Pretraga

Šta je loše u tome što postavljate svoje fotke iz Černobilja?

Šta je loše u tome što postavljate svoje fotke iz Černobilja?

Tekst: Nenad Janjatović


Sada već i vrapci znaju verovatno sve o seriji. Oni koji nisu znali, pogledali su seriju nakon hajpa koji je usledio, pa su saznali. Oni koji i dalje ne znaju ništa o Černobolju i katastrofi koja je zadesila grad Pripjat, jer se nisu nikada interesovali za istoriju ili odbijaju da pogledaju seriju, imaju Google. Sve u svemu, nakon ogromne popularnosti serije koja je postala mali nenadani fenomen počele su i priče, teorije, trendovi.

 

Jedna od njih je ona koju je na svom Twitter nalogu pokrenuo Bruno Zupan. On je objavio kolaž četiri fotografije na kojima se nalaze obnažena devojka, i još neki ljudi na mestu koje je zadesila nuklearna tragedija i ispod napisao: "U međuvremenu u Černobilju, Instagram influenseri okupljaju se na mestu katastrofe.”

 

Ne treba pomenuti da je internet podivljao zbog ovoga i uskoro su se sručile salve uvreda, osuda, šerovanja (čak ga je i Chrissy Teigen retvitovala svojim 11 miliona pratilaca) i tema o kojoj su svi počeli da raspravljaju i pišu bila je: tragedija se koristi za samo-promociju i ovo predstavlja vrhunac lošeg ukusa. Kao i obično, internet je prvo skočio, pa tek onda rekao "hop".

 

 

 

Istina je da su Ture u Černobilju krenule još 2011. Ali je nakon serije interesovanje za ovaj tragičan događaj i mesto na kom se on odigrao poraslo za 35 posto. Detaljnijim proučavanjem dolazi se i do zaključka da samo jedna od tri osobe na Zupanovom kolažu može da se nazove insfluenserom. Jedna od devojaka, koja je u momentu objavljivanja tvita imala oko hiljadu pratilaca, slikala se u tangama i kasnije tvrdila da je lokaciju stavila "iz fazona" i da uopšte nije ni bila u Pripjatu.

 

U originalnom tvitu (koji je od tada izbrisan) kao i hiljadama retvitova, jasan je podtekst i odgovornost koja se pripisuje ovim ljudima na fotografijama: ovo su beskrpululozni influenseri koji vijaju lajkove i ne prezaju ni od čega kako bi ih dobili. Oglasio se i sam pisac serije Craig Mazin: “Divno je što je “Chernobyl” inspirisao talas turizma u Zabranjenoj zoni. Video sam fotografije koje kruže internetom i samo bih hteo da imate na umu da se tamo desila strašna tragedija i da treba da se ponašate sa poštovanjem prema svima koji su nastradali i patili.”

 

Ovo nije ni prvi ni poslednji put da se lome koplja oko toga šta i kako treba dokumentovati na društvenim mrežama. Kada je 2014. Breanna Mitchell postavila selfi na kojem se osmehuje iz Aušvica nastao je takav talas negodovanja da se i sam Holocaust Memorial oglasio povodom ovog slučaja. Nepoštovanje i bezobrazno ponašanje na svetim, istorijskim i mestima tragedija su svakako stvar za osudu i ne bi trebalo da se ikada dešavaju. Ali u današnje vreme u kojem živimo kada mladi žele da zabeleže svaki momenat i mesto na kojem su bili da li internet ima pravo da te momente uzme i spinuje kako bi ih osudio?

Da li svi oni ljudi sa tagovanih videa iz Pripjata koji se šale, smeju i bezbrižno poziraju dok obilaze grad treba da budu etiketirani kao “pogrešno i sramno” ponašanje? Da li treba da plaču na mestima koje posećuju i koje je zadesila tragedija? Ili bismo i tada rekli da su fejk i da pokušavaju suzama da prikupe lajkove?

Ili su oni jednostavno ljudi koji su platili 100 dolara za turu i uživaju na njoj? I žele da se ufotkaju baš tamo kako bi imali dokaz i uspomenu da su tamo bili. Da li su se vrednosti promenile toliko drastično? Ili samo sada imamo Instagram na kojem pokazujemo sve što ranije nismo imali kako? Da li smo oduvek bili ovakvi, a samo to sada neko i vidi?

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor