Svi ponekada maštaju o trenucima osame, zatvaranja, napuštanja svega i totalnog isključivanja. Valja se na te želje i nagone podsetiti jer ovih dana lako zaboravimo na tu nekada radosnu misao, da možemo malo da se povučemo od svega i ne gledamo nikoga. Zato smo odlučili da se prisetimo svih muzičara koji su različitim prilikama, razlozima i povodima, profitirali od izolacije i napravili muzička remek dela. Sastavili smo listu albuma iz različitih godina, i raznih žanrova koji su snimani izolovani na ostrvu, ne izlazeći iz podruma danima, ili zaključani u kućama.
„McCartney“
Paul McCartney
(1970)
Paul McCartney je počeo sa snimanjem svog prvog solo albuma 1969. godine. Povukao se sa ženom i decom na imanje o Škotskoj, neumorno je snimao i radio a Linda (žena) mu je bila prateći vokal, a zbog učešća gospođe McCartney i činjenice da je koncept albuma ideja o srećnoj i zadovoljnoj porodici, smatra se da izražava Paulovu želju da se takmiči sa Johnom i Yoko, koji su objavili zajednički album godinu dana ranije. Ovde se ne mogu naći pesme nalik na one iz klasičnog The Beatles perioda, i na neki način i najavljuje raspada grupe The Beatles. Paulov prvi solo album je objavljen mesec dana pre “Let it Be” poslednjeg albuma The Beatlesa.
„Led Zeppelin IV“
Led Zeppelin
(1971)
Većina pesama snimljena je u Headley Grange Studios, u staroj kući za siromašne stanovnike u gradu Hedli. S obzirom na to da u ovom gradiću nije bilo barova, klubova, niti bilo kog drugog oblika zabave i noćnog života, muzičari su mogli da se fokusiraju samo na rad, što je i razlog iz kog su ovde došli. Upravo ovde, među zidovima viktorijanske kuće nastala je možda i najpopularnija pesma Zeppelina,“Stairway to Heaven”. Album je prodat u preko 37 miliona primeraka i posao je najprodavaniji album ovog benda a vremenom se na lestvici pomerao sve više i više i nalazi se na gotovo svim listima najboljih albuma svih vremena.
„Exile on Main St.“
The Rolling Stones
(1972)
Kritičari i danas tvrde da je svaka ali svaka pesma na ovom albumu savršena. A ceo album, jedan od najboljih i najprodavanijih je u potpunosti nastao u izolaciji u vili Keitha Richardsa na Azurnoj obali, 1971. godine. Za razliku od onih kojima je karantinsko stvaranje značilo detoksikaciju i pročišćavanje, Rolingstonsi su svoju kreativnu anarhiju preneli i ovde, i radili kao i uvek uz piće, drogu, svoje devojke, žene i decu, samo izolovani od spoljašnjeg sveta. Čak i danas slušajući ovaj album nije lako odupreti se magiji koju ima, da uvuče i omami da se osećamo gotovo uvučenim u studio sa Jaggerom i momcima. “Exile on Main St.” se pretvorio u vibrantni poli-žanrovski album koji podrazumeva i bluz, i rok, i kantri, i folk i gospel i predstavlja odu mladosti i slobodi.
„Sabbath Bloody Sabbath“
Black Sabbath
(1973)
Pokušavajući da prevaziđu kreativnu blokadu, čitava Black Sabbath grupa se na određeno vreme preselila u Clearwell Castle u Gločesteršir, na jugozapadu Engleske. Gotičke horor priče, legende o lokalnim duhovima i misterioznim događanjima, su prestrašile ekipu ali i inspirisale. Bill Ward je sa sobom nosio nož u krevet, a Ozzy Osbourne je patio od užasne insomnije svih dana boravka ovde. Ipak, uprkos tome što su bili izmučeni raznoranim pričama i misterijama, i trepereli na svako šuškanje jeziva atmosfera dvorca je zapravo inspirisala momke, i upravo ovde je Tony Iommi prvi put odsvirao genijalan intro za “Sabbath Bloody Sabbath” koji ih je prema rečima muzičara spasio krize, i probio kreativnu blokadu. Ovo možda nije najbolji album u istoriji ovog benda, ali definitivno jeste jedan od najznačajnijih.
„Yes Please!“
Happy Mondays
(1992)
Već do 1991, članovi benda Happy Mondays su bili apsolutni zavisnici o raznovrsnim supstancama, i da bi ih nekako spasio, menadžer Tony Wilson ih je sve, sa porodicama poslao na Barbados, da tamo snime svoj četvrti album, gde je po njegovom mišljenju heroin ipak bilo teže nabaviti nego u Britaniji. Wilson nije mogao pogrešiti više, jer heroin ili ne, sav novac koji su dobili je potrošen na drogu, a stvari su došle dotle da su počeli da prodaju nameštaj i ostalo iz studija ne bi li imali za još. Tokom ovog dzanki puta, Sean Ryder nije napisao ni jednu pesmu nego tek ponešto kad su se vratili. Rezultat je bio album „Yes Please!”. Synth-pop sa karipskim motivima, koji je Pitchfork uvrstio na listu karijernih samoubistava.
„OK Computer“
Radiohead
(1997)
Grupa je započela snimanje “OK Computer” u velikom skladištu u Oksfordširu, ali tu nisu ostali dugo zbog krajnje bednih uslova, i prešli su u kuću u Batu u Samersetu stotinak kilometara od Londona. Misteriozna srednjevekovna atmosfera grada, i miran ritam, su im očigledno prijali jer su odmah po dolasku počeli neverovatno dobro i brzo da rade, i kako i sami kažu čitava atmosfera snimanja ih je podsećala na početke i najranija snimanja kod kuće. Tom York je za album inspiraciju pronašao u “Bitches Brew” albumu Milesa Davisa, klasicima grupe The Beatles i jednom od osnivaća trip-hopa DJ Shadow. Ovaj album je u nekom smislu i prekretnica u njihovoj istoriji budući da je smela kombinacija žanrova sa ovog albuma označila i prelaz sa Brit-popa na art-rok.
„There is Nothing Left to Lose“
Foo Fighters
(1999)
Krajem devedesetih Foo Fightersi su prolazili kroz težak period i svako za sebe i kao grupa. Dave Grohl se razveo od žene, gitarista Franz Stahl više nije bio u grupi, i sveukupno su proživeli dosta internih promena. Razočaran u Hollywood i popularnost, Grohl je odlučio da napravi mali studio u podrumu svoje kuće u Virdžiniji. Naslov albuma “There Is Nothing Left To Lose” verovatno najbolje oslikava raspoloženje i osećanje grupe u to vreme jer zaista nisu imali šta da izgube, a to u ovoj situaciji možda uopšte nije loša pozicija. Daš sve i ne očekuješ ništa. Produkt ovog podrumskog karantina je bio album potpuno fokusiran na melodiju, imali su mekši zvuk, bubnjar Taylor Hawkins neke nezaboravne deonice, singl “Learn to Fly” je postao jedan od najpoznatijih a album osvojio Grammy za najbolji rock album 2001.
“For Emma, Forever Ago”
Bon Iver
(2006)
Justin Vernon se borio sa bolešću i preboljevao raskid i mirio se sa raspadom benda DeYarmond Edison. Tokom celog tog teškog procesa izolovao se u kolibu svog oca u Viskonsinu. Tu je proveo mesece, razmišljajući o svemu i pretačući u muziku. Sa minimalno instrumenata, i u ne baš studijskim uslovima Vernon je stvorio magiju, i počeo mnogo više da koristi svoj glas kao instrument a rezultat je bukvalno čaroban album koji ima snagu da nekako čudno „prenese“ u šumu i planine. Ako vam se mašta i šeta, pustite „Fr Emma, Forever Ago“.
„Piano & a Microphone 1983“
Prince
(2018)
Dve godine nakon smrti Princea, objavljen je album „Piano & a Microphone 1983“. Michael Howe, arhiviar je slučajno pronašao snimak od 34 minuta iz kućnog studija, snimljen na jednoj traci iz jednog puta, i po svoj prilici u pitanju su nacrti za nerealizovane projekte.To je bila samo jedna od 8.000 kaseta pronađenih u njegovom „skladištu“ koje je snimao tokom 1983. godine sam za sebe. Zaključan u Mineapolisu, samo sa klavirom i mikrofonom, Prince je svirao u jazzy stilu i eksperimentisao sa svojim glasom. Rezultat su krajnje intimni snimci, koje je pitanje da li bi sam ikada objavio. „Piano & a Microphone 1983“ je album kao ni jedan do sada. Niko nikada nije čuo takvog Princea- manje kralj gitare u raznobojnoj odeći, više falset i čist instrumental.
„Kids See Ghosts“
KIDS SEE GHOSTS
(2018)
Kanye West je objektivno čudak, ali u pozitivnom značenju te reči. Ipak, iako se od njega sad već stvarno sve očekuje, 2018. je uspeo da iznenadi sve. Reper je okupio porodicu i prijatelje i na nekoliko meseci se odselio u prirodu Vajominga. Tu je meditirao, povezivao se sa sobom i prirodom, i odmarao od užurbanosti grada. Tokom tih nekoliko meseci stvorio je čak pet albuma, od kojih je jedan solo a jedan zajednički projekat sa reperom Kid Kadijem. Napravili su duo i istoimeni album “Kids See Ghosts”. Album je u izvesnom smislu ispovest dva muzičara i sve što su prošli i tome što su uprkos frustracijama i teškim situacijima pronašli ljubav, veru i zadovoljstvo. I ako ste se nekada pitali odakle mu ideja za Sunday Service, moglo bi se s pravom reći da je odavde počelo.
