Oktobar se tradicionalno vezuje za veštice i iako nije sasvim u našoj kulturi i tradiciji utemeljeno da se Noć veštica praznuje, posle godina i godina filmova i bombardovanja genijalnim kostimima i “trick or treat” scenama, postaje sve učestaliji praznik i kod nas. Dobro, istina manje praznik koji shvatamo ozbiljno (osim najzagriženijih fanova) već više još jedan dan u kalendaru koji je dobra prilika za zabavu, i to ovaj put duplu jer pored standardnog partijanja uključuje i maske. Međutim, kada pričamo o vešticama, ne dobrim i lošim maskama istih, nego onim pravim, postavlja se pitanje šta su ili još bolje ko su veštice danas, i kako se odnos društva prema njima promenio?
Tako je samo-identifikovanje žene kao veštice, vremenom postalo simbol ženske moći, osnaživanja, preuzimanja kontrole i ustajanja protiv nasilnih mizogenih reakcija koje to može da probudi, a time ostalo i svojevrsna forma aktivizma.
Iako zvuči istinski kul da neko može da leti na metli, prebacuje se s mesta na mesto i začarava ljude kako mu se prohte, ili bilo šta što smo naučili iz filmova, realnost je očekivano dosta drugačija. Tokom poslednjih nekoliko godina, veštičarenje koje je dugo bilo dočekivano sa sumnjom, predrasudama, i neprijateljstvom (i to ne samo u 17. veku nego i daleko duže potom) se transformisalo u mejnstrim fenomen. I to onaj koji ima prilično razgranatu strukturu, grupe, prakse i svima dostupne recepte za mesečevu vodu ili predloge kako napraviti svoj oltar za prizivanje pozitivne energije. Možda sve ovo zvuči malo neobično, ili pak totalno off, ali veoma očigledno da ima svoju publiku jer poznate savremene veštice poput Juliet Diaz imaju desetine i stotine hiljada pratilaca na Instagramu i zaista sa pravom nose titulu influenserke. Ukratko, od trnovitih početaka do danas, veštičarenje u savremenom svetu je došlo na nivo da bude veoma priznato i dobrodošlo, odoleva svim rodnim podelama i pripada svima.
Mnogo se toga promenilo od kada je ne tako davno prema antropologu Rodneyu Needhamu, i njegovoj knjizi iz 1978. “Primordial Characters”, definicija veštice bila “neko ko prouzrokuje štetu drugima koristeći mistična sredstva” što veoma jasno upućuje na stav koji je društvo u tom trenutku ali i generalno tokom istorije imalo prema bilo kakvim oblicima veštičarenja. Upravo ovakva definicija i stavljanje u negativan kontekst kao i sveprisutna kultura marginalizacije su najčešće bili ništa drugo do oruđe mizogenih struktura društva. Tokom istorije, žene su neretko bivale skrajnute, kontrolisane i kažnjavane upravo kroz etikete kojima su bile definisane kao veštice ili još češće kao lude. Tako je samo-identifikovanje žene kao veštice, vremenom postalo simbol ženske moći, osnaživanja, preuzimanja kontrole i ustajanja protiv nasilnih mizogenih reakcija koje to može da probudi, a time ostalo i svojevrsna forma aktivizma. Gabriela Herstik, koja se godinama bavi magijom, smatra da je veštičarenje oblik feminizma i da je u svojoj suštini veoma politički. “Uvek, u bilo kom vremenu, se radilo o autsajderima, marginama, ženama koje ne rade ono što crkva ili patrijarhat žele”. Kao takvo, veštičarenje se posebno razvilo u pravcu ženskog osnaživanja i još tokom 60-ih je postojala grupa W.I.T.C.H. (Women’s International Terrorist Conspiracy from Hell) koje su nastupale zajedno da bi branile druge. Organizacija, koja je započela svoj život kao feministička grupa organizovala je proteste na ulicama protiv patrijarhata, za feminizam i LGBTQ prava, kao i za prava afro-američke zajednice.
poslednja renesansa magije je sasvim sigurno u vezi sa sve većom fascinacijom astrologijom, kristalima i tarotom, a ona opet u vezi sa rastućim osećajem nemoćni da se promene stvari u sistemu
Kontekst u kom je ta grupa razvijala značenje reči “veštica” je nešto što se nastavilo kroz vreme i posebno razvilo danas, kada kako Diaz kaže biti veštica znači biti “otelovljenje sopstvene istine i snage”. Ova poslednja renesansa magije je sasvim sigurno u vezi sa sve većom fascinacijom astrologijom, kristalima i tarotom, a ona opet u vezi sa rastućim osećajem nemoćni da se promene stvari u sistemu. Tako je nekako sasvim i logično da u najnesigurnijim vremenima najviše okrećemo glavu u pravcu misterije. Što su ljudi više frustrirani situacijama i sopstvenom nemoći, više se okreću neobjašnjivim uvidima jer kada uobičajeni sistemi i kanali više ne funkcionišu onda je logičan korak okrenuti se i pogledati na neku drugu stranu. A savremeno doba sasvim sigurno nije prvi put da se tako nešto događa, i kako Pam Grossman kaže “kad god su se dešavali događaji koji zaista uzdrmaju temelje društva i čovečanstva, kao Američki građanski rat, prevrati u Rusiji pre revolucije, uspon Vajmarske republike, posleratna obnova Engleske, to su sve bili trenuci kada se ljudi okreću okultnom” jer traže odgovore koje sami više nemaju.
Tako je, očekivano, 2020. ovakva kakva je, zabeležila priličan porast što magijskih praksi, što onih koji ih potražuju, i to u tolikoj meri da je čak i Airbnb organizovao učestvovanje u ritualima za jesenju ravnodnevnicu ili što na Etsyju može da se kupi čistač aure, a influenseri poput Bri Lune sarađuju sa velikim brendovima poput Coach, Refinery29, i Smashbox, za koje je nedavno predstavila novu liniju šminke.
Biti na planeti koja se vrti u krug i oko sebe, koja u praznom nepreglednom prostoru pluta univerzumom – to je magično.
I dok je s jedne strane ne treba zanemariti da je u pitanju veoma ozbiljan i unosan biznis, istovremeno treba odati priznanje da jeste u pitanju i “pokret” koji osnažuje i ohrabruje, jer to je ono što savremene veštice rade. Pozivaju da se kroz korišćenje i razumevanje prirodnih elemenata malo bolje i lepše usaglasimo sa prirodom iz koje smo potekli, da učimo od moći, prirode i kretanja planeta, da se povežemo sa prošlošću ne kroz banalno prizivanje duhova kakvo poznajemo iz filmova nego malo više introspekcije i osvešćivanja da smo mi svi oni pre nas, pozivaju na pročišćavanje i balansiranje uma, tela i duha kristalima i biljkama, a sve u cilju boljeg razumevanja sebe, drugih i sveta okolo.
Jer, kako Juliet Diaz kaže, magija zapravo i nije ništa preterano začudno, nadrealno, i paranormalno, već je prilično neodvojiva od svakodnevice. “Pokušavam da skrenem pažnju na ideju da ono što mi smatramo normalnim i uzimamo zdravo za gotovo jeste zapravo magično”. Biti na planeti koja se vrti u krug i oko sebe, koja u praznom nepreglednom prostoru pluta univerzumom – to je magično. Samo smo toliko naviknuti na ideju da je magija fantazija za tv-a, zamahivanje štapićem i stvaranje neobičnih dela, da zapravo zaboravljamo šta je prava magija, i da smo svi, sami po sebi, magična bića.
