Pretraga

Ennio Morricone: Kompozicije po kojima ćemo zauvek pamtiti genija filmske muzike

Ennio Morricone: Kompozicije po kojima ćemo zauvek pamtiti genija filmske muzike

Tekst: BURO.

Za sve one koji vole film i muziku, i koji su svesni koliko dobar soundtrack može da uzdigne ali i ubije film, ime Ennio Morricone znači puno. Postao je poznat blisko sarađujući sa prijateljem i režiserom Sergiom Leoneom radeći muziku za “špageti- vestern” filmove poput “Za šaku dolara” i “Dobar, loš, zao”. Uspeo je da muzikom predstavi mitsku prazninu pejzaža oko likova i brutalne realnosti koje žive na filmu, i od tada je ostao genije muzike koja dočarava atmosferu i otvara pejzaže koje počinjemo da zamišljamo već na prvi zvuk. Svojim radom i razumevanjem muzike uticao je na mnoge mlađe kompozitore, ali i režisere sa kojima je do kraja života blisko sarađivao, i uprkos holivudskom uspehu, ostao je veran svojim korenima do kraja života komponujući za italijanske filmove. Jedinstvenim talentom Morricone je stvarao melodije koje su pratile i nadopunjavale filmove od komedija preko trilera do istorijskih drama. Sarađivao je sa velikanima filmske industrije kao što su Bernardo Bertolucci, Pier Paolo Pasolini, Terrence Malick, Roland Joffé, Brian De Palma, Barry Levinson, Mike Nichols, John Carpenter, Quentin Tarantino... Jednom je izjavio da je “raditi za film neverovatno iskustvo jer mi je dalo priliku da eksperimentišem sa svojim idejama, da ih slušam u izvođenju orkestra, i iskoristim za konkretan cilj” i to je verovatno najsveoubuhvatniji prikaz onoga kako je doživljavao muziku. Snažno, magično, eksperimentalno, svrsishodno.
Morriocone je preminuo danas u Rimu, ali melodije koje je stvorio ostaju da zauvek lelujaju našim mislima i filmovima koje volimo, i u to ime prisećamo se najboljih soundtrackova koje je stvorio.

“Đangova osveta”

S obzirom na to da je muzika jedan od osnovnih razloga zašto su Tarantinovi filmovi ono što jesu, nije začuđujuće da ovaj režiser poklanja neverovatno mnogo pažnje muzici i da je vrlo i strog i izbirljiv kada je odabir soundtracka u pitanju. Otud je sasvim i logično da je Quentin Tarantino neretko upotrebljavao Morriconeovu muziku za nekoliko svojih filmova. Tako smo “Death Rides a Horse” mogli da čujemo u filmu “Ubiti Bila”, dok su teme "Paranoia Prima" i "Unexpected Violence" ("Violenza inattesa"), bile korišćene u filmu “Otporan na smrt”. Dve godine nakon tog filma, tačnije 2009. došlo je konačno do dogovora između Morriconea i Tarantina, i kompozitor je trebalo da radi svu muziku za film “Prokletnici”. Nažalost zbog kratkog roka, saradnja se nije ostvarila, ali je Tarantino sedam njegovih kompozicija uvrstio na soundtrack. Konačno, 2012. za film “Đangova osveta” sa italijanskom pevačicom Elisom komponovao je pesmu “Ancora Qui” a nakon toga su sarađivali i na celokupnom soundtracku za “Podlih osam”.

“Cinema Paradiso”

Predivan OST na kom je Ennio radio sa svojim sinom Andreom i prati film o dečaku Salvatoreu koji krišom uhodi lokalnog kinooperatera Alfreda i uvodi se u magiju filma. U drugom delu junak je već adolescent, a u trećem ugledni filmski reditelj koji se, nakon 40 godina, vraća na Siciliju na Alfredovu sahranu. Tu nad sećanjima i uspomenama bisokopa Paradiso režiser rekapitulira odnos prema filmu, porodici, zavičaju. Neverovatna količinu nostalgije, i izleti u film, u nevinost detinjstva, u prošlost i na sicilijanski jug, pojačani su muzikom jer je Morricone uspeo gotovo savršeno da pogodi raspoloženje i isprati sva tri doba Salvatorea.

“Lolita”

Možda i jedan od najboljih soundtrackova, gde je Morricone uspeo nepretenciozno ali dovoljno snažno da naglasi senzualnost i romanticizam teme opsesije, ljubavi, zavodljivosti, požude. Kako je i sam rekao: “Muzikom je trebalo da ispratim želje režisera, da od Lolite napravim iskrenu i obostranu ljubavnu priču, uprkos čistoći i naivnosti mlade tinejdžerke.”

“Bilo jednom na divljem zapadu”

Klasik za sva vremena, i legendarno ostvarenje čak i za one koji nisu naklonjeni špageti-vesternima. Epska priča koja ima sve elemente koji su neophodni: misteriozni stranac sa harmonikom, prelepa udovica u opasnosti, ozloglašeni desperado i nemilosrdni ubica. S obzirom na to da je Sergio već bio upoznat sa Enniovim radom, dogovor je bio da glavna muzička tema bude komponovana pre nego što se počelo sa snimanjem filma. Tako je muzika bila puštana sve vreme dok je trajalo snimanje, ne bi li glumačka ekipa bila inspirisana i maksimalno u priči i atmosferi.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor