Kada kažemo savremena, na koju umetnost zapravo mislimo? Brisanje jasne distinkcija medija, te primat koncepta nad formatom, desili su se onog trenutka 1917. godine kada je Marcel Dichamp izložio pisaor u galeriji Grand Central Palace u Njujorku. Marker između pre i posle tada je nastao, a sve što je obeležilo posle moglo bi se smatrati savremenom umetnošću. Ni takva hronološka i ideološka kategorizacija, međutim, nije u potpunosti precizna. Oblikovanje umetničkih pravaca, bilo stilski ili idejno, neretko zahteva vremensku distancu sa koje bismo lakše očitali pravila koja ih određuju i dalje, nadenuli ime koje bi rečima najbolje opisalo ono ikoničko. Savremena umetnost sve manje je oblikovana grupom autora okupljenom oko zajedničke misije.
Manifest kao literarna i konceptualna forma prestala je da postoji. Revolucija u umetnosti, pre svega onoj vizuelnoj, a onda i likovnoj, podrazumevaće vraćanje kolektivizmu u onom značenju koji nije obespravljen političkim implikacijama.
Do tada, savremeni umetnik je pojedinac.
Savremena umetnost za savremenike
Wyatt Kahn
Više nego multimedijalna, savremena umetnost postaje intermedijalna. Umetnici ne kombinuju toliko raznovrsne materijale, koliko pronalaze način da stvore kvalitativno novi metod izražavanja koji se ne može odrediti nijednom od postojećih kategorija, Wyatt Kahn je američki umetnik poznat po radu sa platnom, olovom i oblikovanim drvrnim ramovima. Rezultat koji nastaje u interakciji sa njegovom umetničkom vizijom su objekti čija je umetička, ali i predmetna priroda neodređena – oni nisu skulpture, te nisu samo prostorni eksperiment; nazvati ih likovnim radom bi takođe bilo pogrešno; ujedno ih svesti na poigravanje isključivo senkama i svetlošću.
Mada minimalističke u formi, one su ipak slojevite u intelektualnom izrazu. Njegova dela često asociraju na vizuelne zagonetke, sastavljene od ploča različitih oblika i veličina. Iako deluje na granici apstrakcije, Kahnova umetnost nosi duboko savremeni filozofski ton, promišljajući o percepciji prostora i materijala.
Studio Drift
Holandski umetnički kolektiv Studio Drift su 2007. godine osnovali Lonneke Gordijn i Ralph Nauta. Kroz svoje radove ovaj dvojac istražuje odnos prirode, tehnologije i ljudske percepcije. Njihova umetnička dela spajaju nauku i umetnost, laički nepomirene, a praktično vrlo bliske oblasti, u impresivnim instalacijama. Tehnologija koju koriste pažljivo je odabrana, sa preciznom umetničkom misijom stvaranja interaktivnih iskustava.
Za jedan od najpoznatijih projekata, Fragile Future, koristili su svetlosne diode i prirodne maslačkove cvetove kako bi stvorili delikatne skulpture, naizgled jednostavne, a kompleksne u ideaciji. Studio Drift otelotvoruje – u najdoslovnijem smislu ove reči – novu eru umetničkog izraza u kojem se granice između tehnologije, prirode (percepcije) i umetnosti brišu, a publika kroz radove dobija pozivnicu da aktivno učestvuje u umetničkom delu.
Rashid Johnson
Nepromišljeno bismo mogli da dođemo do zavodljivog zaključka da je, zapravo i većinom, savremena umetnost konceptualna. Međutim, samo zato što je često obespredmetljena i apstraktna, ne znači per se da se može biti kategorisana na taj način. Rashid Johnson je američki konceptualni umetnik koji narativnu strukturu svog rada zasniva na kombinaciji širokog spektra svakodnevnih materijala i predmeta. Ono što ih povezuje u značaju jeste važnost koji imaju za umetnika – to su često predmeti iz njegovog detinjstva, koji upućuju na aspekte istorije – lične i deljene, i kulturnog identiteta.
Johnson često koristi materijale ispunjene simbolikom, poput crnog sapuna, keramike i biljaka, kako bi stvorio složene i emocionalno bogate instalacije. Ova multimedijalnost omogućava mu da težište radova postanu egzistencijalne i društveno važne teme, kao što su lična i kolektivna anksioznost.
Kohei Nawa
Japanski umetnik Kohei Nawa kombinuje tradicionalne tehnike sa savremenom tehnologijom kako bi stvorio hipnotišuće skulpture i instalacije. Njegov najpoznatiji rad PixCell nastao je korišćenjem loptica od staklenih perli kojima prekriva predmete, stvarajući iluziju digitalizovane površine, time kritički nudeći dehumanizovan pogled na svet. Čest predmet Nawinih umetničkih istraživanja jesu implikacije koje postulati digitalnog imaju na našu percepciju stvarnosti. U konačnici, ostaje pitanje: gde je granica između fizičkog i virtuelnog? Njegova umetnost je savremena u izrazu, meditativna u tonu, čime Nawa vrlo pažljivo i suptilno odražava balans između tehnologije i duhovnosti, inače karakteristika mnogih japanskih umetnika savremenog doba.
Jenny Saville
Jenny Saville je predstavnica savremenog britanskog slikarstva čija dela pomeraju granice onoga što pojmimo pod figuracijom u ovom medijumu. Sa njenim potpisom poznata su velika platna na kojima su prikazana ženska tela u neidealizovanim, ali snažnim formama. Saville na ovaj način preispituje kanone lepote i društvene norme o ženstvenosti, teme duboko ukorenjene u aktuelnom društvenom diskursu.
Njeni radovi se često bave pitanjima tela, identiteta i percepcije, dok na surov, ali i emotivan način prikazuju fizičku stvarnost žene. Kroz upotrebu debelih slojeva boje i izražajne poteze četkicom, Saville unosi sirovu energiju i emociju u svaki portret.
Foto: Artsy, Studio Drift, Hauser & Wirth, Pace Gallery, Gagosian
