Ponekad se suočimo sa temama koje su toliko teške da je lakše ćutati o njima, ali ćutanje često nije rešenje. Samoubistvo je jedna od tih tema, o kojoj se nerado govori, ali upravo zbog toga je važno otvoriti taj razgovor. Nažalost, svi smo svesni koliko lako neko može pasti u očaj, a možda nikada ne primetimo da su osobe oko nas u krizi.
Razmišljajući o prevenciji samoubistva, shvatam koliko je važan razgovor o mentalnom zdravlju bez predrasuda i stigme. Mnogi ljudi osećaju sramotu zbog svojih misli i osećanja, povlačeći se u sebe, jer ne žele da opterete druge ili misle da ih niko ne može razumeti. Ali, otvaranje teških tema može spasiti živote.
Možda i ne shvatamo koliko je naše razumevanje, ili makar spremnost da saslušamo, nekome potrebna. Aktivno slušanje i pokazivanje empatije ne iziskuju mnogo od nas, ali nekome mogu biti spasonosni. Ponekad je dovoljno da budemo tu, da pokažemo nekome da nije sam, da pružimo ruku koja će nekoga povući nazad s ivice. Svako od nas može biti taj koji će učiniti razliku, i zato ne smemo okretati glavu.
Verujem da je prevencija samoubistva odgovornost svih nas. Potrebno je da se više razgovara o mentalnom zdravlju, da se stvore sigurne mreže podrške, i da se obezbedi pomoć onima kojima je potrebna, pre nego što bude prekasno. Zajedno, možemo promeniti tokove nečijih misli, pružajući im oslonac i nadu. Ovo me podseća na mnoge knjige koje su obrađivale temu samoubistva, poput Kamijevog Stranca ili Tolstojeve Ane Karenjine.
Važan je razgovor
U Strancu upoznajemo Mersoa, čoveka koji se suočava s prazninom i besmislom života. Njegova priča naglašava ironiju koja nastaje kada se suočimo s idejom da svet nema inherentni smisao. Merso razume da će svi umreti i da život možda nema dublje značenje, njegove odluke i postupci i dalje imaju posledice. Kamijeva analiza se fokusira na to kako društvo nameće svoja pravila i vrednosti na pojedinca, čak i kada se sve čini besmislenim. Njegova poruka je jasna, iako svet može biti ravnodušan prema našem postojanju, naši postupci i dalje oblikuju našu sudbinu i imaju značaj u kontekstu naših međusobnih odnosa i društvenih struktura.
S druge strane, Tolstoj je stvorio tragičnu priču o ženi koja je, zbog ljubavi i društvenih normi, došla do tačke bez povratka. Njene unutrašnje borbe i pritisak društva, tragičan završetak, zapravo nam pričaju o posledicama društvenih normi. Njena odluka da se baci pod voz simbolizuje osećaj bezizlaznosti i izolacije. Ana je postala žrtva labavog morala ruske aristokratije; dok su joj u početku divili, kasnije su joj se okrenuli leđa, jer u velikim gradovima najviše ima malograđana. A Tolstoj nam govori koliko je opasno kada osoba nema podršku u trenucima krize.
Obe knjige podsećaju koliko je ljudski život tanak, ali i vredan. Pisci poput Hemingveja, Virdžinije Vulf, i Silvije Plat, čije je delo bilo prožeto borbom sa sopstvenim demonima, ostavili su iza sebe duboko emotivne priče koje nas i danas diraju. Na kraju, moramo se setiti da samoubistvo nikada nije rešenje, već trenutak očaja koji može biti prevaziđen uz podršku. Međunarodni dan prevencije samoubistva obeležava se 10. septembra. Književnost je samo jedan segment da razumemo ljudsku patnju, ali i da shvatimo koliko je važno da pomognemo onima koji je pomoć potrebna. Razvijajmo empatiju kao najmoćniji alat koji nekome može spasiti život.
Govorimo o tome, slušajmo jedni druge, i pružimo ruku onima kojima je potrebna. Nekome možemo biti svetlo u mraku.
***
Neke od stručnih ustanova, savetovališta i SOS telefona koji vam mogu pružiti pomoć u Srbiji su:
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd; Telefon: 011/3636400; www.lazalazarevic.rs
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303; Mejl: vanja@centarsrce.org; www.centarsrce.org
Radno vreme je 14 do 23 časova, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon za razgovor: 011/7777000; Pozivi su anonimni
Fotografije: Promo