Da li zbog stravičnog scenarija o donošenju restriktvinih zakona u Poljskoj kada je abortus u pitanju, ili ponovnog sezonskog oživljavanja ekstremno desničarskih i patrijarhalnih stavova, u Srbiji se abortus kao jedno od sada već podrazumevajućih prava svake žene opet dovodi u pitanje. Pripadnici određenih marginalnih organizacija čije ime ne zaslužuje pominjanje, po Beogradu deleli su letke i lepili plakate, tražeći podršku za zabranu abortusa. Sajt ove organizacije prepun je netačnih informacija, pre svega na njemu piše da abortus u Srbiji finansira država, što je nažalost velika laž jer zdravstveno osiguranje ne pokriva ovu intervenciju, već morate platiti iz svog džepa.
Umesto da mediji, javnost, stručnjaci sada govore o tome, zašto abortus nije besplatan jer spada pod osnovnu zdravstvenu zaštitu žena, mi opet tupimo i urlamo o tome zašto bi trebalo da imamo slobodan izbor kada je u pitanju telo koje je – naše.
Na samom početku teksta napominjem da naslov nije tačan, tu je da biste kliknuli na njega. Pravi trenutak za ovaj film nije sada, već bi trebalo puštati ga na mesečnom nivou, u svakoj zemlji sveta, svakoj školi, ministarstvu, svakom muškarcu koji se usuđuje da odluke o ženskom telu donosi umesto nas samih, jer jednostavnim filmskim jezikom oslikava dokle zastarale i opasne ideje kakva je potpuna zabrana abortusa mogu da dovedu. Ili je pak baš danas dobar i idealan trenutak s obzirom da smo nedavno čuli vest da je u Poljskoj preminula druga trudnica otkad je pooštren zakon, jer su lekari ponovo odbili da izvrše abortus nakon što je srce fetusa prestalo da kuca. Nakon prekida trudnoće, osoblje je pozvalo sveštenika u prostoriju, a ne lekara.
Procenjuje se da se od 1965. do 1989. smrtnost porodilja u Rumuniji udvostručila, a da je tokom osamdesetih zbog nebezbednih abortusa 10.000 Rumunki izgubilo život. Seksualnost je u ovom periodu ženama predstavljala strah, a ne nešto u čemu bi trebalo da uživaju. Stotine hiljade dece preplavilo je državna sirotišta, procenjeno je da je oko 170.000 njih pronađeno u prljavim zapuštenim ustanovama. Posle pada vlade, odjednom su se pojavile fotografije mršave dece, od kojih su mnoga bila tučena i zlostavljana.
U Srbiji film je premijerno prikazan na FEST-u 2008. godine, ali ovaj scenario nije samo filmski, iako nosi izuzetan kvalitet i u tehničkom filmskom smislu. On je školski nacrt onoga šta može da se desi i šta se u istoriji desilo, ako jedno osnovno ljudsko pravo koje bi trebalo da se nalazi u programu osnovne zdravstvene zaštite bude ugroženo. I oduzeto od onog kome pripada. I to je definitivno scenario koji ne priželjkuje niko od nas.
