ona opisuje kao „umne pejzaže“ (engl. mindscapes).
Odrastajući na ostrvu Majorka, Marcellina povezanost s prirodom, posebno morem i planinama, duboko je oblikovala njen rad. Njene slike često istražuju snovitu viziju prirodnog sveta i odnosa čovečanstva prema njemu, posredovane često usamljeničkim figurama.
„Mesta koja pokušavam da prikažem mogla bi biti bilo gde i u bilo kom trenutku. Ne postoji zakon gravitacije u njima… Nebo može biti more, a more može biti nebo i sve može biti izvrnuto. To nikada nisu stvarna mesta. To nisu pejzaži, ali možda bih mogla da kažem da su umni pejzaži“, rekla je o svojoj umetnosti.
MARCELLA BARCELÓ: UMETNICA PEJZAŽA SNOVA
Marcella Barceló u svom radu crpi inspiraciju iz različitih izvora, uključujući filozofiju Gastona Bachelard, slike Edwarda Munka i Felixa Vallotton, alhemiju, veštičarstvo, fantastičnu književnost, autsajdersku umetnost Henryja Dargera, filmove Hayaoa Miyazakija i „Alisu u zemlji čuda“ Lewisa Carrolla.
U Japanu je otkrila šintoizam, čija joj je animistička vizija sveta snažno odjeknula s njenim detinjstvom na ostrvu. Ovaj neantropocentrični pristup životu jasno je vidljiv u njenom radu. Ukiyo-e, japanski umetnički žanr poznat po drvorezima koji prikazuju svakodnevni život, pejzaže i popularnu kulturu, snažno utiče na umetnicu.
Taj uticaj se ogleda u njenim pejzažima, gde se nebo i more neprimetno stapaju. Takođe je prisutan u konceptu Mono No Aware – setne svesti o prolaznoj lepoti života. Njeno delo to odražava kroz olujna nebesa, pomračenja Sunca i vulkane, koji simbolizuju stalnu pretnju i prolaznost sveta.
Očarani spektaklom prirode, lako možemo prevideti detalje koje umetnica umeće u svaki kutak svojih crteža. Ipak, upravo ti detalji usmeravaju našu maštu. Marcella Barceló ih slika kao ključeve za razumevanje, spajajući zapadne simbole, poput puža ili figure Device u primitivnom italijanskom slikarstvu, sa japanskom mišlju hanakotoba, koja svakom cvetu pripisuje značenje, osećanje.
Kaktus, na primer, simbolizuje seksualnost, ljubičica iskrenost, božur hrabrost… Umetnica gradi sopstveni vokabular, prožet svojim kulturnim nasleđem, ali i onim koje je sama oblikovala.
Kombinujući ove motive, slikarka stvara kontraste, poput mešavine osećaja. Marcella Barceló uspeva u ovom podvigu, dirajući sva naša čula svojim delima.
Fotografije: instagram marcella.barcelo