O radu u kompaniji Nike, izazovima koje u posao donose veštačka inteligencija i generacija Z, nezaobilaznom klabingu i tajnama uspeha, Nemanja Jehlička govori za prvo BURO. štampano izdanje, za koje je dizajnirao i naslovnu stranu.
Put koji je prešao Nemanja Jehlička – od Beograda preko Pariza, Amsterdama, Portlanda i pozicije direktora dizajna grafike u Jordanu do senior eksperta u timu Central Concepts kompanije Nike, fascinantna je priča o uspehu i tome gde mogu da vas odvedu strast, predanost i neprekidno usavršavanje. On nije samo jedan od naših najuspešnijih dizajnera u svetu, već neko ko svojim stilom i vizijom svakodnevno utiče na globalne trendove u modi i umetnosti. Dovoljno je pogledati jedan njegov rad pa da znate o kakvom kreativcu je reč, ali postoji još nešto meta, nešto iza, što treba da znate o njegovom stvaralaštvu. To je muzika.
Rođen osamdesetih u SFRJ, odrastao u SRJ, 1996. seli se u Francusku i u Parizu završava srednju školu. U to vreme počinje da se bavi didžejingom, pušta muziku po različitim gradovima Francuske, i upravo te žurke ga dodatno investiraju u vizuelni svet. Mogućnosti dizajna počinje da sagledava upravo kroz muziku – kroz zvuk upoznaje drugu stranu vizuelnog, kroz vizuleno pristupa muzici. Upisuje Gerrit Rietveld Academie u Amsterdamu i počinje da radi u jednom beogradskom studiju za postprodukciju i video-animaciju. Sve vreme je prisutan na domaćoj klabing sceni i radi omote albuma, singlova ili brending lejblova, flajere. Onda se dešava Lorem Ipsum, čuveni studio koji je osnovao u Beogradu sa Bratislavom Milenkovićem. Slede političke promene u zemlji i slanje portfolija u inostrane kompanije, dok mu se nije odazvao čuveni studio Wieden+Kennedy, nakon čega 2018. prelazi u Nike.
NEMANJA JEHLIČKA – INTERVJU:
Možete li da približite svoju poziciju u kompaniji Nike širem auditorijumu – šta tačno radi direktor dizajna grafike proizvoda u Jordanu?
– Pozicija dizajn direktora u Jordanu je stara funkcija sa koje sam prešao na mesto senior eksperta u timu Central Concepts u kompaniji Nike pre nekoliko meseci. Dve dijametralno različite funkcije, tako da mi se koncept rada drastično promenio – od vođenja tima i rada na proizvodu, do toga da se bavim definisanjem koncepta, kreativne strategije proizvoda, brenda i korisničkog iskustva na nivou čitavog Nikea. Na prethodnoj poziciji u Jordanu vodio sam tim od 14 ljudi i uglavnom sam se bavio definisanjem sezonskog pravca i narativa za kolekcije, procesima unutar tima i saradnjom sa kros funkcionalnim partnerima, što je bio dosta zahtevan posao i mahom mi je oduzimao vreme od kreative. Sa ovim timom sam imao prilike da uradim šest sezona za Jordan, od kojih je prva SPSU24. Što se trenutne pozicije u Nikeu tiče, vratio sam se kreativi i sarađujem sa čitavim brendom i ljudima na svim funkcijama, što je dosta uzbudljivo i velika je čast što sam u mogućnosti da utičem na celokupan brend u ovoj razmeri.
Sa pozicije na kojoj se danas nalazite, mislite li da je klasično obrazovanje neophodno za (grafičkog) dizajnera? Kada, kako i od koga ste najviše naučili o svom poslu?
– To je tema koju sam više puta obrađivao sa studentima ovde i uvek krenem sa pitanjem zbog čega žele da se bave ovim poslom. Šta su im aspiracije i očekivanja nakon studija. Obrazovanje se stiče formalno i neformalno, a način na koji to činimo je stvar izbora. I zaista nema pravila. Završena škola ne znači 100% spremnost i iskustvo, već predstavlja zdravu osnovu za nadogradnju kroz vreme i rad. Jedan od meni najdražih primera je Slavimir Stojanović koji je posle toliko godina rada, nagrada i globalnog priznanja, rešio da se vrati na studije i završi fakultet, isključivo zbog ličnih razloga, a ne ispunjavanja norme. Lično, nisam završio fakultet, tako da sam stvari otkrivao sam ili kroz saradnju sa drugima. Morao sam da budem strpljiv i prihvatim činjenicu da ono što ne znam mogu da naučim od drugih ili kroz ozbiljno istraživanje. Iste stvari činim i dan-danas i jako sam srećan zbog toga što se i dalje razvijam kao kreativac, i osećam da imam još da učim. Sa druge strane, prigrlio sam greške kao zdrav deo procesa, i iskreno ih najviše volim, pošto se uvek iznenadim rešenjem koje proistekne iz njih.
Profesionalna osobina koju najviše cenite kod saradnika?
– Predanost i ljubav prema radu.
Postoji li neki mentor u Srbiji koji je najviše uticao na vašu karijeru?
– To bi bio moj otac. Odrastao sam uz njegov rad i još kao klinca me inspirisao da se bavim ovim što danas radim. Sada su se stvari promenile, pa je došao red na mene da uzvratim istom merom i inspiracijom.
Kada sa pozicije nekog ko već godinama živi i radi u Americi osmotrite situaciju u našoj zemlji – čini li vam se da smo mi konkurentni u znanju i veštinama sa ostatkom sveta?
– Teško da je uopšte moguće da se poredimo u poslovnom smislu, i tu je Srbija u odnosu na ostatak sveta i dalje u zaostatku. Uređenost tržišta, etika poslovanja i uzajamno poštovanje samo su neke od stvari koje nam nedostaju. Što se kreativnih ljudi tiče, toga nam nikada nije manjkalo!
Da li sarađujete sa nekim našim ljudima i pratite li domaću – srpsku dizajn scenu?
– Do sada je to bila samo jedna saradnja – sa Bratislavom Milenkovićem na projektu za Nike pre nekoliko godina, ali svakako bih voleo da više sarađujem sa našim ljudima u budućnosti. Samo da se ukaže prava prilika. Domaću scenu pratim, koliko sam u mogućnosti odavde, i zaista imamo nekoliko jakih kreativaca. Marko Vuleta je jedan od njih i njegov rad jako cenim i poštujem.
Imate li uzore u poslu?
– Nekada su to bili studiji za grafički dizajn, razni umetnički pravci, a danas su to pojedinci iz raznih sfera kulture i dizajna – moda, arhitektura. Lista samo raste.
U kojoj meri slušate/osluškujete mlađe kolege (juniore) sa kojima radite? Šta učite od njih?
– Uvek! Sve vezano za AI, processing, kodiranje… Mlađi dizajneri se mnogo više oslanjaju na tehnologiju u svom procesu, i zanimljiv mi je taj njihov pristup radu u tehnološkom smislu. Često gledamo na istu stvar iz različitih uglova, pa me interesuje kako oni dolaze do pojedinih rešenja.
Kada ste poslednji put puštali muziku pred publikom?
– Uh, ima tome 10 godina, ali razmišljam da se vratim didžejingu u nekoj meri.
Imate li vremena da se bavite muzikom? Šta trenutno slušate?
– Ako pod “bavljenje muzikom” mislite na klabing, onda da. Portland ima malu, ali solidnu scenu, što me i inspiriše da se vratim didžejingu. Poslednjih nekoliko dana slušam isključivo tehno – Rødhåd, Norman Nodge, Answer Code Request, DVS1, Buttechno…
Koliko često dolazite u Beograd?
– Trudim se da sa porodicom dođem jednom u dve godine, mada se i to proredilo. Boravak u Beogradu se uvek pretvori u jurnjavu na sve strane, što je sve samo nije odmor – sad se trudimo da dovedemo ljude kod nas.
Šta vam u Americi nedostaje iz Beograda (sem prijatelja i porodice)?
– Klabing i ukus domaće hrane.
Po čemu pamtite Jugoslaviju – postoji li nešto što ste poneli iz tog perioda a i danas vam je važno u radu i životu?
– SFRJ pamtim po slobodi i poverenju. Sećam se kako su me roditelji samog slali avionom kod bake u Dubrovnik, od moje šeste-sedme godine. Kad dobijem Jatovu torbicu sa četkicom na sklapanje i pastom za zube – bio sam najsrećniji na svetu. Da ne spominjem igranje po ulici sa drugarima, od jutra do mraka, bez straha da će nam se bilo šta desiti. Nismo se toliko plašili i bili u grču u kom smo danas, mada je i svet oko nas bio jednostavniji. SRJ pamtim po nečem mnogo mračnijem, iako ne znam gde bih danas bio da nije bilo tog perioda. Ipak, to ostaje tužan period naše kolektivne istorije.
Najbrže grafičko rešenje koje ste smislili a da ste bili zadovoljni?
– Brending za kolekciju Billie Eilish x Nike. Za 24 sata ravno.
Koliko daleko kopate u prošlost u potrazi za inspiracijom?
– Oduvek to činim, i nema granica koliko daleko idem u istraživanju. Kao jednu od referenci za projekat na kom trenutno radim iskoristio sam sliku Hansa Holbajna “Ambasadori”. Poznavanje istorije umetnosti je osnova, bez nje bi kreativnost isključivo bila u svrsi trenda i trenutka – a u tome ne vidim napredak. Moramo da znamo gde smo bili kako bismo shvatili gde se trenutno nalazimo i mogli da definišemo u kom pravcu treba da se krećemo.
Da li lakše radite pod pritiskom ili kad je sve lagano?
– Danas mi je zaista svejedno. I jedna i druga situacija mi podjednako odgovaraju, pošto sam naučio kako da vladam obema. Ono što mi više smeta je kad se projekat bezrazložno oduži. Tada nastaju problemi.
Razvijanje AI donosi novu dimenziju stvaranja koja postavlja kreativca u potpuno novu ulogu – fokus je na direktivi, a ne na stvaralaštvu. U kojoj meri je AI promenio vaše stvaralaštvo?
– AI sam isprobao jednom i tu sam stao. Imam utisak kao da se nekome obraćam sa instrukcijama i govorim šta treba da uradi. To, po meni, nije stvaralaštvo i ne ispunjava me. Imam nekoliko prijatelja koji su vrsni korisnici veštačke inteligencije, ali je koriste isključivo za skiciranje ili zabavu. Mislim da AI ima veći potencijal u razvoju savremene medicine ili tehnologije nego u razvoju kreativnosti. Nedavno sam čitao da je uz pomoć njega stvoren algoritam ranog otkrivanja raka dojke kod žena. To su stvari kojima se radujem i nadam se da će ih biti sve više u budućnosti. Što se mene lično tiče, sve se više vraćam analognom vidu stvaralaštva.
Projekat o kojem maštate?
– Postavite mi isto ovo pitanje za dve godine – tada ću biti u prilici da vam kažem.
Ko vam je omiljeni domaći košarkaš ikada?
– Dražen Petrović.
Fotografije: Privatni album
BURO. magazin je potpuno i svoj primerak možete preuzeti na nekoj od sledećih lokacija u Beogradu: Poslastičarnica Fini, Svetozara Miletića 7, Dorćol, Mutapova 21, Vračar; Smokvica Kralja Petra 73, Gospodar Jovanova 45; Valentina i Karanfil, Gospodar Jevremova 6; Bistro Grad Hometown food, Uzun Mirkova 5; Zaokret, Cetinjska 15; Kafeterija d59b, Kralja Petra 70; Jasmin a Maslina, Narodnog fronta 21b, Novi Sad; Saša bar, Gospodar Jevremova 40; Iva New Balkan Cuisine, Kneginje Ljubice 11; Tisa New Balkan Cuisine, Bulevar kralja Aleksandra 129; Pietra Pizzeria & Cocktail Bar, Kumanovska 6; Pietra Pizza & Cucina West 65, Omladinskih brigada 86e; La Boulangerie, Kneza Miloša 50; Mehurić champagne & bar, Palilulska pijaca, Ilije Garasanina 5a; June cafe, Gospodar Jevremova 25; Sloj bistro & bakery, Gospodar Jevremova 9; Vinoteka Decanter, Hercegovačka 17; Puter bistro, Njegoševa 82; JAVA Coffe, Andre Nikolića 7; Distante, Uzun Mirkova 8, Distante Galerija shopping centar; Monologue concept, Venizelosova 33e; Koncept45, Kralja Petra 45; Fratelli e Amici, Uzun Mirkova 4; Ušće shopping centar; NICOLAS Concept Store, Uzun Mirkova 8, Galerija shopping Centar; Maja Stanišić Hairstyle Expert, Kralja Petra 61; Haos Community Space Artklasa, Dunavski kej 48; Square Nine Hotel, Studentski trg 9; Mandala Wellbeing Collective, Skenderbegova 14; Pastis, Strahinjića Bana 52b; Ars medica, Trg Nikole Pašića 8.