Ako kojim slučajem spadate u kategoriju onih koji cele godine kukaju zbog svog single statusa i pitaju se kako i gde uopšte upoznati nekoga sada kada niko nigde ne ide, kada je upoznavanje u klubovima i barovima otpisano do daljnjeg, a čak više ne možemo ni na popodnevni dejt, samo da znate da nema izgovora. Što bi se reklo „ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor“, i italijanski javni servis je pre neki dan lepo pokazao da je ta narodna umotvorina i više nego tačna, i da se dečko nalazi i u supermarketu. Pod uslovom da znate da obavljate kupovinu na seksi način, razume se.
Obavljati kupovinu na seksi način? Da, dobro ste čuli.
Nedavno je u jednom delu TV programa Detto Fatto, balerina i instruktorka pole dance-a, Emily Angelillo održala “mini kurs” ženama kako bi trebalo da se ponašaju i kreću u supermarketu da bi to sve izgledalo seksi, smooth i sve ostale reči koje su sigurno svima na pameti kada jurimo po marketima, pratimo shopping listu i čekamo u redu. Ako pitate Angelillo, sve to valja raditi sledećom dinamikom: biti na štiklama (obavezno) i u mini suknji (poželjno), gurati kolica sa obe ruke, i kretati se lagano i atraktivno po supermarketu. Ukoliko treba nešto da dohvatite sa najviše police nećete se samo valjda protegnuti, nego izdići se na prste jedne noge, drugu podići i zabaciti unazad (za dodatnu dozu intrigantnosti) a leđa izviti u luk. Ruku na srce ovo je teško i zamisliti a kamoli ponoviti. Ukoliko pak treba da pokupite namirnice sa donjih polica Angelillo ima savet i za to.
“Ukoliko treba nešto da podignem, čučnula bih sa jednom nogom savijenijom od druge, i tako da su mi noge skupljene ali senzualno izvijene, ali i da situacija ne bude vulgarna”. Jasno, o istim stvarima i mi razmišljamo prilikom kupovine. DUH.
Da sve ovo nije smešno, i prilično nezamislivo u realnom setingu, bilo bi tragično. Okej, batalimo eufemizame i složimo se da je tragično i uznemiravauće svakako i jedino što možemo da se zapitamo je “stvarno, da li ste normalni?!”. Da li zaista u 2020. godini moramo da prolazimo neke osnovne postavke ispočetka i pričamo na koliko mnogo nivoa je sve ovo pogrešno? Izgleda da da.
Očekivano, odmah po objavljivanju (hvala društvenim mrežama i njihovoj brzini, kao i činjenici da tu ništa ne prolazi neiskomentarisano) emisija je naišla na oštru kritiku. I to ne zato što svako od nas s vremena na vreme pred ogledalom ne isprobava kako da zanosnije zabaci kosu, pogleda u stranu, ili bude senzualniji na fotografijama. Naravno da svi to radimo, i naravo da i najemancipovaniji i najsvesniji deo nas (a kamoli oni nesvesni) ima želju da se dopadnu, ko nije uvežbavao nešto pred ogledalom prvi neka baci kamen.
Ali, jedna stvar je eksperimentisati sa ličnim imidžom, stavom i stilom sebe radi, a druga javno pozivati na hiperseksualizaciju ženskog tela, predlagati ženama šta treba da rade da bi se dopale muškarcu i davati savete kako se u aposlutno svakoj situaciji pretvoriti u predmet požude. Pošto je to najvažnija stvar i vrhunac aspiracija, verovatno. Ovo drugo ne samo što je besmisleno, neprimereno, anahrono, i razočaravajuće jer je delovalo da smo svi kolektivno, globalno prerasli ove „2000 i neka“ savete, takođe je istovremeno i veoma opasno.
Pogotovo, ako uzmemo u obzir da se događa u mesecu kada su svi pogledi okrenuti ka ženama, ali u pravcu podrške borbi protiv nasilja koje žene širom sveta proživljavaju. Nasilja koja se događa zato što postoji agresor i nasilnik, društvo koje toleriše, i sistem koji uči žene da je sasvim okej biti sveden na pojavno, na ulogu koju obavlja, na izgled, ili stereotip. Kao što je italijanska ministarka poljoprivrede, Teresa Bellanova, pitala: “Koliko dugo ćemo nastavljati da govorimo o ženama i doživljavamo ih na površan, stereotipiziran način, u stileto cipelama, sa seksi pokretima, uvek savršene?”. Stvarno, nismo li do sada usavršili gradivo da zaista ne moramo ništa, i da ne postoji, ili ne bi trebalo da postoji ni jedna kutija u koju moramo da upadnemo, nijedan tačan odgovor koji moramo da štikliramo, ni jedno tuđe očekivanje koje moramo ispunimo?
Nakon podignute prašine i rasplamsane polemike, Rai je otkazao emitovanje emisije Detto Fatto, izvršni producent Fabrizio Salini je naredio istraživanje ko je i kako dogovorio da dođe do epizode koja “nema ništa sa duhom javnog servisa i uredničkom linijom Rai televizije”, voditeljka Bianca Guaccero se izvinila zbog “površnosti”, Angelilo rekla da joj “je krivo zbog svih žena koje su se uvredile”.
O tom površnom i “izvinite što ste uvredljive” izvinjenju bi tek valjalo posebno diskutovati, kao i poražavajućoj činjenici da je teško boriti se dok sve žene ne budu razumele zašto se to čini, i da ne postoje „ove“ i „one“, nego samo mi.
Rodni stereotipi umiru jako teško, ali je sigurno da u borbi sa njima ovakav i njemu sličan sadržaj definitivno ne pomaže nikome nigde na planeti Zemlji. Već samo ozbiljno i direktno razračunavanje sa svime što ih osnažuje.
