Cerak, kraj koji je dobio ime po cerovoj šumi koja se prostirala na južnim obalama Save, naselje je po meri čoveka i jedinstveno nasleđe modernog urbanizma Jugoslavije. Njegovi tvorci, arhitekte Milenija i Darko Marušić i Nedeljko Borovnica, podizali su naselje na prostoru gde ranije nije bilo građevina. Gradnja je počela 1978. i trajala je narednih devet godina, a danas je ovo jedino naselje koje se smatra kulturnim dobrom u Srbiji, kao i jednim od svega tri na području cele Evrope. Muzej MoMa u Njujorku je zvanično uvrstio Cerak Vinograde u svoju stalnu postavku.
Budući da se Cerak nalazi na samoj periferiji Beograda, iznad Ibarske magistrale i jugozapadnog oboda Košutnjaka, do danas ostaje izazov namiriti kulturne potrebe stanovnika ovog kraja. Upravo na tom tragu nastalo je udruženje Kulturni Cerak, a mi smo razgovarali sa predsednicom, Tamarom Nikolić, i Jelenom Bulatović koja figurira kao deo radnog tela, o odrastanju u ovom kraju i planovima za njegovo očuvanje.
Šta je za vas značilo odrastanje na Ceraku i na koji način je to oblikovalo vaše detinjstvo?
Odrastanje na Ceraku bismo opisali jednostavno: konstantno druženje napolju. Kao deca smo imali beskrajni poligon za trčanje i igranje žmurki pokraj nama tada neobičnih sadržaja u ulicama koji su podsticali na igru. Vreme smo provodili u parkovima ili na mnogobrojnim livadama u naselju.
Kasnije se sa društvom iz škole sedelo “kod hrasta”, na terenima između Cerskog i Vinogradskog, kao i na malim amfiteatrima i velikim stepeništima po naselju. Sa srednjom školom okupljanja su još uvek bila na istim mestima i sa istim ljudima, ali je ritam života učinio sve to ređim. Sa nedostatkom dinamičnijih sadržaja u naselju, odlazili smo u grad da bismo ispratili sve urbane događaje i žurke.
Cerak postaje ponovo interesantan u studentskom periodu, prilikom sve češćih terapeutskih šetnji sa prijateljima u pauzama od učenja, ili nakon treninga. Beskrajni poligoni na kojima smo odrastali sada dobijaju novu dimenziju i značaj.
Naše naselje neguje bliskost tipičnu za manje gradove. Ovde odrastaš ušuškano i bezbrižno daleko od gradske vreve, a to je pravi luksuz u Beogradu. Rekli bismo da nas je Cerak oblikovao tako da težimo harmoniji gde god se okrenemo.
Pre MESEC DANA uhvatili ste i zvanični zalet kada je udruženje Kulturni Cerak prvi put okupilo komšije ispod breza. Tom prilikom, svako je u kutiju mogao da ubaci svoje predloge za dalje aktivnosti udruženja. Šta su prvi koraci koje nastojite da preduzmete i kako da pomirimo glasove mladih i starih u borbi za bolje sutra?
U bliskoj budućnosti planiramo događaje koji će okupiti komšije, a planiramo i da adresiramo svakodnevne probleme u naselju, i da pomognemo u obnovi različitih prostora i lokacija u naselju.
U planu je i sadržaj i tokom zime, a ono što nas posebno raduje jeste početak lepog vremena – proleće na Ceraku daje najlepše nijanse, a to će biti idealan trenutak da napravimo prvi korak ka brendiranju naselja, što je takođe jedan od naših ciljeva.
Cerak zamišljamo kao novu kulturno-turističko-rekreativnu tačku na mapi grada, kao osveženje i mesto kojim će se stanari ponositi, a gde će posetioci iz različitih krajeva rado svraćati.
