Pretraga

Između redova: U čemu je moj problem?

Tekst: Jordan Cvetanović

Kada sam prvi put otišao kod terapeuta, to je bilo jako davno. U stvari, verovatno preterujem, nije baš da imam toliko godina, ali sa ove distance, imam utisak da je zaista bilo u nekom mom prošlom životu, a ne početkom ovog veka. Možda i to dosta govori o mom odnosu prema tarapeutskoj praksi u Srbiji, ali i činjenici da starim i da mi vreme postaje relativno. Sećam se vrlo dobro da sam imao ogroman neizdrž i da nisam mogao da dočekam da pronađem bilo koga ko može da mi pomogne i obuzda bujicu svakodnevnih disfunkcionalnih misli koje su se rojile kao ose oko lubenice. O tome se tada nekako nije toliko puno znalo, niti je to bilo tako popularno kao danas, pa je bilo i teže pronaći specijalistu koji ima vremena da se bavi mnogo više od brzinskog prepisivanja leka koji će da vas anestezira na neki period. Naivno sam verovao ako odem par puta, sve će se rešiti i biću novi čovek, međutim brzo sam shvatio da psihoterapija nije spa tretman nego ozbiljan rudarski posao. Pod uslovom, ako ste zaista spremni da radite na sebi i da nešto promenite u svom ponašanju.

Između redova: U čemu je moj problem? (фото 1)

Ne znam uopšte kako se to desilo, ali moj prvi tarapeut je bio psihoanalitičar. Nisam imao pojma o bilo kakvim pravcima, tretmanima ili doktrinama, sve što sam hteo je bilo da mi neko pomogne da koliko toliko shvatim zašto mi se dešavaju neke stvari i da budem sposoban da komuniciram sa ostalim ljudima na cilizovan način. Doduše, za mene je odlazak kod psihijatra negde u dubini duše značio da sam možda po malo i lud, što će se kasnije ispostaviti kao potpuna budalaština, s obzirom da je jedan od najvećih ljudskih strahova, upravo taj - da ćete poludeti. Međutim, niste skrenuli s uma ako ste pomislili da vam treba stučno lice. Najveća greška je u startu misliti da vam nema pomoći i da ste vi specijalan slučaj koji ne može da reši ni bord lekara. A nije da to nije često razmišljanje ljudi u želji da zapravo nikada ni ne reše svoj problem. Ili da se ne suoče do kraja sa sobom. Ipak, to što možda mislimo da smo malo “ćaknuti” daje nam na nekoj vrsti šarma, ali čim ozbiljno zaronite u analizu samog sebe, brzo shvatite da ste kliše. Čudno je šta sve može da se dogodi u transferu između tarapeuta i klijenta, pa često svojim prijateljima koji se dvoume ili su rešili da odustanu od terapije, kažem da je traženje pravog tarapeuta možda i teže od pronalaska srodne duše. Zapravo, mnogo je kompleksnije, jer podrazumeva veliko poverenje, koje ne može da se stekne preko noći. Zato ti procesi zapravo i toliko dugo traju, a danas ljudi nisu spremni ni u teretanu da idu, jer ukoliko six pack ne vide posle nekoliko meseci, odustanu i nastave da se ponašaju po starim navikama. A kopanje po sopstvenoj duši je daleko teže od dizanja tegova.

Između redova: U čemu je moj problem? (фото 2)

Zaista je jako važno pronaći dobrog terapeuta sa kojim se osećate prijatno. Na kraju krajeva, važno je s kim ćete otvoreno razgovarati o neprijatnim temama - ili čak podeliti stvari koje nikada ranije nikome niste rekli. Dakle, važno je s kim ćete raditi, kome ćete se otvoriti i slušati. Ali, naravno, postoji toliko mnogo opcija i izbora da će vam u početku biti teško da prelomite, ali svako u jednom trenutku shvati da li je to baš ta osoba ili treba da idete dalje. Nemojte čekati kao ja i gubiti vreme, ako osećate da vam izvesni čovek ne prija ili vam ne daje ono što vi mislite da treba. Meni je tek postalo jasno kada mi je jedan od njih rekao da je tareapija zapravo kao bilo koji servis. Nisam ni slutio da jedna tako obična rečenica može do te mere da mi otvori oči. A stvarno je tako. I nikada se ne zna kada vam neko može reći nešto što ste možda znali, ali u tom trenutku će za vas biti sudbonosna reč.

Između redova: U čemu je moj problem? (фото 3)

Možda ste dobili predlog da radite sa određenim terapeutom. Možda vam je prijatelj rekao: „Ovaj terapeut mi je mnogo pomogao. Trebalo bi da ih nazoveš i zakažeš termin.” Ali, da li će baš taj određeni terapeut moći da vam pomogne, to stvarno niko ne može da vam garantuje. Iako terapeut može imati odlične veštine, njihov rad sa vama će biti efikasan samo ako se osećate povezanim sa njima. Dakle, isti terapeut koji je možda uspeo da popravi vašeg prijatelja možda neće raditi dobro za vas ako ne osećate tu ličnu vezu. Ako vam se ne sviđa vaš terapeut, ili ste zabrinuti da bi vas mogao osuditi, verovatno nećete deliti svoje najdublje misli i osećanja ili priznati da ste se možda neadekvatno ponašali. Ako ne razgovarate o ovim stvarima, možda nećete ući u srž svojih problema i možda nećete dobiti informacije koje su vam potrebne da biste osetili benefite pozitivnih promena.

Između redova: U čemu je moj problem? (фото 4)

Znam, teško je. Još teže ako imate iskustva koliko i ja. Traganje ne prestaje, jer nikada se ne zna na koga možete da naletite. Uostalom, terapija je kao i život, stalno se otvaraju nova vrata i mesta na kojima postoji šansa da imate osećaj da vas neko zaista razume. A onda kreće ono najlepše - susret sa samim sobom i možda odgovor na pitanje u čemu je stvarno moj problem?

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor