Šta dobijate kada ukrstite savremene izvođače i srednjevekovnu muziku? Izuzetno čudnu i iznenađujuće prijatnu mešavinu koja od nedavno ima i zvanično ime – bardcore – i kako se čini ovladala je YouTubeom budući da neke od ovih obrada imaju i nekoliko miliona pregleda. I da, možda se pitate zašto bi uopšte neko aranžirao recimo “Bad Romance” u kombinaciji sa lautama i flautama. Kao prvo zato što mu se može, kao drugo zato što znamo već da se svašta događa u vorteksu zvanom Internet, a ovo je za promenu i prijatno i zabavno iznenađenje, a kao treće, zašto da ne?
Bardcore definitivno nije prvi put da se u savremenoj kulturi pojavljuju srednjovekovne reference, jer ovaj period ima posebno mesto u popularnoj kulturi već duže vreme. Estetika srednjeg veka je neki neobičan izlet u poznato i nepoznato ali sa zabavnim obrtom, a ikonografija i elementi ove umetnosti su pronašle svoj put do savremenih korisnika društvenih mreža. Doduše, ne preko naloga muzeja i galerija, nego na prvom mestu kroz memove. Memovi su bili prvi izlet u srednji vek, a na njima su prikazi srednjevekovnih mučenika i groznih tehnika mučenja iz knjižnih minijatura ili sa slika veoma dobro rezonovale sa osećanjima sadašnjih generacija koje se osećaju razapeto između mnogih obaveza i dužnosti ili kao da im glava leži na panju ili da ih upucavaju strelama sa svih strana. Nakon vizuelne kulture, bilo je pitanje trenutka kada će i muzička dočekati svoj trenutak, i tako se pojavio bardcore koji se može naći u mutnim vodama YouTubea već neko vreme, ali su ove neobične obrade posebno eksplodirale u poslednjih nekoliko dana kada je više autora započelo sa ovakvim eksperimentima. Trenutno je moguće pronaći stotinak srednjevekovnih obrada popularnih pesama, od kojih je svaka zgodna za neku priliku.
Uzimajući moderne klasike kao polaznu tačku, autori prerađuju muziku i rearanžiraju je tako da koriste puno flaute, violine, laute i harfe a neretko i ispisuju novu arhaičnu verziju teksta pesama, i odjednom više niste u 21. veku već na nekom dvorskom banketu samo umesto dvorskih trubadura Weeknd peva “Blinding Lights” i teško je odupreti se ideji o njemu ili Lady Gagi ili članovima Radioheada u srednjevekovnoj odeći. Pomalo zbog apsurdnosti čitavog koncepta, pomalo zbog svojevrsnog eskapizma koji nudi, pomalo što je situacija sa globalnom pandemijom dosta bliska srednjevekovnoj, malo zato što i neobično dobro zvuči, a i ima sjajne vizuale, ali bardcore (nastao od stare keltske reči “bard” što znači poeta, pesnik) trendinguje ubrzano na najvećoj muzičkoj platformi, svaki dan privlačeći još ljudi. Cornelius Link je jedan od začetnika ovog novog muzičkog pravca, ako se može tako i nazvati, i njegov profil za jako kratko vreme i preko 120 hiljada pratilaca, je rekao da je inspiraciju sa ovakav eksperiment zapravo i dobio iz srednjevekovnih memova koji kruže internetom, tačnije od jednog konkretnog koji pokazuje skelet koji đuska u kovčegu, i zapitao se zašto i muzika ne bi mogla da se osrednjevekovi, a usput stvori i nešto zabavno što nam je svima ovih dana preko potrebno.
U tome verovatno i leži uspeh bardcora: njegovi autori sebe ne shvataju previše ozbiljno kao ni muzičko nasleđe koje koriste, već se samo beskrajno dobro zabavljaju, praveći most između savremenosti i onoga što je staro hiljadama godina. Ko zna, možda umesto klavira i violine, u muzičkim školama opet počnu da budu aktuelne harfe i flaute, pa se svi prihvatimo novih hobija (ako ništa drugo imamo i Lizzo kao genijalan primer koliko flauta može da bude genijalna) i ako nešto znamo o ovoj godini, onda je to da 2020. možda i nije neka godina za sva ostala polja, ali definitivno pripada muzici. Kao što je rekao Sam Ord, pored Corneliusa jedan od vodećih autora u bardcore zajednici: “U ovakvo vreme, mislim da ljudi jedino tragaju za dobrom zabavom i da se ismeju, a iz nekog razloga popularne pesme sa srednjevekovnim obrtom imaju sposobnost da nasmeju sve, makar i na tri minuta. Mislim da je to dobra stvar da “podigne ljude” i da je baš ono što nam je neophodno”.
