Pretraga

Radosne vesti za klabere: Klubovi su postali institucije kulture u Nemačkoj

Radosne vesti za klabere: Klubovi su postali institucije kulture u Nemačkoj

Tekst: BURO.

Sigurno ste barem nekada pomislili kako prava old-school kafana nije samo običan izlazak i mesto za zabavu (pogotovo za nekoga iz inostranstva) već institucija sa velikim I i kako odlazak na rejv nije samo pitanje provoda već učestvovanje u nečemu mnogo većem. Ima nečeg u mestima za izlazak i zabavu što ih čini mnogo većim od same lokacije, muzike i okupljanja, pogotovo u gradovima kao što je Berlin, kome su žurke upisanae u DNK, i od kojih je prosto i jednostavno neodvojiv.

Prošla godina je mnogo učinila da se stvari na tu temu promene, i kako je Nemačka imala jedan od strožijih karantina rejverska kultura je gotovo sasvim zamrla. Međutim, upravo u tom hijatusu i pauzi od partijanja, veliki broj ljudi je shvatio koja je uloga i značaj žurki, i da ona nije samo od zabavnog već i od kulturnog značaja i baš u ovom periodu pokrenuta je kampanja u kojoj su nemački aktivisti želeli da dokažu da klubovi i mesta sa live muzikom treba da budu prepoznati ne kao mesta za zabavu već kao kulturna dobra. Na prvu možda zvuči samo kao dobar izgovor da rejvovanje od tri dana u Berghainu bude nazvano kulturnim uzdizanjem, a ne intenzivnim partijanjem, ali aktivisti zapravo imaju pravo.

O tome da je ova promena važna govori i činjenica da su veoma mešovite strane i političke strane koje su zakopale ratne sekire i odlučili da se možda oko mnogo čega ne slažu, ali da se rejv ne dovodi u pitanje i da mu treba dati mesto koje zaslužuje. Zeleni, levica, Slobodna demokratska partica, Socijal-demokratska partija i CDU/CSU, su zajednički osnovali parlamentarni forum za klupsku kulturu i noćni život u okviru nemačkog Bundestaga, i konačno posle više od godinu dana borbe napravili velike promene.

Radosne vesti za klabere: Klubovi su postali institucije kulture u Nemačkoj (фото 1)

Dugo vremena klubovi su klasifikovani kao “prostori za zabavu” i u tu kategoriju spadaju zajedno sa recimo kladionicama i javnim kućama, a od sada će biti smatrani “ustanovama od javnog i kulturnog značaja” zajedno sa pozorištima, operama i koncertnim dvoranama. Pitanje kategorije, i naizgled mali ali izuzetno značajan korak prelaženja sa jedne strane na drugu koji bi na prvom mestu trebao klubove da pomogne u očuvanju klubova i klupske kulture. Ovom odlukom se šalje važna poruka, a to je da se konačno priznaje da klubovi utiču na formiranje identiteta grada i njegovih delova, i da su kao takvi sastavni deo kulturnog i ekonomskog života.

I to stvarno i jeste tačno ako se uzme u obzir da na svetu postoje ti neki gradovi koje prosto ne možemo da odvojimo od njegove noćne scene, kao i da upravo to privlači mnoge strance u taj grad, a kao takvo nije ništa manje značajan element ponude nego što su recimo muzeji. Skretanje pažnje na turizam i prihode koje donosi i jeste jedan od glavnih argumenata članova “klupske komisije” koji su objašnjavali da klubovi jesu “puls grada”, i da upravo oni dovode 3 miliona ljudi godišnje u Berlin, a nedavna studija je potvrdila da su samo u 2018. posetioci klubova potrošili oko 1.5 milijardu na ovim mestima.

To klubove ne samo da čini atrakcijom, već i ozbiljnim izvorom kapitala, i zaista nema mnogo razlike u odnosu na neke druge prostore kojima se svaki grad ponosi i koje posebno ističe kao što su opere, muzeji, galerije.

Tako da, sledeći put kada odete u Berlin setite se da sa punim pravom kad vas neko pita šta radite možete da kažete da obilazite institucije od kulturnog značaja.  I danju i noću. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor