Sve katastrofe koje uključuju ekstremne vremenske događaje i nepogode, pandemije i širenja zaraznih bolesti, pa i same klimatske promene imaju ogroman i na različite načine utiču na zdravlje ljudim širom sveta.
Uticaj klimatskih promena se ne oseća podjednako u različitim područjima. Zapravo, sve veći broj istraživanja ukazuje da su stanovnici najsiromašnijim krajeva sveta takođe i najosetljiviji na uticaje klimatskih promena na zdravlje, ali i da je najmanje verovatno da će moći da im se prilagode. Isto tako, klimatske promene ne utiču jednako na muškarce i na žene. Kao što možete već da naslutite, njene posledice jače se manifestuju kada je ženski život u pitanju. Pogotovo žene u koje žive u selima i u siromašnijim delovima zemlje. One su izložene dodatnim izazovima, težim uslovima i manjom podrškom da se nose sa posledicama klimatskih promena. Ilustrativan primer možemo očitati na ženama u Africi koje u periodu suša prelaze desetine kilometara da bi došle po vodu, s obzirom na to da je to nešto što se smatra njihovim podrazumevanim poslom. U Južnom Sudanu i Etiopiji primetan je porast prisilnih udaja tokom suša. Devojčice se tada prisilno udaju, a porodica u zamenu dobije stoku.
Žene u manjinskim grupama gotovo su nevidljive, kao i u samim merama podrške u kriznim situacijama. Siromaštvo, diskriminacija, (ne)obrazovanost, društvena mobilnost, samo su neke od dodatnih komponenti koje utiču na različit stepen pogođenosti klimatskim promenama.
Sa druge strane, nova studija o rodnoj jednakosti, koju je sprovela platforma Women’s Forum for the Economy and Society, pokazala je da su žene spremnije od muškaraca da prave promene u svojim životima kako bi smanjile doprinos klimatskim promenama.
One su češće spremne da recikliraju, podržavaju lokalnu proizvodnju, upravljaju otpadom, redukuju unos mesa, manje kupuju potrošnu robu i vode računa o potrošnji vode, a sve u cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida. Takođe su više informisane o klimatskim promenama nego muškarci. One su najčešće glavne donositeljke odluka u okviru porodice: kako će se domaćinstvo grejati, kakva hrana će se jesti i ne koji način će se pripremati, da li će ukućani više koristi automobil ili gradski prevoz, da li će ukućani negovati biljke, seći ili saditi drveće, kako će se odlagati otpad, kakav je odnos dece prema prirodi itd.
No, ipak iako su motivisanije, aktivnije i informisanije na polju smanjenja ličnog doprinosa klimatskim promenama od muškaraca, one su i dalje skrajnute iz procesa donošenja odluka i sa pozicija moći u okviru institucija oblasti zaštite životne sredine, saobraćaja i energetike.
Šta to znači?
To znači da, ukoliko želimo da promenimo navike ljudi širom Srbije na bolje, treba da se obraćamo prevenstveno ženama i da ih više uključujemo u sve javne procese, od edukacije, stručnih skupova, ekoloških kampanja do participativnog urbanog planiranja i rodno senzitivnog budžetiranja, a ne da ih iz istih isključujemo.
