Svake godine u slično vreme, Oxford Languages objavljuje reč godine. Ozbiljan tim prevodilaca, leksikologa i ostalih jezičkih stručnjaka godinu dana prati trendove, učestalost upotrebljivanja reči i ponajviše kovanje novih, formiranje neologoziama i, zatim, biraju reč koja je obeležila godinu za nama. Izbor se istina odnosi na engleski jezik, ne biraju najkorišćeniju reč godine na celom svetu, ali iskustvo je pokazalo da je savremeni svet prilično homogen u svojim iskustvima i da neke reči koje se pojave u engleskom jeziku veoma brzo prihvatimo i svi ostali jer nam takođe fale načini da objasnimo sve ono što staje u neku novu ili aktiviranu staru reč. Tako su nekih godina neologizmi poput “selfie”, ili “vape” koje koristimo svuda, bili nosioci titule reč godine i promenili i naš jezik jednom za svagda. Pre tri godine bila je u pitanju reč “toxic” koju zbog raznoraznih veza i odnosa i ostalih toksičnosti koje svi gajimo razumemo svi, a prošle godine je “klimatska urgentnost” obeležila godinu u kojoj se svet kolektivno trgao po pitanju zgađenja i uništavanja Planete i naše uloge u tome.
Sve ove reči ukazuju na konstantne lingvističke promene i to koliko je jezik živa materija i neophodno mu je prilagođavanje sadašnjem trenutku, a činjenica da ove godine Oxfordski rečnik nije mogao da odabere samo jednu reč za reč godine, govori o tome koliko je sadašnji trenutak komplikovan. Ove godine slobodno možemo reći da Oxfordski rečnik ne samo da nije odabrao jednu reč, nego bi mogao da objavi dodatni mini-rečnik specijalno za 2020. U godini kao što je ova, sa virusom koji nam je svima došao preko glave i služeći se haripoterovskim jezikom postao Onaj-koji-se-ne-sme-imenovati, reč pandemija se koristila 57.000 procenata češće nego prošle godine. Sasvim dovoljno da dobije titulu reči godine, zar ne? Aposlutno da da, osim što se isto dogodilo i sa kovanicom “koronavirus” koja je prvi put upotrebljena 1968. godine i od tada gotovo nijednom, dok ove godine predosećamo da će to biti i prva reč beba iz velikog talasa.
Sve u svemu, sve ove reči idu u prilog tome koliko je pandemija uticala ne samo na naše svakodnevice i živote nego i suštinski na način na koji komuniciramo, i dala nam novi kolektivno razumljiv vokabular gotovo preko noći. Katherine Connor Martin ispred Oxforda kaže da to uopšte nije nelogično ali da joj istina nedostaju bezbrižni dani 2015. kada je “lumbersexual” prvi put ušao u rečnike i nada se da će 2021. doneti “zabavnije, pozitivnije reči koje ne nose težinu sveta na svojim ramenima”. Oh, i mi se nadamo. I te kako se nadamo.
