Preslušali smo povratnički album kultnog britanskog benda Pulp – „More“

„Ovu muziku su stvorila četiri ljudska bića sa Severa Engleske, uz pomoć još petoro prijatelja sa Britanskih ostrva. Tokom rada nije korišćena veštačka inteligencija. Ovaj album je posvećen Steveu Mackeyu. Dali smo sve od sebe. Hvala vam što ga slušate,“ rekli su članovi benda Pulp u završnici svoje izjave za javnost povodom izlaska povratničkog album „More“.

Hteli ili ne, nešto prostruji telom. U mom slučaju, nakon pročitanog obraćanja članova grupe, oklevao sam sa klikom na dugme plej. Već je prvi singl „Spike Island“ posedovao jasnu nostalgičnu crtu a ona je, kod nekada starmalog Jarvisa Cockera, bila neodoljiva. Njegova pretenciozna duhovitost, vokalom i kroz tekstove, govorila je u duhu generacija koje su se preklapale u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Nakon dvadeset četiri godine izdavačke pauze Pulp je ponovo na okupu. Iskreno, plašila me činjenica da su sve te generacije sada bitno starije i da je Jarvis sada samo star. Oklevao sam da se suočim sa mogućim scenariom albuma „More“ (Rough Trade, Beggars Group, Lampshade Media).

Pulp su bili najuspešniji onda kada su auto-ironični i kada su sa dozom nipodaštavanja, sa visine gledali na godine koje su ih sada stigle. Očigledno ništa više nije kao pre. Pesme na albumu „More“ postavljaju širu sliku, poput fotografije sa omota na kojoj je bend toliko sitan u odnosu na prostranstvo koje ih okružuje. Preslušavanje je pružilo zadovoljenje, nije prijatno ali je na neki mazohistički način – veličanstveno. „More“ je skup kompleksnih osećanja, zbunjenosti, zatečenosti sa jedne i nagomilanog životnog iskustva sa druge strane. Ono nam upravo daje za pravo da otvoreno govorimo o tome koliko smo se mentalno i fizički promenili. Na prolaznost života je nemoguće „spremiti se“. Dok se okreneš ne prepoznaješ više osobu u ogledalu, kao ni ljude oko sebe. Ostali su osmesi. Strast je promenila oblik. Druženje, razmena emocija, seks, zadovoljstva; sve je drugačije a to je nemoguće dočekati spreman. Pulp se svih tih tema dotakao, oblikujući ih u filmske kadrove, raskošnih muzičkih aranžmana, kinematografske dinamike i narativa. 

Naglasio bih da album nikako nije neka žalopojka. Vrlo je racionalan i stamen u svojim stavovima i činjenicama. Takođe, njegov sadržaj će sigurno teže iskomunicirati sa nekim „klincima“, ali svako 25+ će u njemu pronaći korene pitanja koja negde u tim godinama počinju da okupiraju misli. U pozadini izdanja „More“ odjekuju one čuvene rečenice da se u životu moraju samo dve stvari i da je uspeh relativan. U 2025. je najpre pravi uspeh preživeti. Uspeh je što smo dogurali dovde, što smo živi uprkos tome što nam mali, veoma mali broj ljudi, taj život olakšava. Uspeh je što se dostojanstveno suprotstavljamo zlu, što smo hrabri. Uspeh je što pronalazimo razloga za osmeh i radost u svetu koji je sve manje takav. Albumom „More“ grupa Pulp poziva na još jedan ples – kao da sutra ne postoji.

Foto: Promo