Povezano
Vinsent van Gog i Zvezdana noć, delo slavljeno zbog svoje lepote i živopisnog prikaza noćnog neba. Ipak, iza vrtložnih zvezda i upečatljivih nijansi plave krije se naučna enigma koja je zaintrigirala fizičare.
Četrdesetih godina 20. veka, sovjetski matematičar Andrej Kolmogorov razvio je osnovnu teoriju turbulencije, opisujući kako se energija prenosi kroz vrtloge različitih razmera.
Decenijama kasnije, fizičari koji su posmatrali Van Gogovo delo prepoznali su određen obrazac prilikom prenošenja energije koji može ličiti na obrazac koji je koristio slikar. Da li je moguće da je Van Gog intuitivno uhvatio složenu matematiku turbulentnih tokova običnim potezima četkice?
Pre samo par godina objavljena je studija u časopisu Physics of Fluids iz 2023. godine koja sugeriše da je slikar bio u pravu. Detaljnom analizom digitalnih skenova na slici Zvezdana noć istraživači su identifikovali 14 dominantnih vrtložnih struktura na platnu. Ove vrtloge, otkrili su, prate statističke raspodele koje predviđa Kolmogorovljeva teorija, čime se otkriva prirodan red u Van Gogovom naizgled haotičnom prikazu neba.
Astrofizičar Džejms Biti proširio je ovo otkriće proučavanjem varijacija luminacije u središnjem delu slike. Razlaganjem slike Zvezdana noć na tri kolor kanala, otkrio je da Van Gogovi dinamični vrtlozi odražavaju statističko ponašanje nadzvučne turbulencije, iste haotične sile koja oblikuje prava zvezdana nebesa. Ova korelacija potvrđuje da Van Gogov prikaz ipak nije bio samo umetnička apstrakcija već, jedino moguće, intuitivni odraz kosmičke fizike.
Daljom analizom otkriveno je prisustvo Batčelorovog skaliranja u najsitnijim detaljima slike.
Ovaj koncept, koji je uveo britanski fizičar Džordž Batčelor, opisuje kako se male čestice šire unutar turbulentnih tokova. Neverovatno je da Van Gogovo pažljivo mešanje boja i tekstura odražava ove mikro-nivoe turbulentnih obrazaca, čimse se dodatno potvrđuje višeslojna kompleksnost njegovog rada.
ZVEZDANA NOĆ: VIZIJA ILI ZNANJE
Malo je verovatno da je Van Gog imao bilo kakvo naučno znanje o dinamici fluida, ali njegov prikaz noćnog neba zapanjujuće odražava kako zaista po zakonima fizike funkcioniše svet oko nas. Njegovo intuitivno razumevanje pokreta i načina kretanja energije srodilo se sa tradicionalnom umetničkom interpretacijom. Rodilo se i pitanje, imamo li podsvesnu povezanost sa silama koje upravljaju univerzumom?
Naučna otkrića koja potvrđuju da Zvezdana noć sadrži principe turbulencije mogu da sugerišu da je zaista tako. Idealno bi bilo kada bi se oformila i naučna zajednica za preispitivanje preseka umetnosti i nauke, kako bi se odgovorilo na pitanje da li ove discipline funkcionišu odvojeno ili zajedno. Van Gogovo delo u ovom momentu ne predstavlja samo studiju boja, talenta i emocija, već i vizuelni odjek prirodnih zakona. Nije li to neverovatno?
Van Gogog je, kao umetnik, imao naučnu viziju, ili možda nije. No, ipak, ne sugeriše li njegovo delo to da su kreativnost i naučno otkriće često dve strane iste medalje. Njegova Zvezdana noć predstavlja slikovito kako funkcioniše svet oko nas, šapuće tajne kosmosa, briše granice između platna i proračuna.
Slikar je naslikao više od jedne noći i jednog neba, naslikao je sam puls univerzuma koji će vek kasnije biti i naučno potvrđen kao ispravan prikaz. Zbog čega se pitamo, da li se još naučnih otkrića krije u umetničkim delima?
Foto: Pinterest