Povezano
Pišući i čitajući, često zaboravljamo da su književnost i jezik u stalnom procesu transformacije, uvek u potrazi za novim oblicima, kako bi opstali i ostali relevantni u svetu preplavljenom veštačkom inteligencijom, brzopletim, površnim informacijama i problemima sa održavanjem pažnje i kreativnosti.
Godina 2025. donosi izuzetne i neočekivane trendove koji nas izazivaju svojim dubokim i zagonetnim karakteristikama. Ove promene oblikuju ne samo teme, već i same forme naracije, pružajući izuzetne prilike za istraživanje neistraženih pravaca.
U nastavku ćemo se osvrnuti na najvažnije od njih, dok pažljivo pratimo kako se ovaj svet razvija pred našim očima.
POST-APOKALIPTIČNI REALIZAM
U svetu koji je već nekoliko godina podložan globalnim krizama, političkim, ekonomskim, rodnim, mnogi pisci okrenuli su se post-apokaliptičnim narativima, ali sa neočekivanim twistom.
Ove godine, književna dela ne prikazuju samo opstanak, već se bave psihološkom dubinom likova koji pokušavaju da pronađu smisao u post-apokaliptičnom svetu.
Tkzv. Post-apokaliptični realizam postaje glavni trend, u kojem protagonisti ne samo da preživljavaju, nego u tom procesu pokušavaju da ponovo izgrade društvo, ljubav, moralnost. Žanrovi kao što su sci-fi i distopija prelaze u duboko introspektivne, gotovo filozofske priče koje istražuju šta znači biti ljudsko biće kad se svi normativi uruše. Primer može biti ruski romanopisac Dimitrij Aleksejevič Gluhovski, i serija romana Metro 2033, 2024, 2025.
Isto je i sa Ulebekom i negovim možda najdepresivnijim post-apokaliptičnim romanom Mogućnost ostrva koji prati radnju sledbenika jedne sekte kojima je obećana besmrtnost putem kloniranja i genetskih manipulacija, a u bliskoj budućnosti ova sekta će se nametnuti kao vladajuća religija. Paralelno sa ispovešću Danijela1, nižu se komentari njegovih klonova, Danijela24 i Danijela 25, hiljadu godina kasnije.
HUMOR
Dok su književnici ranijih godina često pribegavali mračnim, pesimističkim tonovima u 2025. godini dolazi promena. Postoji značajan porast dela u kojima se svakodnevnica savremenog čoveka tretira kroz prizmu apsurda i crnog humora. Ovaj neočekivani zaokret u tonu, od duboko potresnog i pesimističkog ka ironičnom, donosi osvežavajuću dinamiku za ljubitelje pisane reči.
Pisci ne ignorišu ozbiljnost savremenih tema, ali kroz humor i satiru stvaraju prostor za refleksiju i kritiku društva. Takav pristup omogućava da se ozbiljne teme ne tretiraju samo sa tugom, nego i sa potrebom za društvenim preispitivanjem, bez da se gubi na važnosti teme. Preporuka definitivno može biti Zločinački mansifest, knjiga godine po izboru časopisa New York Times, Washington Post, Time, NPR, BookPage.
Radnja se odvija godine 1971. smeće se gomila po ulicama, stopa kriminala je dosegla maksimum, grad srlja u bankrot i vodi se pravi rat između njujorške policije i Crnačke oslobodilačke vojske. Usred ovog kolektivnog nervnog sloma, Rej Karni, nekadašnji muljator i vlasnik prodavnice nameštaja, ostavio je za sobom mutne radnje sve dok mu ne zatrebaju karte za koncert Džeksonove petorke za ćerku Mej.
AUTOBIOGRAFIJE U OBLIKU DIJALOGA
Jedan od najsvježijih i najprovokativnijih književnih pravaca jeste upotreba dijaloga u autobiografijama. Pisci, naročito oni mlađi, počeli su da koriste oblik dijaloga kao osnovu za refleksiju o svom životu. Ovaj trend izaziva čitaoca da se postavi u ulogu partnera u razgovoru, ne samo pasivnog posmatrača autora koji deli svoje priče.
Ova forma daje duboko ljudski, lični ton, ali i čitaocu omogućava da se poveže sa autorovim nesigurnostima i ličnim dilemama. Primetićete sve više pozorišnih predstava koje su inspirisane ovakvim delima, a isto je i sa mladim autorima koji se okreću upravo ovakvom kreiranju narativa.
INSTAGRAM POEZIJA
U eri hiperprodukcije sadržaja, poezija postaje sve više fragmentirana, digitalizovana, ali i nostalgična. Postdigitalna poezija koristi interaktivne elemente i estetiku internetske kulture. Ona pomera granice onoga što smatramo pesništvom, razgrađujući tradicionalne oblike stihova i stavljajući naglasak na vizuelnu i zvučnu komponentu.
Pesnici, mladi umetnici, koriste društvene mreže, blogove, a čak i video formate kako bi izrazili svoja osećanja i ideje.
Ponekad se poezija pojavljuje u kombinaciji sa digitalnim umetnostima u formi grafika, GIF-ova, pa čak i aplikacija koje čitaocu omogućavaju da interaktivno učestvuje u stvaranju stihova. Ovaj trend je izazvao pomešane reakcije, neki ga smatraju otpadom bez lirske vrednosti, dok drugi veruju da je to prirodan evolucioni korak u razvoju poetskog izraza.
EPISTOLARNI ROMAN
Iako su epistolarnu formu romanopisci davno napustili, 2024. a za njom i 2025. donose neočekivanu revitalizaciju ove vrste. Umesto klasičnih pisama, moderni autori koriste e-mailove, poruke na društvenim mrežama, SMS-ove i chatove kao formu naracije. Ova nova verzija epistolarnog romana omogućava autorima da istraže brzu, fragmentiranu komunikaciju 21. veka, u kojoj emocije i misli postaju istovremeno brzi i zbunjujući.
Tako se u pozadini digitalnih interakcija, kroz poruke koje ostavljamo jedni drugima, pojavljuju pitanja o autentičnosti, privatnosti, pa i ljubavi i ali i direktne deskripcije savremenih odnosa. Ovaj trend doprinosi novoj dimenziji introspekcije, jer nas navodi da razmislimo o tome kako tehnologija menja način na koji pišemo, komuniciramo, pa čak i kako se zaljubljujemo. Odličan primer za može biti delo Topli krajevi, knjiga koja predstavlja emotivnu lirsku korsepodenciju između glumca Đorđa Živadinovića Grgura i pesnikinje Valentina Bakti.
Foto: Promo, Pinterest