Znate kako to ide kada gledate film. Dugme za pauzu se ne pritiska ako baš ne mora i to obično onda kada moramo da iskočimo na kratko da nešto završimo ili kada u nekom trenutku postane malo previše svega pa nam treba koji sekund da rekapituliramo šta se desilo i kako se osećamo da bismo mogli da nastavimo sa gledanjem dalje. Sabbatical je sve to samo primenjeno na posao. I dugme za pauzu, i “iskakanje” na kratko, i “koji sekund da se saberemo”.
Opšte prisutna bolest sadašnjice je što ne umemo stvarno da odemo na log off ili totalni shut down mode; čak i kada smo van kancelarije preko telefona još uvek možemo/moramo da proveravamo mejlove, odgovaramo, pratimo sve šta se dogodilo u mikro i makro svetu na društvenim mrežama, i ostanemo u kontaktu sa kolegama zbog mogućih izmena i novih informacija. Kako je društvo postalo tehnološki naprednije, i povezanije, sveprisutnost informacija i nas u tom svetu je postala norma i užasno je teško distancirati se i biti potpuno posvećen nekom trenutku bez misli o poslu, aktuelnom ili budućem projektu, neposlatim mejlovima.
Pomerili smo se ka fleksibilnom radnom vremenu, jer nam je sloboda da biramo kada i odakle želimo da radimo donela određeno zadovoljstvo pa smo i produktivniji. Istovremeno, radni period u danu danas neretko daleko nadilazi formu i ukupno vreme uobičajenog 9 do 5 pa često znači da nedelju uveče provodimo uz kompjuter u lokalnom kafiću radeći ili završavajući nešto subotom rano ujutru. Fleksibilnost koja obično ima pozitivan predznak na primeru poslova, danas pokazuje i svoju drugu stranu koja se zove manjak granica, a s obzirom na to da svi pokušavamo da održimo kakav takav život-posao balans, prilično brzo postaje jasno da ovaj nivo fleksibilnosti, dostupnosti i povezanosti i nije baš nešto što nam na kraju krajeva odgovara. Tu na red dolazi sabbatical.
U tradicionalnom smislu, sabbatical je prosto rečeno pauza od posla. Najčešće u trajanju od godinu dana, i koja se uzima kao jedini mogući način da se privremeno diskonektujemo od svega, i vratimo na fabričko podešavanje u glavi pre nego što opet upadnemo u vorteks. Takođe najčešće se vezuje za putovanje jer kako se pokazalo “putovati i videti svet” je broj jedan na listi “najvažniji cilj u životu” milenijalsa, mnogo pre nego plate sa basnoslovnim brojem nula u sebi, kupovina stana ili zasnivanje porodice. Međutim, dok se ovaj termin nekada vezivao za nemanje posla, to jest pauziranje sa istim i period ničega posle jednog a pre drugog, danas se ta definicija malo promenila i zapravo je usko vezana za zaposlenost.
Ljudi koji koriste sabbaticals danas nisu oni koji uzimaju vreme da se odmore od posla potpuno, već oni koji se angažuju u istraživanju različitih profesionalnih ciljeva i opcija. To su shvatile i velike kompanije. Da imaju posla sa zaposlenima koji nimalo ne liče na prethodne generacije i da je ono što je nekada bilo nezamislivo – napraviti time out u karijeri ili promeniti posao – danas veoma često čak i neophodno. Multitasking i konstantan rad dovode do burnouta, a ovaj opet do potpunog nezadovoljstva i pada produktivnosti, što nikome ne ide u prilog. Da bi zadržali dobre, kreativne ali sagorene zaposlene morali su da počnu da prilagođavaju svoj sistem poslovanja novim potrebama. Tako su neke kompanije počele da uključuju sabbatical u posao, čime je on prestao da bude presek sa poslom nego njegov sastavni deo. Pauza koja se podrazumeva.
Oblici sabbaticala kojima poslodavci pribegavaju su veoma različiti ali ovaj trend postaje sve češći, i čini se da dolazi kao najadekvatniji mogući odogovor na sada već dijagnostikovani burnout koji živimo. U februaru, u Ralph Laurenu je sabbatical program postao zvaničan, i omogućava zaposlenima u ovoj modnoj kompaniji da dobiju dve dodatne nedelje odmora, nakon pet godina rada, a četiri nakon deset. U izjavi stoji da kompanija veruje da će produženo vreme van kancelarije pomoći zaposlenima da “malo pauziraju, promene fokus, resetuju se i vrate se sa više energije”. Microsoft i Patagonia su takođe neke od firmi sa ovim programom, gde umesto slobodnog vremena, Patagonia recimo ohrabruje svoje zaposlene da iskoriste to vreme za razmišljanje van normi i isprobavanje nekih stvari koje sami verovatno nikada ne bi preduzeli a koje im mogu doneti nova iskustva i perspektive i koje mogu kasnije vrlo neočekivano da iskoriste i u poslu. Patagonia nudi svojim zaposlenima plaćeno dvomesečno volontiranje u organizacijama i kompanijama koje se bave zaštitom životne sredine koju odaberu, a sabbaticalsi Boston Consulting Group su predviđeni da se iskoriste za sticanje višeg obrazovanja i doškolovavanje. Birchbox pak nudi stalno zaposlenima mogućnost da dobiju tri nedelje dodatnog odmora i 750$ na platu ukoliko rade duže od tri godine, a za više od šest, isto vreme off ali duplo više novca, $1,500.
Nažalost, van ozbiljno velikih imena, ovakva, plaćena i kompanijski podržavana odsustva su prilična retkost i nudi ih sveukupno 4% ukupnog broja kompanija, no kako su u ovom obliku do nedavno bili nepostojeća kategorija, možda koračamo ka privlačnoj budućnosti gde ćemo biti plaćeni ne samo da radimo nego i da odmaramo.
