Ako bacite pogled na poslednje razmenjen sadržaj u grupi sa drugaricama, poslali dečku, na ono što ste pre pet minuta okačili na story ili jednostavno probajte da se prisetite trenutka kada ste se poslednji put ismejali toliko slatko i iskreno, da vas je zaboleo stomak?
Velika je verovatnoća da je na sva ova pitanja odgovor isti, a to je meme. I još veća verovatnoća je da u telefonu imate sačuvanog barem jednog baby Yodu, izgubljenog Travoltu ili Drakea koji maše rukom.
VJEŠTICE
Sam termin nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1976, a izmislio ga je biolog Richard Dawkins, pokušavajući da opiše načine na koji se kulturne jedinice prenose. Uporedio je taj način prenosa sa genima i nazvao ga memom. “Primeri memea su melodije, ideje, slogani, moda, načini izrade grnčarije ili zidanja lukova. Kao što se geni šire prelazom, putem spermatozoida i jaja, iz jednog tela u drugo, tako se i memovi šire prelazom iz mozga u mozak pomoću procesa koji se, može nazvati oponašanjem. Ako neki naučnik čuje neku dobru zamisao ili pročita nešto o njoj, preneće je svojim kolegama i studentima. Spominjaće je u svojim člancima i predavanjima. Bude li zamisao prihvaćena, možemo reći da se ona proširila, od mozga do mozga”, objasnio je.
ŽENSKA POSLA
Ukoliko posmatramo samu definiciju umetnosti apsolutno da. Umetnički pokret koje je koristio popularne medije kao inspiraciju je već postojao u obliku Pop arta, pa je možda došao savršen trenutak za njegovo vaskrsenje u savremenom digitalnom obliku. Takođe, izložbe meme-ova širom sveta se uveliko dešavaju što dokazuje da oni stvarno mogu imati neku umetničku vrednost. Upravo je ta vrednost možda i ono što može da izdvoji i klasifikuje meme-ove na one koji stvarno imaju određenu vrstu autentičnosti i mogu da pređu u nivo umetničkog.
Probali smo da damo kratak presek stanja kada su meme-ovi u pitanju, a ovaj tekst je verovatno samo onaj mali žuti pas u odnosu na velikog i ono što će nam mimovi stvarno doneti u budućnosti.
