Pretraga

LP Duo: \"Umetnost je naša misija\"

LP Duo: "Umetnost je naša misija"

Tekst: Milica Nedeljković

LP Duo, muzički dvojac koji čine Sonja Ločar i Andrija Pavlović, vizionari i umetnici sa velikim U, prešli su dug put od SKC-a, bendova i klasike preko nastupa u najvećim svetskim dvoranama, do kompozitora koji im posvećuju svoja dela i internacionalnih priznanja. Uspeli su da spoje klasičnu i elektronsku muziku, da naprave hibridni instrument, da istraju i ostanu u tom procesu autentični i dosledni sebi. Uoči njihovog nastupa na Kolarcu, 23. oktobra, pričali smo o njihovoj misiji, preprekama na putu do njenog ostvarenja, mirenju digitalnog i analognog, svim onim nevidljivim ”ne” na putu do uspeha, beskompromisnosti i svemu onome što je dovelo do njihovog prepoznatljivog izraza koji osvaja publiku sa svih strana sveta.

LP Duo: "Umetnost je naša misija" (фото 1)

ČINI MI SE DA SVET SVE VIŠE POČIVA NA INDIVIDUALIZMU, ZANIMA ME KAKO STE U TAKVOJ ATMOSFERI ODLUČILI DA TREBA DA SE UDRUŽITE I STVARATE ZAJEDNO?

Sonja: Meni je i pre nego što smo se upoznali, dakle pre otprilike 20 godina, uvek bilo zanimljivije da sviram sa nekim. Ne prija mi taj osećaj kada sam sama na sceni. Najiskrenije, to mi je dosadno. Jednostavno mi je uvek bilo zanimljivije da muziku i komunikaciju delim na sceni, da se sa nekim zabavljam i tada je i dinamika potpuno drugačija. Uvek sam tražila nekoga sa kim bih sve to mogla da podelim. Postojali su pre toga i klavirski duo i trio ali to nikada nije zaživelo dok se mi nismo sreli i tako dobro razumeli u svakom smislu. Kao da sam srela drugog sebe.

Andrija: Mislim da nije toliko do individualizma koliko do egocentrizma koji vodi u sebičluk. Naravno da je svako individua za sebe, poseban i različit, ali danas je to stvar konzumerizma koji pokušava da nas napravi potrošačima i ubedi da se svet vrti oko svakog od nas ponaosob. Mi smo uvek svirali sa drugim ljudima u različitim sastavima i žanrovima; klavirski dueti i tria, a rano smo smo počeli da sviramo i u rok bendovima. Sonja je bila pop star, svirala je u velikom broju bendova koji su tada bili vrlo aktuelni i kvalitetni, dok sam ja više bio u konceputalnoj umetnosti. Počeli da sviramo Erika Satija, onda smo otišli na studije u Nemačku, tamo bili četiri, pet godina i odatle je sve krenulo dalje.

KAKO REŠAVATE NESUGLASICE, BUDUĆI DA NA SCENU MORATE IZAĆI KAO JEDNO?

Sonja: Radimo već 18 godina i svašta smo prošli zajedno. Život i studije u Nemačkoj, gomilu putovanja, hiljadu izazova, takmičenja, koncerata, projekata i naravno da se oko nekih stvari ne slažemo, ali smo naučili da se dopunjujemo i uživamo u tome. Treba do toga doći kao i u drugim ljudskim odnosima. Mi smo prinuđeni i da puno vremena provodimo zajedno, svaki dan idemo u studio, vežbamo, komponujemo, sviramo zajedno i to je jedan kompleksan odnos, ali učimo i u tome je lepota učenja o komunikaciji.

Andrija: Ide se do kostiju. Zapravo, proces bavljenja muzikom je na kraju krajeva rad na sopstvenoj ličnosti i tu uvek dolazi do ogoljavanja i nekih tački koje su bolne i neprijatne i koje ne mogu da se sakriju.

LP Duo: "Umetnost je naša misija" (фото 2)

KOLIKO JE OGOLJAVANJE BILO TEŠKO ZA VAS? KOJI JE TO MOMENAT BIO KADA STE REKLI SEBI DA JE VREME DA IDETE DALJE OD USTALJENOG? 

Andrija: Ovih dana dosta razmišljam o tome. Za bavljenje umetnošću se od nas zahteva da se malo od odvojimo od sveta i mi smo se vrlo rano odmetali. Nismo apriori prihvatali neke istine tako kako su nam predočene, nego negde odemo, stvaramo, pa se vratimo. Mora čovek da bude malo udaljen od sebe, pa onda da dođe u svet i pokaže do čega je došao. Mi smo na neki način bili beskompromisni i to ima svoju cenu, ali između nas postoji poverenje i poštovanje i to nam daje mogućnost da kroz sve to prolazimo lakše. Zapravo, postoji ta jedna strašna upornost koja je izgrađena jer smo rano počeli da se bavimo muzikom, a druga stvar je da imamo osećaj za neku vrstu pravednosti i onda idemo u centar, nađemo metu i krenemo ka njoj. Na neki način, sve što smo do sada zamislili se zapravo i ostvarilo. Uvek smo težili tome da napravimo nešto novo, neki novi muzički jezik. Nikad se nismo zadovoljavali time da pripadamo samo jednom žanru ili određenoj grupi.

Sonja: Od kada smo počeli da sviramo, zadavali smo sebi neke ciljeve, ali smo se uvek trudili da ti ciljevi budu nešto što je novo. Kada nešto savladamo, idemo dalje i sebi zadajemo nove zadatke koji su van naših komfornih stanja u koje čovek može vrlo lako da uđe i da se uljuljka, ali tu nema umetnosti. Umetnost mora da bude traženje nečeg novog. Često razmišljamo da u tome nekada i preterujemo, ali to je ono što nas vodi, nešto što jednostavno osećamo da moramo da radimo. Zapravo, to je nešto oko čega se ni ne dogovaramo, nego se to prosto dešava. Završimo jedan krug života ili jedan period rada, završimo album i onda kažemo sebi hajde sada da radimo nešto novo, da stvaramo novu muziku ili novi instrument. Tako uskraćujemo sebi komfor i iz toga nastaju stvari koje su nama uzbudljive i to je ono što nam diže adrenalin i što nas vodi dalje i na kraju nas čini srećnim. Na studijama u Nemačkoj smo svirali dela kompozitora klasične muzike za dva klavira i to je trajalo dosta dugo. Kad smo imali koncert u Carnegie Hall-u koji je za nas bio nešto potpuno nestvarno, zaokružili smo taj deo sviranja isključivo klasičnog repertoara i sviranja savremenih kompozitora i otišli smo dalje da stvaramo našu muziku.

VERUJEM DA SE MNOGO STVARI OD VAŠEG POČETKA PA DO SAD PROMENILO. VELIKI BROJ UMETNIKA SE BORI SA DIGITALNIM FORMATIMA KOJI NAS U SVE VEĆOJ MERI OKRUŽUJU, NEKI USPEŠNO, NEKI MANJE USPEŠNO. MENI JE ZANIMLJIVO DA STE VI ODLUČILI DA IH NE KRITIKUJETE ILI OD NJIH POBEGNETE, VEĆ DA IH UKLJUČITE U SVOJE STVARALAŠTVO. NA TOM TALASU JE NASTAO I HIBRIDNI KLAVIR?

Sonja: Hibridni klavir je nastao iz projekta Kvantna muzika. U pitanju je bila saradnja sa kvantnim fizičarima sa Oksforda, iz Danske i Singapura i taj projekat još uvek traje, sada pod nazivom Beyond Quantum Music. U okviru projekta smo sa kvantnim fizičarima istraživali zvukove koji postoje u kvantnom svetu. To je jedan interesantan projekat koji traje od 2015. godine u okviru kojeg smo krenuli da komponujemo muziku uz pomoć zvukova koje smo dobili iz kvantnih laboratorija. Onda smo se zapitali: Kako da napravimo neki instrument koji će na pravi način da kombinuje ta dva sveta? Pošto smo uvek uporedo svirali i sintisajzere, a u isto vreme smo najviše voleli da sviramo klavir, jer je ipak klavir najvirtuozniji instrument i na sintisajzerima ne može da se izvede puno stvari koje mogu na klaviru, došli smo na ideju da klavir unapredimo tako da preko njega možemo da se povežemo sa digitalnim svetom. Onda je nastao taj mehanizam na kojem još uvek radimo. Uskoro zavšravamo najnoviji prototip tog hibridnog mehanizma koji će se zvati Duality, kao i naš prvi album, a koji može da se stavi na bilo koji klavir, koji se tako povezuje sa kompjuterom. Mi u stvari kombinujemo zvuke sintisajzera i akustičnog klavira. Nama je u konceptualnom smislu zanimljivo da preko ovog instrumenta sviramo i kvantne zvukove, što je zaista inspirišuće. Kada nas pitaju kakvu vrstu muzike sviramo, meni je uvek teško da objasnim. Da li je to savremena klasika ili eksperimentalna elektronika ili nešto treće, kako god da je definišem, imam utisak da ne obuhvatam sve.

Andrija: To je instrument koji spaja akustični i digitalni svet. Klavir kao takav postoji otprilike trista godina, sintisajzeri poslednjih sto i sada imamo ovakav digitalni svet koji postoji 20, 25 godina tako da mi je uzbudljiva ideja odakle je sve krenulo, kako su neki ljudi svirali klavir nekada, gde smo sada došli i da spojimo te svetove. Odatle u našem radu tema koja je vezana za dualnost. U našim životima se stalno javljaju pitanja dualnosti, ili je nešto dobro ili loše. Ja ne mislim da je tako, mi smo ti koji dajemo stvarima like ili dislike, a sve te stvari postoje paralelno baš onakve kakve jesu. Naša ideja je da napravimo novi zvuk i to smo postigli sa albumom Duality koji povezuje klavir i elektroniku. Mi možemo da sviramo na festivalu klasične, džez ili elektronske muzike. Tako smo u jednom momentu i odlučili da objedinimo sve te naše ličnosti, nismo mogli više da živimo paralelne karijere krijući ih jedne od druge, nego smo ih sve spojili u jednu umetnost.

BLIŽI SE VAŠ NASTUP NA SONAR FESTIVALU KOJI REPREZENTUJE SVE ONO ŠTO I VI KOMBINUJETE KROZ LP DUO: MUZIKU, TEHNOLOGIJU, KREATIVNOST, UMETNOST, INOVATIVNOST. KOLIKO JE ON ZNAČAJAN ZA VAS?

Andrija: Taj festival je jedan od najvećih svetskih festivala i za nas veoma značajan. Trebalo je da nastupimo uživo u Barseloni, ali se to promenilo zbog ove situacije. Oni su nas zamolili da snimimo koncert i on će se emitovati 28. oktobra na svim Sonar platformama, a kasnije će biti prilike da se emituje i kod nas. Biće to pretpremijera nečega što će se dešavati sledeće godine u okviru projekta Beyond Quantum Music koji spaja svetova nauke i umetnosti.

LP Duo: "Umetnost je naša misija" (фото 3)

PRE TOGA NASTUPATE NA KOLARCU 23. OKTOBRA. GDE JE VEĆI PRITISAK, PRED DOMAĆOM ILI STRANOM PUBLIKOM I KAKO SE NJIHOVE REAKCIJE RAZLIKUJU OD DRŽAVE DO DRŽAVE U KOJOj NASTUPATE?

Sonja: Uvek smo uviđali koliko su reakcije publike različite, od onih u Japanu, preko Koreje do Holandije ili Danske i to nam je zabavno da pratimo. Nama je ovde uvek najemotivnije i na neki način najlakše a u isto vreme najteže. Kada smo ovde, malo se bavimo i organizacijom koncerata, svesni smo da će doći ljudi koje poznajemo, naše porodice i tu postoji jedna jaka emocija. Što se tiče publike, bila je potpuno drugačija reakcija na nastupu u Carnegie Hall-u u Njujorku, pa u Tokiju i Južnoj Koreji. U Carnegie Hall-u smo bili svesni da nas Njujorčani ne znaju, bilo je potrebno sat i po vremena “ubeđivanja”, ali na kraju smo dobili ovacije, što je uvek velika čast. Koncerti u Južnoj Koreji su bili pred početak korone, tada su već svi bili sa maskama i bilo nam je čudno da ne vidimo lica publike. Sad smo navikli na to, ali nam je tada bilo apokaliptično, jer volimo da vidimo publiku i reakciju, ipak osećamo tu vrstu komunikacije uvek. U Danskoj smo čuli ljude kako uzdišu na dva koncerta. Jednom nam se desilo u Amsterdamu da je jedna žena iz prvog reda ustala i otišla u sred koncerta i ja sam se zapitala šta se desilo, da bi nam posle prišla i rekla kako se rasplakala i da zapravo nije bila jedina. Iako to možda ne bismo inicijalno očekivali od Danaca ili Holanđana, oni naše sviranje vrlo emotivno doživljavaju.

SARAĐIVALI STE TOKOM KARIJERE SA IZVOĐAČIMA SA SVIH STRANA SVETA. KOJU BISTE SARADNJU IZDVOJILI A KOJOJ SE NADATE U BUDUĆNOSTI?

Andrija: Prvo što mi pada na pamet je fantastičan holandski pijanista Jeroen van Veen. Kada pogledate njegov opus i šta je sve i na koji način snimio, to je zastrašujuće. Velika karijera i velika skromnost. Biti na sceni sa njim je veliko zadovoljstvo. Sa njegovim duom smo svirali više puta i 25. januara ćemo svirati u Amsterdamu, u najznačajnijoj dvorani Concertgebouw. To je definitivno jedna od lepših saradnji. Voleo bih da sarađujemo sa Michael Nymanom, Ryuichi Sakamotom, ali bih najviše voleo kada bismo uradili muziku za neki dugometražni film, jer je to nešto što još uvek nismo radili.

Sonja: Mi smo specifičan ansambl i to nije tako lako ni uklopiti, ali puno sarađujemo sa kompozitorima i izvodimo njihova dela i oni mnoga dela nama posvećuju. Sa nekima sarađujemo više od 10 godina. Uglavnom su to prijateljstva koja provlačimo kroz rad. Sada u novembru izlazi naš novi album ,"LP Duo plays Božičević” sa kompletnim delima Ivana Božičevića za dva klavira (Universal Music). Sa njim imamo neverovatnu saradnju i volimo da sviramo njegovu muziku jer nam je bliska, osećamo je i čak smo radili aranžmane nekih njegovih kompozicija za hibridni klavir. Pokrenuli smo ediciju ,,LP Duo Plays..” da bismo publici predstavili i dela drugih kompozitora za koje mislimo da su fantastična.

KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI U MUZIČKOJ INDUSTRIJI SA KOJIMA SE SUOČAVATE I KAKO JE PROŠLA GODINA SVE TO ZAKOMPLIKOVALA?

Andrija: Izazovi su veliki jer se muzička industrija jako brzo menja. Prošle ili ove godine, čitao sam u Guardianu, pet miliona albuma objavljeno je digitalno. To je ogroman broj, a fizička izdanja se maltene ne prodaju osim vinila koji su više antikviteti. Mislim da je najveći problem taj što nekoliko kompanija drži celo tržište, a umetnici dobijaju mali procenat od prodaje. Izazovi su, dakle, brojni: kako plasirati muziku, kako doći do publike, kako emitovati muziku, kako se zaštiti, itd.

U TRENUCIMA PREISPITIVANJA, ŠTA JE BILO VAŠE ZAŠTO KOJE VAS JE GURALO NAPRED I TERALO DA NASTAVLJATE DALJE UPRKOS SVEMU?

Sonja: Baš zanimljivo pitanje o kom sam dosta razmišljala u poslednje vreme. Iskreno, ne znam da li sam ikada imala zapitanost na tu temu. Stvari su uvek išle prirodno, a ono što je prirodno je potreba da se ide dalje koja je nezaustavljiva. Nikad nisam pomislila da nešto treba drugačije. Radimo najiskrenije pa kako bude, bez ramišljanja o tome kako će se stvari odvijati, jer svaki istrajan rad se na kraju vrati.

Andrija: Odvajanje od rezultata i prisutnost u procesima. Mi smo navikli da sedimo sami sa sobom i da radimo to što radimo. Kao deca smo počeli i od tada postoji ta potreba da u tom svetu boravimo. Verovatno bismo se bavili time i anonimno. Puno stvari koje radimo je nevidljivo, a lepo je da u ovakvim razgovorima ili kada imamo koncert imamo priliku da podelimo neka zapažanja. Ipak neki procesi ne mogu ni da se ispričaju. Imamo određenu vrstu odgovornosti da ostavimo trag, poput kamenčića na putu, kao što su i nama drugi ostavljali, a koji možda bude značio nekome kao što su neki značili nama. Umetnost je naša misija.

KAKO PROVODITE VREME KAD SE NE BAVITE MUZIKOM I PREDAVAČKIM POSLOM, BUDUĆI DA OBOJE PREDAJETE I NA FAKULTETIMA?

Andrija: Dosta se čita i gledamo filmova, ali onda se i to slobodno vreme pretače u neke druge ideje i projekte.

Sonja: Nema puno slobodnog vremena. Ja nekad pomislim da previše različitih stvari oboje uradimo u toku dana. Koncerti, hibridni klavir, komponovanje muzike... Treba i vežbati instrument, pogotovo pred koncerte. Ali i ja slobodno vreme koristim za filmove i serije. Gledam dva filma dnevno u proseku, ali me to ispunjava, ali i iz toga dosta učim.

PREPORUKA ZA GLEDANJE?

Sonja: Najbolje nešto što sam gledala u poslednje vreme je serija “Sucession”.

Andrija: Poslednje što sam gledao je “Antarctica” dokumentarac Werner Herzoga koji me je zaista dirnuo. Zapravo, preporučio bih bilo koji njegov dokumentarac.

ŠTA JE NA VAŠIM PLEJLISTAMA?

Sonja: Teško je slušati muziku nakon komponovanja ili sviranja, ali imam nekoliko stvari koje vrtim non stop. Daft Punk i to u poslednjih 20 godina, kao i The Blaze - elektronski duo iz Francuske Uglavnom slušam elektronsku muziku, a uvek se tu provuče i neko klasično delo, mada potrebu za klasičnom muzikom uglavnom zadovoljam kroz rad sa studentima.

Anrija: Ja mnogo volim da slušam klavirsku muziku. Stalno slušam holandskog kompozitora Simeona ten Holta.

PRIČALI SMO O ILI-ILI FENOMENU, DA LI JE IKADA BILO PITANJE MUZIKA ILI?

Andrija: Zapravo ne. Bilo je više šta u muzici ili šta u umetnosti. Tu se u stvari lomilo da li izabrati klasičnu ili rok muziku. Meni je važna tema i književnost, to je moja ,,rezervna” umetnost. Inspiriše me da čitam i pišem a to je možda delom i zbog toga što su roditelji završili srpsko-hrvatski jezik i jugoslovensku književnost.

Sonja: Meni bi drugi izbor bila nauka. Da nisam birala klavir, verovatno bih upisala ETF. Možda sam kroz rad na hibridnom klaviru naučila neke od tih stvari i shvatila koliko to volim.

ŠTA JE ONO ŠTO GOVORITE SVOJIM STUDENTIMA I UOPŠTE MLADIMA KOJI NAMERAVAJU DA SE BAVE MUZIKOM?

Sonja:Svojim studentima dajem vrlo konkretne savete. Trudim se da im objasnim da ništa ne može da se desi preko noći, da prilikom građenja svoje karijere nikada ne smeju da kopiraju drugog niti da se trude da budu kao neko drugi, jer je jedini način da postignu uspeh da tragaju za onim što jesu. To je ono što treba da grade, jer će ih tako na kraju neko i prepoznati. Nije lako naći sebe u sebi i prihvatiti to. Različitost se sve manje ceni, a to je jedini put do uspeha.

Andrija: Svetu treba različitosti. Upoznajte sebe i budite radoznali. Nije lak momenat i sigurno je teže nego pre 20, 30 godina. Veliki je pritisak na čoveka i mlade ljude da ispune neka očekivanja. Čuvajte se šarene laže. :)

LP Duo: "Umetnost je naša misija" (фото 4)

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor