Dramaturg Strahinja Madžarević: O seriji “Crna svadba”, vlaškom kultu smrti i tome kako se odupreti trendovima u kinematografiji
U često sumornoj realnosti Srbije, uspeh u umetnosti i kulturi se čini skoro pa i nemogućim. Čak i bez obzira na hiperprodukciju – kada govorimo o kinematografiji. Ipak, postoje i oni koji prkose ovoj realnosti. I oni sigurno ne prolaze bez borbe, velike borbe, u okviru koje se nalazi i frustracija. Sve to je iza scene, ono što se ne vidi, ali je postojanje istih bitno istaći.
Odmah nakon završetka FDU-u, Strahinja se otisnuo pravo u vatru, pišući scenario za prvi srpski sci-fi "Volja Sinovljeva", na kom režiju potpisuje Nemanja Ćeranić. Takođe, učestvovao je i na projektu serije "Grupa" i filma "Heroji Halijarda", čije snimanje je u toku.
Ne pokušavam da od filmadžija u Srbiji napravim superheroje, ali nekim danima oni to jesu. U slučaju Strahinje Madžarevića taj dan je pao na premijeru prve dve epizode serije Crna svadba na ovogodišnjem Dunav festu u Smederevu, kom sam prisustvovala. Strahinja je kreator i scenarista ovog trilera sa elementima misterije i horora. Priča serije prati brutalno ubistvo u jednom selu u Istočnoj Srbiji, i njegovu spregu sa kultnom magije i smrti koji je prisutan kod Vlaha. Uticaj Novog Holivuda je vidan, ali je vešto uklopljen sa lokalnim motivima – vlaškim običajima iz Istočne Srbije. Vrhunske produkcije, "Crna svadba" obećava kao hit jesenje i zimske TV sezone; trenutno se emituje na Supernovoj, a uskoro će imati i svoj termin na RTS-u. Glavne uloge tumače Uliks Fehmiu, Slavko Štimac, Nikola Kojo, Igor Benčina...
Sa Strahinjom sam pričala o pomenutoj seriji, snimanju filma za 14 dana, pisanju uloga za naturšičke, romantičnim komedijama i odupiranju trendovima.
Kako si došao na ideju scenarija za seriju Crna svadba? Da li si i ranije istraživao vlaške običaje?
Serija ima dve linije priče, jednu u sadašnjosti i flešbek smešten u 1976. godinu koji se bavi fudbalskim komentatorom koji ostaje bez glasa. To je priča koju sam dugo želeo da radim, ona je bila početna tačka iz koje smo režiser Ćipranić i ja izgradili celu seriju. Sa vlaškim običajima sam se prvi put sreo slučajno, u 7. razredu kada sam sa ekskurzijom svratio u Žagubicu u kojoj se baš u tom trenutku odvijala vlaška sahrana. Iako sam video samo delić ceremonije, to je bilo dovoljno da na mene ostavi jak utisak. Vlaškim običajima se nisam bavio sve dok nismo počeli da spremamo seriju. U tom segmentu nam je dosta pomogao jedan od naših vodećih antropologa i etnologa profesor Danijel Sinani, koji nam je bio vodič kroz svet vlaške kulture, ali i drugih manje poznatih običaja i rituala koje ćete videti u seriji.
Koji je recept za dobru seriju sa poznatim uzorima, a opet sa dozom originalnosti i da li je moguće izbeći klišee u trilerima i krimićima?
Naravno da je moguće biti originalan i izbeći stereotipe. Kriminalistički žanr i triler ne bi bili najzastupljeniji žanrovi na filmu, televiziji i u književnosti da stalno ne nalaze nova rešenja, ali ono što je najvažnije je da recept ne postoji. Režiser Nemanja Ćipranić, supervizor i saradnik na scenariju Aleksandar Radivojević i ja smo samo želeli da ispričamo jednu univerzalnu priču u lokalnom ambijentu.
Snimili ste prvu sezonu koja će biti emitovana od oktobra ove godine. Da li će biti nastavka?
Razmišljali smo o tome, ali dok prva sezona serije ne bude emitovana ništa ne možemo da znamo.
Da li misliš da bi vam Tim Barton pozavideo na ovim autentičnim motivima?
Sigurno bi mu bilo izuzetno zanimljivo jer njegova “Mrtva nevesta” je zapravo običaj crne svadbe samo sa obrnutim ulogama.
I radnja i lokacija snimanja tvog filma - "Volja sinovljeva", je smeštena u Istočnu Srbiju. Iz kog razloga ti je ovaj reon tebi toliko fascinantan?
Istočna Srbija ima prelepa prirodna bogastva i kulturno nasleđe. Meni je svaki deo Srbije fascinantan, ali je problem što se malo toga od Srbije može videte u našoj kinematografiji koja je vezana za Beograd gde više ne postoji ulica u kojoj nije sniman neki film ili serija. Produkcijskim kućama je jeftinije da snimaju u Beogradu što je razumljivo, ali insistiranje na tome utiče na kvalitet i bogatstvo naše kinematografije gde se kao iskorak doživljavaju film ili serija čija se radnja ne odigrava u Beogradu.
Svi željno iščekujemo završetak snimanja "Volje sinovljeve" i premijeru. Možeš li nam reći u kojoj je fazi čitav proces?
Jedino što mogu da kažem je da stvari idu u pravcu boljem nego do sada.
Tu ste okupili velikane srpskog glumišta. Koliko je bilo izazovno, ti kao mladi scenarista i Nemanja kao mladi režiser, raditi sa njima?
To je veliki izazov, ali bih se uzdržao razgovora o "Volji" jer kad god je neko od autorske ekipe govorio o tom filmu stvari su se loše razvijale. Nije nikakvo sujeverje, stvarno je tako.
Film "Lihvar" ste Nemanja Ćeranić i ti snimili za 15 dana. Kojom rečju bi opisao to iskustvo?
Jednom rečju - pobeda. Nemanja Ćeranić je izrežirao film za 14 dana, sve zasluge za taj podvig treba da idu njemu. Ja sam sedeo kući i gledao Balkan info dok su on i ekipa ostavili srce na terenu.
Šta bi rekao da su prednosti rada sa naturščicima?
To je više pitanje za režisera, ali što se tiče rada na "Lihvaru" meni je bilo lakše da pišem određene likove jer sam unapred znao ljude (naturščike) koji će ih igrati.
Pisao si scenarije mahom za ostvarenja sa nasiljem, mrakom i težinom života. Da li bi nekad napisao scenario za rom-com i na koji način izražavaš soft/feminine stranu tvoje ličnosti?
Pisao bih romantičnu komediju, samo do sada nisam imao prilike za to, a za ovaj drugi deo pitanja ne znam šta bih rekao a da ne bacim neku jadnu foricu.
Kako se odupreti trendovima u kinematografiji, pogotovo na domaćoj sceni?
Jednostavno - raditi na svojim idejama.
Top 5 domaći i 5 stranih filmova koji su uticali na tebe?
Srpski: "Čudotvorni mač", "Marš na Drinu", "Pre istine", "Ko to tamo peva", "Boj na Kosovu". Strani: "Drumski ratnik", "Terminator 2", "Ratnici podzemlja", "Poštanska kočija", "Sever- severozapad".
Povezani članci
Buro 24/7 Izbor
