Hiishii studio čine Katarina Batuta Višerkuna i Uroš Višekruna koji još od studentskih dana sarađuju na zajedničkim projektima. Kao kreativni tim uspešno rade već više od 15 godina, a svoj profesionalni put započeli su osmišljavanjem web prezentacija, aplikacija i online kampanja, da bi danas bili prepoznati kao autentični kreatori foto i video sadržaja, fokusirajući se na produkciju advertising kampanja vodećih svetskih, ali i brendova iz regiona. Orjentisani pre svega na travel fotografiju visokih standarda, paralelno se bave i fotografisanjem ekstremnih sportova. Vremenom postaju vodeći kolektiv u toj oblasti, koji rade sa najpoznatijim svestkim imenima iz sveta ekstremnih sportova i učestvuju u lokalnim i regionalnim projektima. Iza njih stoji bezbroj putovanja, destinacija, foto i video matarijala što njihov studio čini inspirativnom koordinatom za bilo koju vrstu saradnje. Lista njihovih klijenata je impozantna, a ovo su samo neki od brendova sa kojima su sarađivali: Mini, BMW, Monster Energy, CocaCola, KLM, Turkish Airlines, Adidas, Mares, The Body Shop, Honda, DM, Telenor, Samsung, Nikon, Jelen Pivo, Nespresso… Kako sami kažu, njihov ceo život je jedna velika avantura i u proteklih 13 godina zajedno su obišli preko 50 zemalja odakle donose najzanimljivije trenutke i mesta zabeležene na kameri. Nedavno je i Beograd imao ekskluzivno priliku da zaviri u njihove snap shotove života u vidu spektakularne izložbe “Add horizons” u Silosima, ostavljajući publiku bez daha. U prebukiranoj agendi, ovaj fotografski duo, našao je malo vremena da predahne od uspeha i eventa koji je napokon probudio ceo grad i u krajnje intimnom razgovoru otkrije male tajne velikih majstora.
Nedavno je otvorena vaša izložba Add Horizons u Silosima na Dorćolu. Kako vama nakon punih 15 godina putovanja i istraživanja izgleda vaš rad, ovako kada ga i sami pogledate u tako velikom prostoru?
Iskreno, dok smo putovali unazad, 10 godina, kroz naše arhive fotografija, pripremajući ovu izložbu, tek tada smo uspeli da sagledamo ceo naš put pre svega razvojni, i da sagledamo koliko smo se ustvari promenili, pre kao fotografi, ali i kao ljudi naravno, koliko su nas sva ta putovanja i svo to vreme oblikovali u ovo što smo sada. I potpuno je čudan osećaj srediti fotografije za izložbu, posebno one koje su od pre 6-7 godina ovim trenutnim očima i dati im novu dimenziju sa novim znanjem i sagledavanjem svega.
Kada smo poređali sve fotografije, našli im mesto u tom specificnom prostoru i konačno okačili ta velika platna, i za kraj upalili svetlo da sija kroz njih, bukvalno su nam suze krenule, da konačno viziju i ideju o kojoj dugo maštamo vidimo i uživo. Naravno morale su mnoge kockice da se slože da bi se to desilo, kao i da naiđemo na prostor koji to može da iznese.
Ono što dominiara na vašim fotografijama je pokret i puno adrenalina. Kako i kada znate da je vreme za fotkanje, kako dođete do finalnog kadra za koji kažete “to je to”?
Mislim da uvek krenemo od neke ideje, šta želimo da postignemo sa fotografijom, pogotovu ako je u pitanju nešto što je i fizički zahtevnije, i onda nekako osećaj prelomi na kraju da je to to, da je sve na mestu i kadar baš kakav smo zamišljali u ideji.
Imate dosta karakterističan izraz, ali sigurno ste imali neke uzore na samom početku. Ko vas inspiriše danas, kome se divite?
Oduvek su nas oduševljavali fotografi koji su hvatali “životne trenutke” i koji su imali prilike da slikaju nešto što je samo po sebi jedinstveno kao Paul Nicken koji je život posvetio fotografiji prirode i životinja i njenom očuvanju, tu je i Jimmy Chin, fotograf koji je slikao mnoge neverovatne pohode na najviše vrhove sveta, i naravno old school legenda Yann Arthus Bertrand koji nas je još u mlađim danima, inspirisao da beležimo životne trenutke putujući, i on je još u vreme pre dronova, slikao planetu zemlju iz vazduha i napravio epske kadrove.
Da vaš pas može da govori, šta mislite da bi rekao o vama?
Haha, Paja bi imao svašta da kaže kada bi umeo da priča. U svakom slučaju, mislim bi bilo zahvalan što ga tretiramo kao ravnopravnog člana našeg malog “čopora” i da bi voleo da uvek, baš uvek ide sa nama svuda. I bunio bi se što ustajemo rano, on nije baš taj lik. A iskreno, volela bih i ja da čujem šta bi imao da kaže, verujem da bi bilo iskreno i iz duše!
I za kraj, gde idete sledeće? I šta se novo “kuva” u vašem studiju?
Pitanje koje nas najčešće pitaju i na koje najređe dajemo odgovor. Naime, trenutno je plan, kada završimo izložbu, da odemo da se odmorimo, verovatno ona opcija iznad sa šumom i onda pored poslovnih obaveza koje nas čekaju u planu je još jedno daleko putovanje, samo nismo još uvek odlučili na koju stranu, verovali ili ne.
