Kada stigne proleće i kada priroda krene da se „budi“, kako se mi osećamo? Sa prvim zracima sunca, tu su i prvi osmesi. Sa zelenilom i naše oči su sjajnije. Prva nedelja proleća uvek je najlepša. No, kako vreme odmiče, neretko, naša duša i telo počinju da se opuštaju i kao da ponovo nastaje osećaj melanholije. Zima je uvek naporna, kako fizički tako i mentalno. Po dolasku proleća, prvih osmeha i sreće, kao da osvešćujemo šta smo sve „preživeli“ tokom hladnih dana.
Koji je najbolji način da zalečite svoje rane i poptuno se prepustite proleću i letu koji su pred nama? Odgovor je jednostavan. Poezija leči sve rane, bilo da je samo konzumirate ili stvarate. Ona budi davna sećanja, ljubav prema ljubavi. Ne kaže se za džabe da je proleće vreme zaljubljivanja. U sebe, ljude, pa čak i melanholiju.
Poezija je ta koja će vas navesti da prigrlite sve ono što vas boli, tišti, žulja, jer je prihvatanje prvi korak ka isceljenju. Zato, donosimo preporuku tri zrela autora, čija poezija nas je iscelila. Čija poezija nam je pomogla da ponovo osetimo sunce, ali u svom punom sjaju i punih kapaciteta.
Preporuka: Knjige poezije
Ognjen Obradović – Uslovi korišćenja
Druga zbirka pesama, Uslovi korišćenja, mladog pesnika Ognjena Obradovića najpre čini kritiku savremenog, kapitalističkog društva. No, postojimo i mi koji je tumačimo na potpuno drugačiji način. Nije li kapitalizam izvor problema koji se odražava i na naše mentalno zdravlje, ali najpre osnovnu egzistenciju sa kojom se svako od nas, u određenoj meri, suočava? Kada smo u uvodu istakli da će ova zbirka mnogima pomoći da se osećaju bolje, u slučaju Ognjenove zbirke mislili smo na momenat osvešćivanja surove realnosti koja nam je svakodnevno servirana pod različitim kapitalističkim velima, čak i kada su ona u svojstvu „dobre namere“. Oslobodite se etiketa, cena, brenda. Ognjen je napisao zbirku koja neposredno objašnjava koji su „uslovi korišćenja“ koji oslobađaju dušu. Poezije kao što je Ognjenova, nema dovoljno.
uslovi korišćenja
živiš običan život:
šetaš psa slikaš psa
piješ kafu netfliksuješ
nikom ništa ne duguješ,
a ipak sve si dao
u uslovima korišćenja.
Ognjenka Lakićevic – Vodič kroz požare
Zbirka pesama Vodič kroz požare, koja je objavljena još 2019. godine, privukla je pažnju domaće čitalačke publike najviše zbog jednog – vatre. Vtrenog oslikavanja najdubljih osećanja, vatrenog pristupa motivima isceljenja, vatrene potrebe da prigrli svoje čitaoce i pruži im utehu i utočište. Ne postoji pesma sa kojom ne možete da se poistovetite, koju ne možete da osetite kao vatru na svojoj koži. Stilski, ova zbirka pesama naišla je na veliko odobrenje pesničke zajednice, a Ognjenka je održala pokaznu vežbu kada je reč o poeziji koja reflektuje sfere ličnog. Zbirka je podeljena na pet ciklusa, od kojih određeni ciklusi nose i nazive godišnjih doba. Svaki od ciklusa predstavlja jedan od stadijuma tuge. Zbirka će vas navesti da dopustite sebi da osetite sve ono što ste, do tada, ipak odlučili da potisnete.
veština naslanjanja na šankove
bile su potrebne godine
da savladam tu veštinu
moja podloga je konačno stabilna
laktovi nepogrešivo
poznaju mapu ogrebotina
na šanku
koja liči na otvoreni dlan
toliko pogrešnih linija života
sliva se niz ruke
koliko puta treba da ti kažem
nemoj
nemoj da me se plašiš.
Selma Asotić – Reci vatra
Svoj prvenac, Reci vatra, Selma je objavila pre dve godine. Do tada, ova zbirka postala je više od poezije. Postala su primer kako poezija može da bude oslobođena od svih društvenih normi, tabua, kategorizacije i nesvesnog pokušaja ukalupljivanja. Selma opisuje sebe, ljubav, rat, život i smrt. Piše o ženi, o borbi i snazi koja proizlazi iz teških okolnosti. Spektar tema kojih je uspela da se dotakne je do te mere širok, da će ova zbirka pesama biti štivo koje ćete čitati izbova i iznova otkrivajući nove pesničke elemente. Reci vatra je zbirka pesama koja zaslužuje, po našem mišljenju, više pažnje domaće čitalačke publike.
monolog za drugi dejt
Većinom zurim u plafon i mislim
kako ne želim umrijeti. Imam glavu.
U mojoj glavi je farma krugova.
Na zapaljenom krovu
poskakuje žena. Tu su još i padovi
sa šestog sprata, šoferšajba, bombaš samoubica,
ivica stepeništa, moja očna jabučica razmeljana
preko šoferšajbe, morski pas, šal i bašlija, kvaka
za koju se kači šal, čvor, visibaba. Imam glavu.
U mojoj glavi je stomak pun leptirića.
Leptirići su nekad morski psi i žele van.
Puštam ih van. Zapinju za prag i razbijaju vilice o ivicu
stepeništa. Imam glavu.
U njoj je dnevni boravak. U dnevnom boravku
sjedi bombaš samoubica. Na teveu repriziraju
epizode. U mojoj glavi uvijek je repriza.
Reklama za Domestos. Mokar pod. Smrskana lobanja.
U mojoj glavi ponekad se otvori
jedna čistina. Tu se zrak uzoholi u misao
o tebi. Tad stisnem očne jabučice
i držim se čvrsto. Tad mislim o tebi. Mislim o tebi
na onoliko načina na koliko ih pada kiša.
Pavle Banjac – Tehnike disanja
Mladi pisac poreklom iz Prijedora, sa svojom prvom zbirkom pesama Tehnike disanja, podseća one iskusnije pisce na lepotu pesničkih početaka. Izbirka je do sada privukla pažnju onih koji vole priče o odrastanju u malom mestu, putovanjima, osećanjima i samospoznaji. Kao mlad pisac, Pavle i njegova poezija javljaju se kao svedočanstvo o savremenom vremenu i generacijama koje trenutno odrastaju. Ova zbirka će vas podsetiti na period života u kom se susrećemo sa prvim izazovima i to kroz prizmu umetnosti.
Midwest
U povratku je sunce ali ne kao u Beogradu
Tamo je nemoguće ovdje je potonulo nikome nije stalo
Vidimo se za mjesec dana to je divno zar ne
Naši gradovi su bratski i tvoj je liminalan
Nalazi se u središtu neke natprirodnosti
Jedino to objašnjava zašto smo ovakvi
Ne gori od nekog Džoa koji pošteno zarađuje subotom
Ide na istu svirku drugar mu svira
Poznaje lokalnu zvijezdu ali on je samo jedna
A nema pojma da ih ima milion iznad vikendice
Govorila si evo ga mliječni put
Nisam znao ništa o astronomiji pomislio sam
Ne orijentišem se dobro ali this must be the place
Foto: Privatna arhiva, Instagram
