Kakva je budućnost MEME kulture?
Ako bacite pogled na poslednje razmenjen sadržaj u grupi sa drugaricama, poslali dečku, na ono što ste pre pet minuta okačili na story ili jednostavno probajte da se prisetite trenutka kada ste se poslednji put ismejali toliko slatko i iskreno, da vas je zaboleo stomak?
Velika je verovatnoća da je na sva ova pitanja odgovor isti, a to je meme. I još veća verovatnoća je da u telefonu imate sačuvanog barem jednog baby Yodu, izgubljenog Travoltu ili Drakea koji maše rukom.
VJEŠTICE
Sam termin nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1976, a izmislio ga je biolog Richard Dawkins, pokušavajući da opiše načine na koji se kulturne jedinice prenose. Uporedio je taj način prenosa sa genima i nazvao ga memom. “Primeri memea su melodije, ideje, slogani, moda, načini izrade grnčarije ili zidanja lukova. Kao što se geni šire prelazom, putem spermatozoida i jaja, iz jednog tela u drugo, tako se i memovi šire prelazom iz mozga u mozak pomoću procesa koji se, može nazvati oponašanjem. Ako neki naučnik čuje neku dobru zamisao ili pročita nešto o njoj, preneće je svojim kolegama i studentima. Spominjaće je u svojim člancima i predavanjima. Bude li zamisao prihvaćena, možemo reći da se ona proširila, od mozga do mozga”, objasnio je.
VJEŠTICE
Sama semantika reči može dobro poslužiti za shvatanje iz čega je i kako meme nastao, ali ono što mi danas nazivamo tim imenom su zapravo internet meme-ovi: određene ideje koje se prenose uglavnom slikom (preuzetom iz određene sfere pop kulture), rečenicom, fotografijom, igrom reči i najčešće uz humoristički prizvuk. U početku, to je bio samo sadržaj koji smo uz mnoštvo drugog delili u online svetu među sobom, dok danas zauzima, slobodno možemo reći veliki deo naših online navika. Na meme-ove se odgovara drugim meme-om, i ne postoji oblast koja ovom kulturom nije zahvaćena. Meme-ove smo čak počeli da prepričavamo i uživo, u klubu, ili na porodičnim ručkovima.
Lepota meme-ova je što nude slobodno, otvoreno polje za kreativnost i dostupni su svakome. Isto tako, svi mogu i da ih naprave po svom ukusu i afinitetima. Iako po svom značenju upućuju na imitaciju, zapravo mogu biti nešto sasvim drugo: autentično delo za izražavanje različitih vrsta emocija prema nekom fenomenu.
VJEŠTICE
Da li su oni prolazno sredstvo za izražavanje i humor ili će njihova kultura dalje evoluirati na neke više nivoe? Kako će se dalje razvijati, koja je njihova uloga? Neke od odgovora koji svedoče složenosti ovog fenomena i obećavaju njihov dalji potencijal možemo potražiti i u neposrednoj okolini.
Naime, meme se vrlo brzo pokazao kao lak, jednostavan i zabavan način da se razmenjuju poruke i o manje zabavnim stvarima kao što su mentalni poremećaji, poput depresije i anksioznosti. Postavlja se pitanje, da li meme-ovanje o depresiji kroz crni humor postaje svojevrstan smeh pod vešalima, ili je u pitanju prihvatljiv način da se priča o kompleksnim mentalnim stanjima na internetu? Da li internet korisnici ovakav način komunikacije mogu isuviše olako zameniti za bavljenje mentalnim zdravljem? Na koji način nas mimovi i internet oblikuju kao ličnosti, i zauzvrat, kako mi utičemo na sajber prostor? O ovim temama razgovaralo se na jednoj tribini, pod nazivom "Mimologija" u Novom Sadu, na kom su učestvovale osnivačice popularne stranice Ženska posla (obavezno zapratite). Meme-ovi, kao i određeni profili na društvenim mrežama posvećeni zdravlju o kojima smo pisali, definitivno mogu pomoći da se ne osećamo usamljeno, ali postoji i opravdana bojazan da se ovo zloupotrebi. Određeni brendovi su već počeli da koriste terminologiju iz rečnika mentalnog zdravlja kada pokušavaju da nam prodaju nešto, pa nije čudo što na meme-u na kom stoji pitanje: "Osećate se anksiozno?", kao odgovor dobijate jedan sočan burger. "Ako dođemo do toga da kompanije i brendovi krenu da koriste jezik koji koristimo za dijagnostifikovanje i informisanje, kao reklamu, to je ono najopasnije i to je korišćenje depresije kao markentiškog sredstva", izjavila je za Guardian istraživačica digitalnih navika Lucie Chetau.
VJEŠTICE
Dalje, svi se sećamo čuvenog postera Rosie the Riveter, žene u plavoj košulji zavrnutih rukava, sa crvenom maramom sa belim tufnama na glavi, koja uz poruku: „We can do it“, predstavlja američku radnicu čiji je cilj da podstakne žene na zapošljavanje tokom Drugog svetskog rata. Ona je postala simbol ženske moći i radničkog pokreta, a sama grafička predstava i dalje živi kroz brojne varijacije, podsećajući na nezavisnost i osnaživanje. Za to je najverovatnije zaslužna internet kultura koja za sada u velikoj meri pomaže borbi za jednakost polova. Srećom, na našem internet nebu postoji nekoliko meme stranica koje se bave edukacijom i širenjem svesti kroz satiru i to vrlo uspešno, naročito ako govorimo o ženskim pravima. Sve su to vještice i Vala Ljeposava na dnevnom nivou nam drže prekopotrebne lekcije iz istorije ženskog pokreta ali i bude svest i otvaraju oči po pitanju rasprostranjenosti rodnih stereotipa i diskriminacije. Njihovi meme-ovi nisu pesimistični, što je jako važno jer nas dobar humor okrepi i motiviše na akciju, a kratka i svedena forma ostavljaju samo ogoljenu istinu.
Pitanje nad pitanjima je: Da li oni pored pomenutih vrednosti mogu imati i onu umetničku? Mogu li oni biti umetničko delo?
ŽENSKA POSLA
Ukoliko posmatramo samu definiciju umetnosti apsolutno da. Umetnički pokret koje je koristio popularne medije kao inspiraciju je već postojao u obliku Pop arta, pa je možda došao savršen trenutak za njegovo vaskrsenje u savremenom digitalnom obliku. Takođe, izložbe meme-ova širom sveta se uveliko dešavaju što dokazuje da oni stvarno mogu imati neku umetničku vrednost. Upravo je ta vrednost možda i ono što može da izdvoji i klasifikuje meme-ove na one koji stvarno imaju određenu vrstu autentičnosti i mogu da pređu u nivo umetničkog.
Probali smo da damo kratak presek stanja kada su meme-ovi u pitanju, a ovaj tekst je verovatno samo onaj mali žuti pas u odnosu na velikog i ono što će nam mimovi stvarno doneti u budućnosti.
