Za Veru Pešić ste verovatno prvi put čuli kada se pre nekoliko meseci pojavio film Nedeljka Kovačića “Vera”. Pred publikom je sada i istoimena serija, o ovoj četvorostrukoj tajnom agentkinji i “srpskoj Mata Hari” . Rasvetljavajući kroz fikciju istorijski lik jedne snažne, nezavisne žene, Jovana Stoljković iznela je fenomenalan performans, prikazavši nam Verin složen karakter, njenu odlučnost, ali i ranjivost. Kod ove glumice, navikli smo da pratimo sjajne izvedbe ženskih karaktera počev od jedne od najranijih zapaženih uloga u filmu „Klip“, pa sve do „Paname“, serije „Jutro će promeniti sve“ i filma „Južni vetar“. Njena promišljena igranja, misterioznost izraza i pažljivo biranje uloga učinili su da ona postane jedna od onih glumica čije nove uloge stalno priželjkujemo.
Ovog puta, azgovarali smo sa njom i pokušali da još dublje zaronimo u Verin lik.
Da li si znala za Veru pre dobijanja ove uloge i šta ti je bio prvi utisak nakon čitanja scenarija?
Nisam znala nista o Veri pre dobijanja uloge. Vrlo je malo informacija dostupno o njoj, a uglavnom nisu sve najtačnije. Nakon pročitanog scenarija bilo mi je važno da u razgovoru sa rediteljem i scenaristom definišem šta su istorijski fakti, a šta deo fikcije i da se upoznam sa svim saznanjima koje je i on dobio u dugom istraživanju lika i dela Vere Pešić. Na taj način sam najbolje mogla da stvorim sliku o njoj, o karakteru koji igram. Ali smo na kraju ipak odlučili da ovo bude filmska, tj televizijska uloga inspirisana detaljima života Vere Pešić, a ne puko prepričavanje događaja ili imitacija. Njen život je dovoljno bio inspirativan, nalik na film, ali su mnogi detalji dodati kako bi ova priča bila uzbudljiva za gledaoce igrane serije.
Šta misliš koliko je važno pričanje priča iz istorije o ovakvim i sličnim ženama, a koliko je ono uopšte prisutno?
Kada god je neka tema dovoljno uzbudljiva i ima materijala za scenario igranog filma ili scenarija, zašto da ne. Ono što mislim da je prepreka kao i za većinu stvari je samo sklapanje priče, odluka koji ugao se prati, kako uobličiti nešto što je deo istorije i zato je važno da scenarista dobro poznaje sadržaj koji želi da tretira. Takodje, produkcijski je skuplje snimati epohu i uopšte obezbediti sve uslove, lokacije, kostime, vozila itd., a da izgleda ubedljivo. Svakako su priče o istinitim likovima i inspirisane istinitim pričama uzbudljive kako za scenariste i autore, tako i za gledaoce. I primećujem da se kod nas snima sve vise takvih serija i filmova, posebno u poslednje vreme.
Verujem da postoje razne istinite, ali i fiktivne price koje su inspirisane ženama i slažem se da svakako treba dati vise prostora takvim temama. Kako god nas tako i u svetu. Ali evo pomaka na bolje, i Vera je jedan od primera. Ja se trudim da budem pozitivna, verujem i nadam se da ce ih u budućnosti biti sve više .
Meni je kod Vere najjači utisak ostavilo to što je ona i borbena i ranjiva, a često se misli da ta dva ne mogu da idu zajedno. Ko je po tebi bila Vera kad ostane sama?
Tako je, čovek kao takav nije uvek jedno ili drugo, kao što sve nije samo crno ili belo. Tako i ovde u tim sivim zonama, tj onim koje ne definišu dobro ili loše Vera postoji i diše, i tu se najbolje oseća priroda njenog karaktera. Koliko god da je bila hrabra, snažna ali i ranjiva, trenuci kada je vidimo samu su često momenti pražnjenja od proživljenog ili prikupljanje snage za nešto naredno. Postoje scene kada je Vera sama, i nadam se da prijaju gledaocima.
Nestrpljivo čekamo Pukotinu u ledu. Šta smeš da nam otkriješ o ovom filmu?
Film Pukotina u ledu je režirala talentovana rediteljka Maja Miloš. U filmu je pomešan narativ bajke „Pepeljuga“ sa današnjim savremenim društvom, kroz intimnu pricu glavne junakinje. Jako je uzbudljiv scenario, samo snimanje je bilo divno ali i jako zahtevno. Potpuno je drugačije od svega sto sam do sada radila, tako da se jako radujem našem filmu. Trenutno je u fazi postprodukcije a kada bude u distribuciji daćemo u razgovoru više prostora toj temi.
