Pretraga

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu

Tekst: Milica Nedeljković

Katarinu sam upoznala slučajno na jednoj online radionici, ali sam od trenutka kada je ispričala svoju priču znala da moram da sednem preko puta nje i čujem sve detalje o njenom socijalno-preduzetničkom poduhvatu. Ona je osnivačica modnog brenda sa svrhom - Women on the Way - koji funkcioniše kao  „interkulturalni most“ između kultura iz kojih dolaze žene izbeglice i kultura u kojima traže novi život. WoW zapošljava žene izbeglice u Srbiji koje proizvode održive modne komade inspirisane njihovom kulturom i 50% profita ide njima. Katarina mi je ispričala kako je ceo taj proces izgledao, šta je i za jednu i za drugu stranu značio i zašto su socijalni startapi budućnost aktivizma.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 1)

Ideja o Women on the Way-u nastala je u toku pisanja tvoje master teze o ženama izbeglicama. Ispričaj nam kako se taj proces naposletku uobličio u modni brend.

Za potrebe master rada 2018/19. sam radila master istraživanje sa ženama izbeglicama koje su u tom trenutku došle sa Bliskog istoka. Radila sam intervjue i fokus grupe sa njima i kroz te razgovore sam shvatila da njih boravak u kampu stavlja u mentalni limbo - niti su kod svoje kuće niti su stigle na krajnji cilj - sve vreme su bile u melanholičnom stanju. Mene je zanimalo kako život u tom limbu izgleda i koje su njihove najveće potrebe.

Glavna stvar je bila zaposlenje, ali ne nužno u ekonomskom smislu, iako im je novac bio potreban, već one imaju suviše slobodnog vremena i osećaju se klaustrofobično, pogotovo ako borave u kampovima. Nemaju ništa što bi ih tog dana nateralo da ustanu iz kreveta i nečim se bave. U tezi sam imala zanimljivu opservaciju da su između introvertnijih i ekstrovertnijih, introvertnije imale tendenciju da uopšte ne izlaze iz kreveta, ceo dan provedu u sobi, da su konstantno na telefonima i da u stvari samo čekaju priliku da pređu granicu. Ekstrovertnije žene su pokušavale da sebi ispune svakodnevicu, uglavnom radionicama koje organizuju NGO kampovi. Želele su da se druže, ali je sve to bilo na minimalnom nivou. Njima je trebao neki rad koji će zaokupiti vreme koje jako sporo prolazi.

To je bila inspiracija, ali na ideju o osnivanju socijalnog preduzeća nisam došla odmah. Kada sam nakon godinu dana ponovo iščitala svoj master rad, shvatila sam da ja to ono što njima treba - manuelni rad i rad sa mašinom - s obzirom na to da je većina žena sa Bliskog istoka gde postoji kultura šivenja. To mi je delovalo kao brzi način da one dođu do onoga što žele i treba im, budući da imaju neko samopouzdanje u toj aktivnosti. A čak i ako ne znaju da šiju, mogu brzo da nauče. U svakom slučaju bi imale satisfakciju kreativnog posla.

Kamp u Krnjači ima šivaonicu i to im je bilo super. Na primer, ADRA, nevladina organizacija, ima šivaonicu gde su žene šile same za sebe, čak su im davali materijale i vidim da im je to baš prijalo. Sa druge strane, u izbegličkom kampu u Bogovađi, kod Loznice, nisu imale šivaonicu i govorile su mi kako im to fali. Fali im šivenje i kuvanje, budući da se hrane u kantinama i da im nedostaje da same nešto skuvaju, kao i kada odeš u inostranstvo pa ti se posle deset dana jede mamina supa, a nisu imale pristup kuhinji i to im je smetalo. Još uvek nisam inkorporirala ideju o kuhinji, ali i to će se desiti.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 2)
Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 3)

Žene izbeglice koje su podnele zahtev za azil u Srbiji suočavaju se sa mnogim izazovima - od finansijskih do psihičkih. Koliko smo kao društvo uopšte upoznati sa njihovim položajem? Koji je po tebi pravi način da ga približimo široj javnosti?

Meni je sve vreme ideja bila da ih ne predstavim kao žrtve. To je ono što one i ne žele. Nama je lakše da njih identifikujemo kao žene izbeglice, njima je teško, jer je to suočavanje sa realnošću koje nijedna od njih ne želi.

Mislim da je odgovor ići pozitivnim aspektom - šta je to što one znaju i umeju - umesto da ih predstavljamo kao žrtve. One imaju puno talenata i situacija u kojoj su se našle nije nimalo laka. I ja sam im prilazila polako, bila sam obazriva i vodila računa o etičkom momentu, posebno sa ženama koje su prošle kroz neki vid rodno zasnovanog nasilja, čak me je bio strah kako da otvorim i zatvorim taj intervju.

Neke žene se otvaraju brže, neke sporije, ali je javnosti najbolje ih približiti u svetlu talenta i toga šta sve umeju i znaju, a njima ostaviti da ispolje ili ne ispolje vulnerabilniji deo izbegličkog iskustva. Upravo zato je socijalno preduzetništvo super, jer se one osećaju korisno. Nije im stalo samo do toga da zarade novac, već i da se osećaju motivisano dok rade, da krajnji proizvod i njih usrećuje.

Ako gledamo i trenutnu situaciju, jedno je dati humanitarian relief, uložiti određenu svotu novca kako bi im se pomoglo u tom prvom koraku, ali to nije dovoljno. Oni moraju da nastave sa svojim životom, da pronađu svrhu, ispune sebi dan i to je ono što je najkomplikovanije. Ti dani što dolaze kasnije su mnogo duži od ovih prvih.

Žene koje su radile u WoW-u su tu već par godina. A u tih par godina, neko se snađe brže, neko sporije, neko se ne snađe uopšte. Ta situacija na svakoga deluje drugačije. Kao i kada se desi neki drugi šok - neko reaguje brzo želeći da se adaptira na situaciju, a neko se potpuno isključi.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 4)

Šta je ono što im je najpotrebnije kada se nađu u Srbiji? Kako da im običan građanin pomogne?

Mislim da su odgovor poslodavci. Ljudi koji su ostali i aplicirali za azil imaju pravo na radnu dozvolu nakon aplikacije za azil i na svakih šest meseci je obnavljaju. Njima je problem da pronađu posao, zato što postoji stigmatizacija od strane poslodavaca. Sa druge strane, oni ne znaju jezik tako dobro i ne mogu da obavljaju svaku vrstu posla, a opet, ni ne žele da rade samo manuelne poslove, žele da rade nešto dodatno. Poslodavci treba da imaju malo više sluha za njih.

I kod građana postoji velika stigma ka izbeglicama. Brojevima od milion i po (to su ljudi koji su prošli od 2015.) se manipuliše i ljudi ne shvataju da je njih zapravo malo - te brojke se kreću od 4500 do 50000 u zavisnosti od godišnjeg doba - leti ih je više, zimi manje. To su uglavnom ljudi koji su ostali, izašli iz izbegličkog kampa i koji su u aplikaciji za azil i supsidijarnu zaštitu, deca im ovde idu u školu i oni sebi ovde grade život.

Njima treba nešto što će da im da normalnost života, posebno deci - da budu prihvaćena u školi - iako oni brže uče jezik i prilagođavaju se. Dakle, prilika zaposlenja je ono što ima najviše fali.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 5)

Women On The Way je socijalni startap. Možeš li da nam približiš kako taj način poslovanja funkcioniše?

Socijalno preduzetništvo je biznis sa socijalnom svrhom. Ideja je da taj biznis model ima za cilj rešenje nekog društvenog ili ekološkog problema. U našem slučaju, to je manjak prilika za zaposlenje žena koje su aplicirale za azil u Srbiji i izrazile želju da ovde ostanu. U drugim slučajevima, to mogu da budu smanjenje plastike ili zaštita životne sredine.

Jeste da socijalno preduzetništvo tilta između biznisa i NGO-a, ali je u našem slučaju to bio jedini način instutucionalizacije, zbog socijalne svrhe. Osnovati biznis u kome nemamo sluha za njihove potrebe za nas nije bilo rešenje. Sa druge strane, osnovati NGO sa raznolikim programima u kom slučaju bi one bile samo pasivni primaoci takođe nije bilo rešenje.

Kakav je generalno položaj socijalnog preduzetništva u Srbiji? Da li tu vidiš budućnost aktivizma?

Socijalno preduzetništvo u Srbiji je u povoju. Mi smo tek pre par meseci dobili prvi zakon, a njegova primena se još uvek istražuje. U pitanju je humana ekonomija. Kod nas se to ne uči ni u školi, niti se za socijalno preduzetništvo može čuti osim za sporadične slučajeve, te ga ljudi uglavnom mešaju sa humanitarnim ili nevladinim organizacijama.

Upravo tu vidim budućnost aktivizma, to je idealno rešenje, jer tilta između humanog pristupa zaradi i odnosu prema radnicima kao i životnoj sredini, na kraju krajeva i našim životima. Ali, mislim da će tek da se razvija. Program u kom smo mi učestvovale sa idejom - Rise, regionalni program za podršku socijalnim startapima - i slični su super.

U njima učimo, a osim toga, stvaramo zajednicu. U Srbiji je zajednica socijalnih preduzetnika u povoju. I u privrednoj komori se osnovala sekcija za socijalno preduzetništvo, tako da se krećemo sitnim koracima ka promenama. Idemo u pravcu humanije ekonomije.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 6)
Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 7)

Koliko ima prostora u biznisu za žene? Da li su programi podrške rešenje?

Zanimljivo je da su u socijalnom preduzetništvu većinom žene. Čak i u programu u kom sam bila, a mislim da sam to videla i u statistikama, su uglavnom žene pokretačice takvih priča i preduzeća.

Mislim da u socijalnom preduzetništvu ne postoji ta vrsta odvajanja, i dalje je sve u fazi istraživanja. Na kraju se sve svodi na ideju, a najveći izazov je da ideja bude finansijski održiva.

Vi ste kao brend održivi. Koliko je taj segment poslovanja izazovan?

Women on the Way je održivi modni brend. I baš zato što ima za cilj zapošljavanje osetljive društvene kategorije, inkorporira humaniji pristup njihovom zapošljavanju.

Sa druge strane, mi smo gledale da sve te materijale koje koristimo budu prirodni. Nekada je zaista skupo naći potpuno organske materijale, pogotovo kod nas zbog uvoza. Zbog toga gledamo da to budu materijali koji su prijatni na dodir, koji su udobni, ne štete životnoj sredini i koji mogu da se nose, a posle ne bace i da ne mogu da se razgrade.

I dalje nismo u high sustainable loop-u jer je to kod nas nezgodno, prevashodno zbog nabavke materijala. Naša održivost se ogleda u tome što smo mi mali lokalni brend koji podržava jednu vrlo osetljivu društvenu kategoriju, a u modnoj industriji je i to samo po sebi veliki skok. Tekstilne radnice su globalno veoma diskriminisane, a čitava ta industrija je vrlo nehumana i po pitanju odnosa prema radnicima, ali i prema materijalima.

Women on the Way: Socijalni startap koji osnažuje žene izbeglice kroz održivu modu (фото 8)

Koja je tačno uloga žena izbeglica u brendu?

Cela priča je u stvari počela kada sam u toku pisanja master rada upoznala Farimu, slikarku iz Irana, koju sam tada intervjuisala. Ostale smo u kontaktu i kada mi se javila ideja o osnivanju socijalnog preduzeća, kontaktirala sam je, a ona je igrom slučaja u tom momentu okupila neformalnu grupu žena izbeglica koje su okupljaju i slikaju na odeći.

Ja sam shvatila da je to u stvari to i da samo treba da napravimo korak dalje. Ona je tu grupu žena nazvala Women on the Way, dizajnirala logo i one su imale prodajnu izložbu farmerki i teksas jakni, to je bilo 2020. u septembru u Kafe baru 16.

Nas dve smo shvatile da to treba da se institucionalizuje, odnosno pokrene kao brend. Farima je u međuvremenu otišla za Francusku ali ostale smo u kontaktu. Ideja je da ona i dalje dizajnira, kako bi ostala deo ceog procesa, budući da je njega veliki deo. To je, u stvari, njena priča.

Ideja je bila da, budući da je ona iz Irana, te elemente kombinujemo sa motivima iz Srbije. Sada je deo Women on the Way-a devojka iz Nigerije, te želimo da koristimo jezik Juruba, plemena odakle dolazi.

Kada smo pravile nesesere, kombinovale smo jezike, jer nastojimo da pokažemo koliko smo u stvari slični i koliko zajedničkih stvari delimo, iako su one došle sa druge strane sveta, posebno danas, budući da živimo u globalizovanom svetu. Trenutno spremamo haljine za leto. Ideja je da izvezemo rečenice koje su na persijskom ili jorubi jeziku, pa da budu i na ćirilici i da na taj način postignemo isti efekat.

Na koje je sve načine moguće podržati Women on the Way?

Trenutno imamo samo proizvode koje prodajemo. Bilo bi super kada bismo imali otvorene događaje na koje bi ljudi mogli da se prijave, to i jeste moja želja. Sledeći korak su radionice kulinarstva ili dizajna, ali i dalje smo male, tako da još uvek nemamo kapaciteta da se usmerimo u tom pravcu.

Sama kupovina odeće pomaže, ali ukoliko neko ima ideju i voleo bi da se uključi i misli da na neki način može da doprinese ovoj priči, to bi bilo super. Women on the Way nisam samo ja ili samo žene izbeglice, to treba da bude platforma na kojoj će da se okupi zajednica i da se sa njima stvori dijalog. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor