Pretraga

Plakanje na društvenim mrežama: da ili ne?

Tekst: BURO.

Pre samo desetak godina (da, toliko je prošlo od pojave Instagrama), na društvene mreže kačili smo samo najreprezentativnije primerka svega što fotografišemo: najsavršenije pejzaže, najsavršenije oblikovane pene od kafe, odevne kombinacije i najčešće, najsavršenije - nas. Selfi je postao fenomen koji iziskuje nekoliko faktora da bi bio onakav kakav želimo da ga predstavimo: osvetljenje, šminka, poza, caption, sve je igralo svoju ulogu. Međutim, stvari su se naglo preokrenule. 

Kolektivne smo počeli da žudimo o tragamo za autentičnošću, pa je tako u proteklih nekoliko godina nastala prava pobuna, odnosno svojevrsna vrsta manifesta protiv pažljivo i savrešno ukomponovane estetike idealizma. Zamućene slike u niskoj rezoluciji svakodnevnih trenutaka šire se našim feedovima, a TikTok je postao omiljena platforma Gen-Z. Na toj mreži možemo naći i naslednike perfekcionizma sa kojim su društvene mreže i krenule, ali i sijaset drugačijih videa, gde se kao izvesna vrsta trenda pojavio talas snimaka na kojima pokazujemo naše najranjivije i najgore trenutke. Među njima i snimanje i slikanje sebe dok naduveni, slinavi, crvenih očiju i oteklih obraza - plačemo. Kada smo takvi ne želimo da nas iko vidi, zašto bi to delili sa svetom?

Plakanje na internetu nije novina, setite se čuvenog videa Leave Britney alone, koji je postao viralan, uglavnom zato što, osoba - plače?

Ali je u međuvremenu ono postalo društveno prihvatljivo. Tome su definitivno doprineli serijali uplakanih selfija poznatih ličnosti, na primer Belle Hadid. Ona je prošle godine u novembru objavila nekoliko fotografija nadutog i uplakanog lica. „Ovo je moja svakodnevica, svako veče već nekoliko godina. Društvene mreže nisu stvarne. Za sve koji se bore, molim vas zapamtite to“, napisala je ona ispod. Još jedna od poznatih ličnosti koja je rešila da plače online je i Emma Chamberlain koja je ispod svojih slika sa razmazanom maskarom napisala : “Razlog zašto sam upravo doživela nervni slom je što patim od strašne anksioznosti. Da slikala sam selfi dok plačem, koga briga.” 

Na TikTok-u, na primer, postoji čitav trend da parovi objavljuju snimak odmah nakon raskida, na kom plaču i teše jedno drugo. Još jedan popularan format je video gde mladi dele proces čišćenja svojih spavaćih soba nakon depresivne epizode, prikazujući pre i posle.

@xoxomiah0ll

He goes can we make one last tiktok together

♬ original sound - The Favourites.

Da li će deljenje naših najgorih trenutaka u obliku namerno uslikanog uplakanog selfija zapravo dovesti do boljih diskusija o mentalnom zdravlju?

Ovaj "trend" iznedrio je i jedan novi izraz - sadfishing, koji označava osobu koja plače samo da bi dobila dodatnu pažnju. Međutim, moramo biti oprezni pri lepljenju ovakvih etiketa i imati na umu da nikad ne možemo znati šta je tom nekom u glavi i kako se zaista oseća. Prema nedavnom istraživanju, mladi ljudi sa problemima mentalnog zdravlja mogu se suočiti sa negativnom reakcijom kada objavljuju objave koje se odnose na to, jer drugi misle da jednostavno traže pažnju. U nekim slučajevima, način na koji drugi reaguju može biti još štetniji za njihovo mentalno zdravlje i učiniti ih ranjivim na dalju manipulaciju. 

Idealizovane slike pojedinaca i života koje nam je prvo nametnula digitalna era definitivno nisu nešto što je zdravo i edukativno i dobro je da takav odnos nije bio dugog veka, iako neki ljudi i dalje jašu po tom talasu. S toga poruka ‘it’s okay to not be okay’ jeste važna, kao i to da na našim online životima otvoreno i iskreno razgovaramo o stvarima koje nas muče i koje su sastavni deo našeg života. 

To što Gen Z plače i objavljuje fotografije na kojima plače ili prolazi kroz teške trenutke, nije nimalo iznenađujuće. Prema Američkom psihološkom udruženju, devet od deset osoba generacije Z izjavilo je da oseća „barem jedan fizički ili emocionalni simptom zbog stresa“. A prema istraživanju Manifesta, Gen Z provodi oko deset sati dnevno online, tako da ako spojimo podatke ove dve studije možemo da zaključimo da su mladi danas često tužni i često online. Međutim, kao i kod svakog postavljanja sadržaja treba biti oprezan i dobro promisliti, da će deljenje naših suza sa svetom učiniti da osećamo osnaženo i normalno, ili će pak nesvesno da nas dodatno opterećuje i stvara pritisak. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor