Valentina Bakti i Đorđe Živadinović Grgur: Želimo da otvorimo prostore nežnosti i radikalne iskrenosti

Valentina Bakti, pesnikinja,  čiji stihovi ostavljaju trajan trag. Njena poezija  nije aktuelna samo tokom promocije novih knjiga, tokom učešća na festivalima, nastupima… Retka je jer traje, prepoznaje se, čita i komentariše i onda kada ništa novo nema da promoviše, ispriča i podeli.

Bakti svoju poeziju deli i na Instagramu i tamo ima čitaoce kojih je sve više. Jedna je od urednica zbornika ljubavne poezije Bludni stih i portala za umetnost i književnost Astronaut.

Pored pisanja, Bakti i prevodi poeziju, njen izbor i prevod Savremene makedonske poezije objavljen je 2023. godine u Beogradu.

Jednom mesečno, Bakti zajedno sa glumcem Stevanom Pialetom i njihovim prijateljima, oživljava umetnički prostor Kvaka 22 čitanjem i interpretiranjem poezije kroz događaj „Vazda bilo“. Od prvog trenutka kada smo odlučili da postanemo deo večeri posvećenoj čitanju poezije, bili smo očarani stihovima pesnika koje okupljaju i atmosferi koju kreiraju. Nismo propustili nijedno veče poezije (dobro, možda jedno, dva) koje organizuju od februara, 2022. godine.

Od svoje Traduki rezidencije u Skoplju, sa Grgurom kreira i poetske kolaže koji su doživeli svoje izložbe u Skoplju, Beogradu, Vršcu ali i u Rogaškoj Slatini.

Od nedavno, u procesu je kreiranja projekta Ti kako si sa Bakti, sa njenim dugogodišnjim prijateljima i saradnicima: Jaffa napolitanke, Magazin Plezir i kafe/studio Pola pola (gde je i ispisan dobro poznati stih iz njenih pesama i čije ime rubrika nosi).U prvoj sezoni njihove rubrike samo neki od gostiju su jugoslovenska povečica Nena Ivošević, reditelj Marko Đorđević, fotograf Sever Zolak, slikarka Jana Danilović.. Fotografkinja rubrike je Milena Popović.  

Valentina je istaknuta mlada pesnikinja čija popularnost raste. Emocija koju njeni stihovi izazivaju je nešto što se mora doživeti, ali zaista doživeti.

Određen deo njenog stvaralaštva definitivno se vezuje i za Đorđa Živadinovića Grgura, od zajedničkih nastupa, stvaranja kolaža do zbirke koja je i povod našeg razgovora., za one koji ne znaju, Đorđe Živadinović Grgur je filmski i pozorišni glumac , jedan od osnivača Reflektor teatra, koosnivač neformalnog umetničkog kolektiva NEUT.  

Realizovao je niz autorskih plesnih predstava i performansa.

Njegova saradnja sa trupama Hop.la! i trigroša dodatno potvrđuje njegovu posvećenost i talenat u svetu scenskih umetnosti.  Grgur je trenutno na plesnoj rezidenciji u Beču.

Filmska i TV ostvarenja u kojima se posebno istakao su: Preživeti Beograd, Kljun, Ubice mog oca, Tanka je linija, Meč, Tmina, Ravna je gora i mnoge druge.

Kao pozorišni glumac, još veoma rano, imao je velike uloge u delima: Epske igrice: Ženidba Dušanova, Smrt Fašizmu: O ribarima i slobodi, Sumnjivo lice – Reflektor teatar, Crvena: Samoubistvo nacije, Muškarčine…

Ne čudi što su Valentina i Đorđe mnogima inspiracija, ali i inspiracija jedno drugom.

O tome najbolje svedoči i nova zbirka poezije „Topli krajevi„, ujedno i povod našeg razgovora, koja predstavlja njihovu emotivnu lirsku korsepodenciju.

Pesnikinja i glumac, nakon intenzivne i pozitivne kritike domaće pesničke scene i čitatelja, napokon specijalno za naš portal sumiraju utiske od objavljivanja njihovog dela koje je objavljeno za izdavačku kuću Sumatra.

_BAKTI & GRGUR

Sada, kada je zbirka objavljena – kako se osećate? Koji su vaši utisci, a koji su komentari čitalaca?

Grgur: Osećam se sasvim, sasvim lepo. (smeh)

Isprva nije postojala ideja da objavimo našu prepisku, samo smo pisali i pisali jedno drugom o gotovo svemu što se dešava nama odnsono našim lirskim subjektima. Onda smo sve napisano prebacili u word i shvatili da postoje slike i talasi koja bi možda mogli da budu inspirativni i značajni još nekome, i počeli smo sa, sad već mogu da kažem, dugotrajnim radom.

Kad smo stigli donekle, poslali smo je nekim ljudima, naveo bih najpre Minju Bogavac, Nikolu Madžirova, Marka Đorđevića, Irenu Ristić, naravno, našeg predivnog urednika Alena Brleka, mislim da su oni bili prva čitalačka publika, i bili veoma zadovoljni njihovim fidbekom, a fidbek ostalih čitalaca je zaista dirljivo nežan i ohrabrujuć.

Javlja se mnogo ljudi sa svojim omiljenim delovima pisama, i meni je to možda i najzanimljivije, jer mnogi od njih učitavaju svoja iskustva, a mene, recimo vraćaju u trenutke kad smo ih pisali i podseća na određene situacije i okolnosti.

Ovo nije prvi put da vas dvoje zajedno radite na nekom kreativnom projektu. Šta ste novo ovoga puta naučili jedno o drugom?

Bakti: Ne bih ovu knjigu nazvala „kreativnim projektom“ jer se ideja o knjizi desila kasnije kao što je Grgur i rekao, ali da, nas dvoje smo imali sijaset zajedničkih projekata i pre nego što se desila knjiga.

Možda bih najradije rekla da smo mi dopustili da i pisanjem učimo jedno o drugom i da će publika odgovor na ovo pitanje najpre prepoznati čitanjem naše knjige, ja prepoznajem da sam sa njim porasla lepša.

Grgur: Stalno učim o ljudima koji su mi bliski, a najviše kroz kreativni rad s njima.

Valentinu sam kroz ovaj proces upoznavao na najrazličitije načine, jer dok nismo odlučili da će ovo biti knjiga, to uopšte nisam doživljavao kao rad, tako da bi mi bio neophodan veliki prostor da bih napisao sve o tome. Za ovu priliku, neka to bude, recimo: doslednost, istrajnost, srčanost i velikodušnost.

Šta je ono što vi najviše volite kod ove zbirke poezije?

Bakti i Grgur: Volimo to što sada postoji i u tuđim rukama i što nas je Ivan Leković pozvao da budemo deo Sumatre.  

Koja je uloga datuma i vremena ispod svake pesme?

Bakti i Grgur: Rekli bismo najpre orjentaciona. Za znatiželjnije, to je vremenska odrednica kada je koje pismo stizalo, dakle može vam približiti tačno doba dana i upotpuniti doživljaj o tome kada su Hernis i Lajli, kako smo interno u jednom trenutku imenovali ta naša alter ega, razmenjivali pesme.

Postoji još jedna stvar koju možete otkriti obraćajući pažnju na datume, ali vam to nećemo nacrtati.

Hint: nije viša matematika, samo pažljivo ispratite datume.

Šta je ono što biste vi voleli da istaknete kada je reč o zbirci?

Bakti i Grgur: Voleli bismo da ovaj rukopis otvori neke nove prostore za ljude, i u ljudima, prostore otvorenosti, nežnosti i radikalne iskrenosti, koja ne mora da bude najdirektnija, ali može da bude inspirativna i oplemenjijuća.

Za kraj, hoćemo li biti na dobrom putu ako ocenimo da je ljubav tematska suština ove zbirke?

Bakti: Ljubav je bit!

Foto: Marina Vasilevska