Jedna od bezbroj loših stvari kod odrastanja je i ta što naša sposobnost učenja opada. Ali, dobra stvar je da usvajanje određene vrste razmišljanja može pospešiti usvajanje novih veština. Život je doslovno proces učenja i on ne mora da postane mučan kad brojka na lestvici starosti pokaže „odrastao“.
Kad smo bili mali, neumorno smo ređali hobi za hobijem i za sve njih imali i vremena i energije. Onda i to realno malog slobodnog vremena koje sada imamo trošimo na, u velikom broju slučajeva, priznaćete glupe načine. I jeste passé floskula gubljenja vremena u skrolovanju, ali svi to radimo, svesni uzaludnosti te (ne)aktivnosti. Naravno da postoje neizbežne situacije – čekanje reda u pošti, vožnja do posla, čekanje reda na kasi… Ali, realno je da u nemalom broju slučajeva gubljenje vremena možemo ubiti nekom unosnijom aktivnošću u poređenju sa besciljnim zurenjem u ekran.
Ali, kao odrasli, svako razmišljanje o hobijima i postavljanju ciljeva vezano je za pritisak koji sebi namećemo. Kao da više nemamo luksuz da radimo stvari radi rađenja stvari. Opeterećeni krajnjim rezultatom, neretko zaboravljamo da učimo, uživamo i igramo se u procesu. Sa tim u vezi, mnogo toga imamo da naučimo od dece. Ona shvataju da će ih određena radnja dovesti do određenog rezultata, ne preispitujući put između. Posle 12. godine, međutim, gubimo deo tog kapaciteta da apsorbujemo nove informacije. Svejedno, zadržavamo sposobnost mozga da se preokrene kao odgovor na nove izazove. Posmatrajući svoju ćerku i njenu posvećenost hobijima, inspirisan i zaintrigiran, Tom Vanderbilta krenuo je na put podrobnijeg proučavanja begginers mindseta.
Pretpostavljete da je došao do nebrojeno zaključaka. Jedan od njih je da je učenje iz grešaka nepogrešivo. Samo to treba da radimo na malo pametniji način, dakle da posmatramo svoj proces i shvatimo gde smo zakazali, u kojim delovima uspeli, da budemo analitični i da ne ponavljamo radnje iz prošlosti bez ikakvog promišljanja. Takođe, nema potrebe da se fokusiramo nužno na samo jednu stvar. Možemo da se uhvatimo jednog hobija, pa se predomislimo, pa mu se posle nekog vremena vratimo. Treba da naučimo da žongliramo i sa vremenom i sa interesovanjima. Tako i obrasci mozga postaju fleksibilniji.
I dok se uglavnom fokusiramo na posmatranje stručnjaka kada počinjemo sa nekim novim učenjem, zapravo može biti daleko korisnije da posmatramo početnike koji čine isto. Svakako da je od koristi da posmatrate prave stručnjake kako izvode određenu veštinu, ali jednako je korisno posmatrati druge početnike, jer na taj način možete lakše analizirati šta rade dobro, a šta pogrešno.
Da stvar bude bolja, često najbolje učimo kada znamo da ćemo morati da učimo druge istoj veštini. Nije jasno zašto je to tako, ali čini se da to očekivanje povećava interesovanje i radoznalost ljudi, što pokreće pažnju mozga i pomaže da se postave snažniji tragovi pamćenja. Dakle, korisno je da druge uključite u svoje takoreći projekte. Podelite novousvojene veštine sa nekim koga poznajete.
Mnogi se zaglave na ideji da je ovo samo ogromna i uzaludna investicija vremena kog svakako nema, ili ga makar nema dovoljno i takva misao je zastrušujuća. Naravno da je lakše vegetirati, nego uložiti napor u stvari koje ne obećavaju rezultat. Ali, malim koracima, od stvari i navika koje lako možete integrisati u svoj život, do onih koje traže ogoljavanje dobićete najbolje rezultate.
Zanimljivo je jedno istraživanje u kom su učestvovali ljudi starosti od 58 do 86 godina – koji su pohađali nekoliko kurseva iz predmeta kao što su španski jezik, muzika, i slikarstvo. Posle nekoliko meseci, oni ne samo da su dobro napredovali u individualnim veštinama, već su pokazali i izražen napredak na opštijim kognitivnim testovima – što odgovara performansama onih 30 godina mlađih.
Večiti početnik može imati oštriji mozak od majstora jedne jedine sposobnosti, a doživotna potraga za različitim interesovanjima može čak povećati vašu kreativnost. Istraživanja su pokazala da intelektualna poniznost – sposobnost da prepoznamo granice našeg znanja – može snažno poboljšati naše razmišljanje i donošenje odluka. A ta sposobnost da preispitamo svoja predubeđenja i otvorimo svoje umove za nove načine razmišljanja možda je i najvažnija u današnjem svetu koji se rapidno menja. Sve ovo, Tom Vanderbilt sabrao je u svojoj knjizi „Beginners: The Joy and Transformative Power of Lifelong Learning.”
