Sajsi MC prvi put za BURO: O umetnosti, strahovima, feminizmu i majčinstvu

Sajsi MC, umetnica koja nikada ne bira lakši put. Kompromis je oduvek bio valuta opstanka, Ivana Rašić zbog toga predstavlja retku pojavu – umetnicu koja je dosledna sebi, pa makar to značilo plivati uzvodno.

Reči koje bira odjekuju poput protesta, estetika oscilira između provokacije i poezije, a svaki njen stih je nepokolebljivo iskren.

Kao jedna od pionirki ženskog repa na Balkanu, Ivana godinama dokazuje da se umetnički glas ne stvara ćutanjem već izazivanjem.

Takođe, ova godina donela je Sajsi MC nešto novo – majčinstvo, ulogu za koju mnogi misle da je sinonim za spokoj. Kao i uvek, odbila je da stvari prikazuje kroz ružičaste naočare. U razgovoru sa njom, teško je ne postaviti pitanje: da li umetnik, koji živi od suprotstavljanja normama, može pronaći mir u tako intimnoj i kompleksnoj ulozi?

Ivana Rašić nikada nije bila samo muzičarka i spisateljica, posmatrala sam je kroz prizmu filozofa, antropologa savremenog društva, sa beskompromisnim pristupom svetu u kojem danas živimo. Njeni tekstovi analiziraju opsesije konzumerizmom, patrijarhatom i iluzijom slobode.

U ovom intervjuu razgovarali smo sa njom o tome šta znači biti žena, majka i umetnica koja balansira između onoga što je njoj lično važno i odgovornosti koju ima prema publici i sada – prema svom detetu?

Razgovor sa njom, iako inspirativan, predstavljao je takođe određen izazov. Kada ste u društvu nekoga ko ne bira lakši put, i vi morate da razmislite o svom.

BURO. INTERVJU: SAJSI MC

BURO: Umetnici u Srbiji najčešće izbegavaju društveno odgovorne teme zbog straha od osude. No, Vi već godinama koristite muziku u svrhu isticanja negativnih društvenih okolnosti. Koliko je to izazovno – posebno u okruženju koje nije sklono provokativnim porukama? Da li ste ikada poželeli da jednostavno „pustite sve niz vodu”?

Sajsi MC: Volim da pokrijem što više tema i uglova. Uostalom, i lagana pop pesma može imati skrivene dragulje angažovanosti za one koji mogu da razumeju – samo je važno da se to vešto upakuje. Stvar je senzibiliteta i afiniteta umetnika – na koji način želi da oblikuje krajnji proizvod. Nije obavezno da umetnik inkorporira određene teme u svoj rad. Ja lično volim i da stvaram takvu umetnost i da je konzumiram.

S druge strane, postavlja se pitanje da li zaista postoje potpuno apolitični umetnici, jer i taj njihov namerni otklon od politike na kraju postaje politika. Apolitičan stav umetnika može biti rezultat autoritarnog režima u kojem živi. Na primer, u određenim društvima stvaranje samo lepe, naivne umetnosti bez oštrica može biti rezultat nepodnošljivog života. Zamislite sve lepo na steroidima – to je takođe politička poruka, koja nije direktna, već vrišti lepotom i postaje pomagalo da se svakodnevica lakše preživi.

BURO: Umetnost je jedan od najboljih alata za provokaciju (u pozitivnom kontekstu). Koja je, po Vašem mišljenju, najprovokativnija pesma koju ste objavili, šta ste želeli njome da postignete?

Sajsi MC: Umetnost jeste dobar alat jer pruža beskonačan izbor. Igrom slučaja koristim muziku kao ekspresiju, tačnije tekst. Muzika je poput čamca koji prevozi putnike – u mom slučaju, muzika prenosi poruku. Često me predstavljaju kao muzičarku, što je samo donekle tačno; prvenstveno sam tekstopisac, i to je moj osnovni alat.

Što se tiče pesama, ima ih više: Antifa kučke, Papa, Kod tvoje devojke, Pederi i kurve. Moja lična želja i potreba bila je da se pozabavim tim temama, to je bilo osnovno. Nisam znala šta mogu da postignem, realna sam bila dovoljno da shvatim da ne može ništa revolucionarno, ali korak po korak… Dešavalo se da neke pesme ne postignu nikakav efekat, dok se druge i danas komentarišu. To je nešto što ne može da se kontroliše.

Ako bih se najintimnije zapitala zašto sam obradila neku temu, napisala neki tekst i podelila ga sa publikom, odgovor bi ležao u nadi da ćemo se prepoznati i povezati preko pesme. Verovatno je to ono što želim da mi muzika omogući: priznanje, prihvatanje i povezivanje.

BURO: Da li ste se ikada plašili osude?

Sajsi MC: Minimalno. Naravno, osuda nije prijatna – svi težimo da nas prihvataju. Međutim, moji prioriteti, poput želje da postanem autorka i pronađem svoj jedinstveni glas, bili su mi važniji od bilo kakve osude. Ispod svake pesme potpisala sam se imenom i prezimenom, i time štitila i sebe i njih. Kad sam stala iza svog rada, osude su postale tiše – ili ih bar nisam čula, jer sam, zahvaljujući autorstvu, stvorila gluvu sobu.

BURO: A koje je vaše mišljenje o strahu generalno?

Sajsi MC: Strah je dobra stvar kada služi svrsi preživljavanja – on nas štiti. Ali kada preteramo, strah postaje parališući i počinje da upravlja našim životima. Važno je pronaći balans. Ne znam šta bih više dodala na tu temu, osim da strah treba prepoznati i razumeti.

BURO: Kažu da je roditeljstvo iskustvo koje nas suočava sa sopstvenim strahovima. Da li Vam je majčinstvo donelo neki novi strah ili možda oslobodilo od onih koje ste ranije nosili?

Sajsi MC: Strah od porođaja i trudnoće bio je kod mene veoma izražen – doživljavala sam trudnoću kao neprirodno stanje. Crne misli da će nešto poći po zlu pratile su me kroz ceo proces. Na kraju, sve je prošlo lepo, ni približno mom zamišljenom scenariju. Danas se pojavljuju novi strahovi kako ona raste – briga je uvek tu. Ali nakon što me je život već jednom demantovao, uspela sam malo da se smirim i ne predviđam najgore.

BURO: Kroz muziku ste dugo istraživali osećaj slobode, ali i ograničenja koja društvo nameće ženama. Da li Vam je majčinstvo, na svoj način, promenilo osećaj slobode?

Sajsi MC: Često mi postavljaju pitanje da li me je majčinstvo promenilo. Trebalo mi je godinu dana nakon porođaja da shvatim – majčinstvo me nije promenilo, već nadogradilo. Dodalo je novu dimenziju, novi sloj, novi uvid u moj stari život.

Majčinstvo mi je pružilo bolji uvid u stvarno stanje na terenu. Većina majki suočava se sa ozbiljnim ograničenjima slobode. Od odlaska na kafu, preko posla, do bilo koje aktivnosti koju žele – na njih pada ogroman teret. Bez podrške, mnoge žene bivaju primorane da nose sav teret roditeljstva, domaćinstva i karijere, sve uz očekivanje da funkcionišu – kao pre.

Ne postoji sistemska podrška za žene koje nemaju pomoć partnera ili okoline. To bi morala biti prva stavka koja se hitno rešava. Srećna mama – srećna beba.

BURO: Vi ste pionirka ženskog repa u regionu. Kako gledate na ulogu žena u muzičkoj industriji danas? Da li smatrate da su nove generacije umetnica hrabrije?

Sajsi MC: Apsolutno. Nove generacije umetnica jasno stavljaju do znanja da neće tolerisati stvari koje su se ranije smatrale podrazumevanim. Hrabro artikulišu svoje misli, iznose realno stanje na terenu, razgovaraju među sobom, povezuju se, stvaraju sestrinstva i međusobno dele informacije. Ove zajednice daju snagu i podršku, čineći ih otpornijima.

Međutim, postoji i druga strana – suprotnost ovome. Na sceni paralelno egzistiraju dve struje: jedna koja podržava osnaživanje i autentičnost, i druga koja perpetuira stare obrasce. Izazov je balansirati između tih suprotstavljenih stvarnosti.

BURO: Koje su razlike između Sajsi MC i Ivane?

Sajsi MC: Sajsi MC je moj štit. Ona živi za scenu, nosi tešku šminku koja odgovara reflektorima, dominira energijom i stavom. Ivana, s druge strane, skida tu masku na kraju nastupa – kada uloga odradi svoje. Ivana je introvertnija, tiša i u direktnom kontaktu sa svojim mislima. Sajsi MC je glasna i neustrašiva, dok Ivana nalazi mir u introspekciji.

BURO: Kad smo kod umetničkog imena, zamislimo da morate da ga promenite. Koje bi bilo novo?

Sajsi MC: Novo ime bi svakako moralo biti više umetničko, žensko i fantazijsko. Ovo me podseća na situaciju iz 2011. godine, kada sam bila u Klubu književnika. Sedela sam sa poznatim pevačem i jednim wannabe menadžerom koji je insistirao na saradnji.

On je, u svojoj nesvesnosti mene kao ličnosti, predložio da promenim ime, tvrdeći da ovo koje imam, navodno, nema šanse da prođe. Njegov ton bio je klasičan primer mansplaininga, i tada sam, kao mlada i impulsivna, napravila scenu na sred restorana. Danas bih takav predlog samo nehajno odbacila – bes je zamenio smireni otklon. Kod mene nikada nije bilo mladost-ludost, već samo mladost-bes.

BURO: U pesmama često obrađujete teme poput pritiska konzumerizma, socijalnih nejednakosti i stereotipa o ženama. Da li vam je neka od tih tema postala toliko lična da ste poželeli da je pretočite u pesmu?

Sajsi MC: Svakako. Ove teme me uvek diraju jer su deo svakodnevnog života – kako mog, tako i mog okruženja. Kada mi neka od njih postane posebno bliska, proces je gotovo prirodan: emocije i misli krenu da se pretaču u stihove. Pisanje o takvim temama nije samo umetnički čin, već i način da se suočim sa njima, i često se dešava da pesme koje nastanu iz tih osećaja postanu najautentičnije i najbliže publici. Pesme su moja forma otpora i oslobađanja.

BURO: Da li verujete da publika u potpunosti razume poruke koje želite da prenesete, i šta činite kada ste suočeni s burnim reakcijama?

Sajsi MC: Delovi publike, naročito fanovi, duboko zađu u tekstove i razumeju suštinu svake pesme. Drugi se možda fokusiraju na vizuelni dojam, ritam, ili smatraju da je sve što radim ironija. Moje je da ponudim kompletan paket – neka svako uzme ono što ga pokreće i konzumira to na svoj način. Kada pesma jednom ode u etar, gubi moju kontrolu; moj deo posla je završen.

Kreativni proces shvatam ozbiljno – to je moja terapija i način da oblikujem i razumem sopstvena iskustva. Kada moje pesme izazovu burne reakcije, znam da sam uradila svoj posao. Stojim iza poruka koje prenosim, jer su one deo mog moralno-etičkog bića. Bez obzira na reakcije, ako verujem u ono što sam napisala, to je najvažnije.

BURO: Koja muzička saradnja Vam je bila najveći izazov? Imate li želju da sarađujete s nekim u budućnosti?

Sajsi MC: Svaka saradnja je izazov, jer je izlazak iz moje zone komfora. Iz njih su proizašla i neka divna poznanstva koja se možda ne bi dogodila drugačije. Kod saradnji se javlja osećaj odgovornosti – želim da projekat uspe ne samo zbog mene, već i zbog mog partnera u stvaranju.

U budućnosti, priželjkujem saradnju koja bi donela – kulturni reset, nešto što bi ostavilo dubok i dalekosežan pečat u našoj kulturi.

BURO: Ako biste mogli da uzmete bilo koji tekst iz svoje diskografije i postavite ga kao bilbord u centru Beograda, koji bi to stih bio?

Sajsi MC: Pa, stavili ste me na ozbiljne muke.

„Sve mi je problem
I ja sam problem svima
Ne želim da sam zgrada
Želim da sam nekretnina„

BURO: U to ime, da li Vam je ikada rečeno da “ublažite” neki tekst ili pesmu? Kako ste odgovorili na to?

Sajsi MC: Dešavalo se, i to često. Kada radim za druge, trebalo mi je skoro dve godine da naučim da se ne prepirem – jer tu je centralna figura neko drugi. Moj zadatak je da se prilagodim senzibilitetu te osobe, i to je sasvim u redu.

Što se tiče mojih pesama, na početku karijere bila sam prilično rigidna. Smatrala sam, kao prava amaterka, da je sve što napišem sveto i „uklesano u kamen“ jer, bože moj, to je ajkonik. Vremenom sam shvatila da, što više učim, sve manje imam takve stavove. To ne znači da sam pristajala na “ublažavanje,” već da sam postala otvorenija za povratne informacije, bez burnih reakcija.

BURO: Svakodnevno ste inspiracija mladima. Šta vam oni najčešće govore i zbog čega vas kontaktiraju?

Sajsi MC: Najdraže mi je kada mi priđu i kažu da su, zahvaljujući mojoj muzici, oslobodili sebe i počeli da pišu. Ne postoji veći kompliment za mene. Sećam se koliko je meni, kao tinejdžerki, muzika bila ključna za preživljavanje. Kao što su meni razni autori pomogli da sagledam život iz drugačije perspektive, kroz umetnost, film i muziku, tako mi znači kada mladi podele sa mnom svoje impresije mog rada.

Mislim da između njih i te tinejdžerke koja još uvek živi u meni postoji neka vrsta prepoznavanja na dubljem, gotovo ezoteričnom nivou. Često osete moju emociju, čak i kada pesma nije direktno emo. Razumemo se – to je posebna veza.

BURO: Delujete kao osoba koja se ne plaši etiketa. Kada biste morali da birate između provokativna i svesna, koju biste odabrali? Ili biste možda dodali i treću?

Sajsi MC: Neka bude “svesna.” Na tome sam radila. Na provokaciji nisam, jer ono što radim, prema mojim kriterijumima, nije provokativno – jednostavno jeste takvo kakvo jeste.

Nekada mi bude neprijatno kada mi kažu da sam hrabra, jer sebe ne doživljavam na taj način. Imala sam sreću da mi okolnosti omoguće da govorim na način na koji govorim. Neko drugi nije bio te sreće. Ja sam mogla da se školujem, da bolje artikulišem svoje ideje, i imala sam veliku podršku porodice.

Ako bih dodala treću etiketu, bila bi to: uporna kao mazga. Upravo ta upornost mi je dala snagu da istrajem u svom specifičnom izrazu. Trebalo mi je deset godina intenzivnog rada da me scena prihvati – ne da mi je bilo potrebno, ali olakšava posao. Na kraju dana, sve se svodi na to da li umetnica može da stoji iza svog rada.

Usput sam srela mnogo mladih, talentovanijih ljudi koji nisu mogli da se nose sa pritiscima javnog mnjenja. Najčešći razlog bila je odsustvo podrške – iz okoline ili iznutra. Na moju sreću, meni pripadnost i potvrda znače nešto manje, pa mi je „provokativnost“ došla prirodno, kao usputni proizvod.

BURO: Ovog septembra dočekali smo novi album MATER. Šta Vas sada pokreće, sada kada je tako veliki projekat završen?

Sajsi MC: Uživam u procesu stvaranja albuma, uopšte u svim stvaralačkim fazama koje vode ka opipljivom rezultatu. Ali nakon završetka projekta, obično nastupi pauza, neki predah, koji me potpuno izbaci iz ritma i kondicije – i svaki put me malo baci u očaj.

Sada kreće onaj deo posla koji manje volim – promocije, nastupi, intervjui – ali trudim se da ne pravim veliku pauzu između projekata. Već razmišljam o sledećim pesmama. Što je album uspešniji, pritisak za sledeći korak postaje veći. Zato radim na tome da minimiziram strah od tuđih očekivanja tako što ostavljam prostor za neuspeh. Kad stvarate muziku iz čisto umetničkog poriva, potrebna je potpuna sloboda – bez kalkulacija, praćenja trendova ili stavljanja svega na jednu kartu.

BURO: Da li ste zadovoljni albumom?

Sajsi MC: Presrećna sam. Publika ga je sjajno prihvatila i doživljava ga upravo na način koji sam želela. Prvenstveno sam ja zaljubljena u sve pesme, iako naravno ne podjednako. Na ovom albumu uspela sam da se oslobodim vokalno i kreativno. Još uvek imam prostora da učim i unapređujem svoje pisanje, ali ovo je za mene bio značajan stepenik.

Veliku zahvalnost dugujem producentu Andriji Gavriloviću (A.N.D.R.) koji je bio ključna podrška, kao i fanovima koji su imali strpljenja i nisu mi okrenuli leđa. Oni su mi bili ogromna motivacija – želela sam da im poklonim album koji zaslužuju.

BURO: Za kraj, ako bi Sajsi MC sutra napustila muzičku scenu, šta biste radili?

Sajsi MC: Verovatno bih nastavila da pišem poeziju. Pisanje poezije i pisanje tekstova za muziku su dva potpuno različita sveta. Možda bih se posvetila pisanju za druge umetnike – mislim da me to svakako čeka u budućnosti.

Inače, pre nego što sam se upustila u muziku, zamišljala sam svoju karijeru potpuno drugačije – birokratski, predvidivo i nimalo dinamično. Želela sam dosadan posao, kancelariju na kraju hodnika i utvrđeno radno vreme.

Iz ove perspektive, ta vizija sada deluje potpuno apstraktno, ali i dalje intrigantno na svoj način.

Foto: Emilija Stanišić

Total look: Levi’s

Make-up: Ana Nikolić