Dvadesetčetvorogodišnja japanska teniserka Naomi Osaka je nekadašnja šampionka sveta koja je već do sada postavila neke istorijske rekorde. U jednom trenutku je bila najplaćenija teniserka na svetu, a prošle godine postala je prva teniserka od Monike Seleš koja je pre 32 godine pobeđivala u svoja četiri prva grend slem finala. Međutim, ono po čemu je njena borba dodatno značajna i važna jeste njeno otvoreno pričanje o mentalnom zdravlju i psihičkim pritiscima kroz koje prolaze sportiskinje, o čijem smo značaju već pisali. U centar pažnje medija dospela je opet juče, nakon što je čuvši vređanja sa tribine zaplakala i tražila od sudije da interveniše zbog uvreda koje su je opsedale dok pokušava da igra.
„Dovoljno sam se trudila, ali sam želela da kažem nešto. Navikla sam da me vređaju, ali da to čine ovde… Gledala sam kada su vređali Serenu i Venus Vilijams, ako to niste videli, onda bi trebalo. Pojavilo mi se to u glavi, razmišljala sam o tome, pokušala sam da ne zaplačem“, rekla je Osaka u izjavi nakon meča koji je izgubila, aludirajući na rasističke komentare kojima su sestre Williams bile izložene na istom tom mestu.
Ovo nije prvi put da se sportiskinja obraća javnosti i govori o psihičkim pritiscima i mentalnom zdravlju. U maju prošle godine, ona se povukla sa učešća na Rolan Garosu, a kao razlog je navela da mediji nemaju razumevanja za mentalno zdravlje sportista.
„Nikad nisam htela da budem smetnja i prihvatam da vreme za moju objavu nije bilo idealno, kao i da je moja poruka mogla da bude jasnija. Još važnije je da nikad ne bih relativizovala mentalno zdravlje, niti bih koristila taj termin površno. Istina je da sam patila od napada depresije od 2018. godine i imala sam zaista težak period dok sam se suočavala sa tim. Svi koji me poznaju znaju da sam introvertna i svako ko me je video na turnirima primetio je da često nosim slušalice, koje mi pomažu u borbi protiv društvene anksioznosti. Nisam neko ko se oseća komotno dok javno priča i imam velike nalete anksioznosti pre nego što pričam za svetske medije. Zaista se iznerviram i stresno mi je da uvek pronalazim najbolje odgovore. Zbog svega toga, u Parizu sam se osetila ranjivo i anksiozno i pomislila sam da je bolje da probam da brinem o sebi i da preskočim konferencije za novinare. Objavila sam to preventivno, jer smatram da su pravila dotrajala u nekim delovima i htela sam da to istaknem. Pisala sam privatno organizatorima turnira i rekla da bih bila više nego srećna da posle turnira pričala sa njima, jer su grend slemovi veoma intenzivni“, istakla je ona tom prilikom.
U intervjuu koji je dala za magazin Time uoči Olimpijskih igara pod naslovom „Its OK not to be OK“, pričala je o stigmi kada je mentalno zdravlje sportista u pitanju, o pritisku i surovosti medija i nemanja razumevanja kada su organizatori takmičenja u pitanju.
Ova njena obraćanja i progovaranja jednako su važna i velika kao i svi njeni zakucani rekordi. Ona su ohrabrujuća i svedoče da snaga ne leži samo u veštim udarcima, mišićima i poenima, već i u iskrenosti, otvorenosti prema sebi i dopuštanju da se imaju emocije, kada je sport u pitanju. Osaka nije sama u onome kako se oseća i zato su njene reči i postupci poput ovih za vikend jako hrabri i solidarni. Podsetimo, američka gimnastičarka Simone Biles, takođe je rešila da napusti jedno od najvažnijih takmičenja u karijeri, zbog brige o svom mentalnom zdravlju. Možda je baš na ovaj korak i stavljanje sebe na prvo mesto inspirisala upravo Osaka.
Kao i u skoro svakoj sferi, i u sportu se ženski glas cenzuriše i utišava, a profesionalke od količine pritiska ne uspevaju da se izbore sa problemima, zbog čega se često odlučuju da napuste svoje bogate karijere. Nadamo se da će ih glas Naomi Osake probuditi, a brojne trenere, organizatore, urednike bar štrecnuti da preispitaju dosadašnje metode koje se vremenom dokazuju kao izrazito štetne.
