Ah, Zoom sastanci. Velika je verovatnoća da vas u ovom trenutku prođe blaga jeza od samog pomena reči Zoom, ali setite se samo kako su počeci bili čarobni. Na početku karantina sve aplikacije koje su nam omogućavale da ostanemo u kontaktu sa najbližim ljudima i nastavimo da obavljamo svoj posao sa što je manje smetnji, su bile i više nego dobrodošle. Ćaskali smo, družili se, susretali različitim povodima, nekada i samo da popričamo o situaciji, bez nekog posebnog i konkretnog razloga i video pozivi su sve u svemu bili sjajan način da ostanemo povezani sa ljudima. Mesto za razna virtuelna okupljanja. Međutim, vremenom nas je sve to ne umorilo nego i smorilo i premorilo, i skliznuli smo u potpuno besmislen univerzum konstantnog bivanja na Zoomu. Umesto mejlova, saradnici su se navukli da nas zovu “na brzinski Zoom”, niko više ne ćaska ni o čemu zanimljivom, a nije ni da imamo neke spektakularne vesti i sve je postalo prilično zamorno.
Od povremenih sastanaka i zabavnih kvizova, došli smo do konstantnih online sastanaka gde više od pola ljudi nije ni uključeno u ono što se događa i krije se iza isključenih kamera ili avatara, pa se javlja tek sa po nekim “aham” na svakih petnaestak minuta.
Zato je nekako sasvim prirodno da nam je svega toga dosta i da pokušavamo da smislimo kako se izlazi odavde. Ako smo u početku pokušavali da osmislimo načine kako da izgledamo lepše, ozbiljnije, i spremnije za sastanke koji nas čekaju, danas smo došli u “kako da pobegnem iz ovog pakla?” stadijum. Za sve one koji više ne mogu da se nose sa agonično sporim protokom vremena tokom ovih poziva, i njihovo konstantno multipliciranje, imamo sjajne vesti.
Ako neko u potpunosti razume hejt koji osećamo prema Zoomu, onda je to umetnik Sem Lavigne koji već dugo “vodi rat” sa ovom aplikacijom. Njegov umetnički rad se generalno bavi pitanjem podataka, privatnosti, kamera za nadgledanje, policijom, automatizacijom, i prvo je napravio program koji konstantno proverava kompjuter na kom je pokrenut i traži Zoom. Ukoliko ga pronađe, obriše ga odmah. Kako je sabotaža njegovo srednje ime, ima i seriju radova na temu protiv diktature produktivnosti, i napravio je niz programa koji usporavaju rad kompjutera i i omogućavaju da svako ko ih koristi ima legitimno opravdanje zašto posao mora da završi mnogo sporije.
Sada je stigla na red razrada teme sabotiranja Zooma i nedavno je prevazišao sva naša očekivanja. U ime svih napaćenih duša, sem lavigne je napravio Zoom Escaper – program zamišljen da nam donese malo mira.
Zoom Escaper funkcioniše kao besplatni program, ili bolje reći tool, koji nudi čitav dijapazon zvukova i zvučnih opstrukcija koji mogu da vam daju izgovor da se barem na kratko isključite iz razgovora. “Razlozi” za to mogu da budu najrazličitiji mogući, a Sem nam ih je ponudio sve. Kuče koje laje, beba koja plače, eho i krčanje, zvuci radova sa ulice. Tako da, sledeći put kada vam stvarno postane dosta svega, znate šta vam je činiti! Odaberite svog favorita, kliknite play i nestanite na kratku i zasluženu pauzu. Sasvim je okej.
