Američko izdanje magazina Vogue poslednjim brojevima uspeva u nečemu što im jedno vreme nije polazilo za rukom: da svakom naslovnom isprovociraju javnost. Bile reakcije pozitivne ili negativne, tek o svakoj naslovnoj od decembra se vodi polemika, a imali su sličnih situacija i u toku prošle godine. Ovo nije nov pristup, setite se samo koliko je svet bio van sebe kada su se 2014. godine na coveru našli Kim i Kanye – neki su skakali od radosti dok su drugi čupali kosu od muke. “There’s no such thing as bad publicity” je maksima kojom se Anna Wintour na ovom polju dugo vodila i koja ju je odlično služila. Pošteno.
Ipak, staviti nekog neočekivanog poznatog na naslovnu samo po sebi više nije nikakva vest. Harry Styles u haljini ili Palomija/Frances/Rosalía već jesu, svako iz svojih razloga. Za Kamalu Harris, prvu ženu koja nije belkinja koja će biti potpredsednica SAD, ovo svakako važi bar duplo. Pa zbog čega je onda toliko negativnih komentara?
ovi negativni komentari se međusobno veoma razlikuju. Idu (nažalost) od veoma uvredljivih do promišljenih i smislenih.
Na jednom kraju skale su dakle oni o tome kako su dopustili da “Kamala ne liči ni na šta” ili već x-puta ponovljenog da Vogue US ne ume da odabere fotku sa dobrim svetlom za kožu koja nije bela, pa sve do mnogo suptilinijih analiza poput onih kojih koje su se pojavile u magazinu „The New York Times“ i „The Washington Posta (i svih raznih Twitter komentara koji se filuju između).
Kada se o ovome povela reč u redakciji, nastala je opšta rasprava što je siguran znak da o nekoj temi treba da pišemo. Podelili smo se u dva tabora, oba sa validnim argumentima.
Ipak, ja pripadam onom kom se ova naslovna za štampano izdanje ni malo ne dopada i prvo što moram da kažem jeste da to nema nikakve veze sa tim kako sama Kamala Harris na njoj izgleda.
Znam da u idealnom svetu ne bismo komentarisali nečiji fizički izgled kada raspravljamo o tome koliko je neka osoba – bilo kog da je pola – važna za društvo i koji je njen uticaj. Ali ako išta, u poslednje vreme nam se vrlo jasno i glasno svakodnevno stavlja na znanje do koje mere svet u kom živimo nije idealan i zato ću ipak reći sledeće: Kamala Harris je žena sa integritetom koja je pri tom (meni) lepa, a praktično se već nalazi na jednoj od najviših državnih funkcija jedne od najjačih zemalja na svetu. Kamala Harris nije manekenka, nije glumica, nije čak ni prva dama od koje se već tradicionalno očekuje da bude “ikona stila” ili šta god to danas značilo. Moj problem sa naslovnom nije u tome da ona na njoj “ne izgleda lepo” pošto ne mislim da je tako. Još manje imam problem sa tim što je sama odabrala šta će obući, svoju frizuru i šminku ili što nije kao Michelle Obama u večernjoj haljini ispružena između aleja cveća u nekom hipotetičkom vrtu (Bele kuće?). Tek to bi mi smetalo.
Moj problem je taj što ne mogu da se otmem utisku nedostatka truda od strane samog magazina, a za čiju produkciju znamo da je sve samo ne skromna. Naravno, postoje dve fotografije u opticaju: jedna u svetloplavom odelu sa zlatnožutom pozadinom za koju su tim buduće potpredsednice i sama potpredsednica mislili da će biti na naslovnoj i druga – manje formalna – u starkama kakve je ponekad nosila za vreme kampanje i sa pozadinom koja oslikava boje njenog Alpha Kappa Alpha sestrinstva sa koledža. Oba stajlinga i obe pozadine bile su unapred odobrene ali načelno jedna kao naslovna, a druga kao fotografija uz članak. Iako je Vogue zadržao pravo na izmene, kamp Harris navodno je očekivao formalniji portret na štampanom izdanju. Not cool, Vogue, not cool.
Nekako je na to štampano izdanje dospela fotografija u starkama. Ova fotografija sama po sebi nije loša. Lišena je formalnosti i (pre)uglačane savršenosti koju često očekujemo od modnih slika, pogotovo kada je Vogue US u pitanju.
Sama Kamala Harris deluje neformalno ali asertivno, oko nje je aura ljudskosti koja nije uništena fotošopom. Moć nije poistovećena sa glamurom već joj je data doza čovečnosti. Ova fotografija kao da treba da podseti svet da vlast sama ne može ništa, da joj je potrebna podrška naroda.
Ako je tim Kamale Harris odbio da kometariše izbor naslovne, magazin je pod napadom dao svoju izjavu: “Vogue timu su se jako dopale fotografije koje je uslikao Tyler Mitchell i smatramo da je manje formalna fotografija uhvatila autentičnost i otvorenost potpredsednice Harris – što smatramo jednom od glavnih odlika cele Biden/Harris administracije.”
Hm. Ok, da. Ali NO.
Kamala Harris svakako deluje i autentično i pristupačno ali ona će za koji dan postati druga najmoćnija osoba SAD-a u trenutku kada je cela zemlja, kao i ostatak sveta u ozbiljnoj krizi. Ona je već ušla u istoriju i iako nije prva politička figura na naslovnici magazina Vogue, svakako je prva ženska osoba njenog porekla koja je izglasana na izborima. Ova naslovna strana je deo (vizuelne) istorije i ma koliko u Vogueu mislili da idu u korak sa vremenom (za šta im je dugo trebalo da počnu), ovo je trenutak u kom su Kamali Harris “skinuli lovorike” umesto da je slave. Kako? Time što su je “spustili” na zemlju, ispod žita su umanjili njenu poziciju u vrlo strogoj hijerarhiji. Ne zaboravite da su Biden i Harris ipak establišment, ma koliko različit od svojih neposrednih prethodnika. Vogue je takođe establišment.
Ova naslovna je simboličan ulaz žena koje nisu belkinje u taj establišment. Zbog čega im se skidaju simbolične počasti?
Sam tim koji stoji iza nje ne papiru bez greške. Snimio ju je Tyler Mitchell, kog je 2018. godine proslavila Beyoncé tako što je snimanjem njene naslovne postao prvi crni fotograf koji je snimio naslovnu američkog Voguea. Urednica koja je vodila snimanje Gabriella Karefa-Johnson takođe je crnkinja, a crnkinja je i Alexis Okeowo, autorka članka koji se nalazi u magazinu. Kao što sam već rekla, sama Kamala je odabrala kako će izgledati i šta će obući.
Ipak, Anna Wintour je ta koja je naslovnu odabrala. Ako se sećate, jedino je Beyoncé dobila pravo da odobri svoju naslovnu. Time što se Anna odlučila za onu u kojoj nema formalnosti, u kojoj nema ni trunke državničke grandioznosti, na neki način je Kamali Harris uskratila ono što joj pripada. Ništa, ali apsolutno ništa na ovoj naslovnoj ne govori o veličini onoga što je postigla i da citiram novinarku magazina The Washington Post”: “Ništa na ovoj naslovnoj ne govori wow, a ponekad je baš to wow upravo ono što crnkinje žele. Jedno slavljeničko wow puno divljenja zbog onoga što su postigle”. I što Kamala Harris svakako zaslužuje, slagao se neko sa njenom politikom ili ne.
Odabir fotografije koja je po svemu ispod produkcijskog standarda magazina koji je praktično već i sam politički establišment, a svakako ikona pop kulture je velika greška. Greška koja pokazuje koliko ipak i dalje tumaraju u mraku i ne razumeju suštinu novih vrednosti koje se trude da isprate. Izgleda da smo ponovo u igri „napred jedan, nazad dva“.
