Nepisano je pravilo da posle svake veće (svetske) krize, sledi period (estetskog) ekscesa. The Roaring Twenties dobile su svoj naziv i svoju konceptualnu odrednicu upravo po tome što su, nakon perioda strahota prvosvetskoratovnih, do tada neslućenih, proizvele dominantan životan stil koji se zasnivao na ekscesu – iskustvenom i estetskom. Usledile su onda Swinging Sixties, geografski uglavnom ograničene na teritoriju Velike Britanije, ali kulturološkim uticajem značajno dalekosežnije. Slično su predviđali i nama, nakon devastirajuće pandemije. Međutim, kakve veze ima rokoko sa time?
Postoji jedna značajna, i ne samo estetska, razlika između onih dvedesetih, tih šezdesetih i ovih dvadesetih. Zato je ovo doba u kojem živimo (možda) neo-rokoko.
Kratak čas istorije (umetnosti)
Rokoko je pravac u umetnosti koji se razvio početkom 18. veka u Francuskoj, kao reakcija na ozbiljnost i monumentalnost baroka. Odisao je lakšim, delikatnijim stilom; slavio je luksuz, pastoralne motive, ljubavne scene i dekorativnost. Aristokratsko društva tog vremena tražilo je beg u užitak i lepotu, često zanemarujući političke i socijalne probleme koji su postajali sve očigledniji pred kraj Starog režima. Rokoko je ponudio taj beg, kao prvenstveno estetski pokret.
Slično tome, Roaring Twenties, ili burne dvadesete godine 20. veka, bile su period kulturnog procvata i ekonomske ekspanzije nakon Prvog svetskog rata. Džez je svirao, secesija je ukrašavala prostore, žene su izborile svoju emancipaciju. Hedonizam je bio jedini smisao, kao odgovor na traumu rata i želju za uživanjem u trenutku. Iako su promene u društvenom ponašanju i normama bile značajne, Roaring Twenties nije bio pokret sa jasnim političkim ciljevima, već više estetski i kulturni fenomen.
Za razliku od toga (!), Swinging Sixties su bile baš takve zbog burnih političkih promena i društvenih revolucija na kojima je počivao dalji estetski i kulturološki tok misli. Svet je svedočio borbi za građanska prava, protestima protiv rata u Vijetnamu, feminističkom pokretu, seksualnoj revoluciji i kontrakulturnom izražavanju. Ovo je bio period u kojem je estetika bila podređena jasnim političkim ciljevima, borbi za slobodu, jednakost i promenu društvenih normi.
I sad – neo-rokoko?
Nije greška reći da vlada neo-rokoko, pri čemu argument nije prisustvo estetskog ekscesa (čak i kod onih koji se zalažu za tihi luksuz, jer u toj sintagmi ipak vlada luksuz) već odsustvo jasnog političkog usmerenja iza njega. Nekada su umetnici formirali grupe ili kolektive sa jasnim ciljevima, ideološkim okvirima i manifestima koji su postavljali temelje njihovih umetničkih težnji i borbi. Oni su delili zajedničku viziju i verovali da umetnost može biti sredstvo za promenu društva, političke borbe ili za redefinisanje estetskih normi.
Danas se čini da umetnički svet više funkcioniše kao kaleidoskop individualnih izraza i estetika, bez jasnog osećaja kolektivne svrhe. Umetnici se okupljaju oko estetskih trendova, stilskih eksperimenata ili marketinških fenomena, ali često bez dubljeg razloga zašto to rade. Umetnost postaje globalno tržište gde su ukusi i popularnost često vođeni algoritmima društvenih mreža, a ideje se često prilagođavaju očekivanjima publike ili komercijalnim interesima.
Umetnički pravci se pojavljuju i nestaju kao brzi trendovi koje oblikuju vizuelni senzibilitet trenutka. U tom kontekstu, umetnost sve više postaje pitanje stila i estetskog izbora, dok se zajednički manifesti i dublja značenja koja bi mogla pokrenuti promene sve ređe pojavljuju.
Savremena umetnost i kultura sve češće se okreću estetici koja je lišena dublje ideologije – a TikTok primer i izvor ovog fenomena. Svakih 15 sekundi, vlada druga estetika. Ono što je karakteristično za ove trendove jeste to da su oni upravo to – estetika – prikaz nečega, opažajni fenomen i ništa više.
Oni su lišeni političkog ili društvenog konteksta, i ne pozivaju na promenu ili kritiku postojećih struktura. To su prolazni stilovi koje pokreće algoritam i koji brzo nestaju, zamenjujući jedni druge u beskrajnom ciklusu vizuelne potrošnje, gde je važnije kako nešto izgleda nego zašto tako izgleda.