Da li znate ko je Anuna de Wever?
Ako ste odgledali dokumentarni film “I am Greta” onda vam je prilično jasno da ne postoji samo jedna Greta na svetu i da zahvaljujući naporima mnogih supersavesnih i planetarno odgovornih tinejdžera, ova planete možda stvarno i poživi malo duže.
Kao što ovaj dokumentarac veoma često podseća, Greta nije bila sama kada je zapalila aktivistički plamen koji se proneo svetom, i koji zapravo traje još uvek. Mnogo mladih aktivista ju je podržalo, i na ulicama i na mrežama, i nastavilo da se bavi svojim aktivističkim radom nezavisno od Gretinog školskog štrajka. Jedna od njih, ako ne i najpoznatije novo lice eko-protesta je Anuna de Wever.
U decembru 2018. godine, dan nakon što Belgija nije potpisala deklaraciju koja se odnosi na klimatske promene, sedamnaestogodišnja srednjoškolka Anuna de Wever je već bila u potrazi za organizacionim strategijama za proteste kada je otkrila Thunberg i njen pristup koji joj se učinio dosta smislenim. De Wever je počela da poziva na svesnost i aktivizam na društvenim mrežama pre nego što je organizovala prvi protest dve nedelje kasnije na ulicama Brisela. Taj protest je ujedno postao i jedan od prvih internacionalnih “grana” pokreta školskih štrajkova, a Anuna je zbog toga neretko nazivana novom Gretom.
Međutim, takva poređenja su prilično banalna jer nema potrebe dodatno potcrtavati da je Anuna Anuna, a Greta Greta, kao i da između dve osobe nikada ne može postojati znak jednakosti niti je jedna nova ili stara "ova druga", ma kako svojim delovanjem ili stavovima ličile. Ipak, činjenica jeste da se jednako vatreno i posvećeno bave zaštitom životne sredine i spašavanjem planete i ukoliko ime Greta ne posmatramo kao osobu nego kao metapoziciju mlade osobe koja se bori za bolju budućnost onda da, Anuna jeste nova Greta, kao i Adélaïde Charlier i Luisa Neubauer, koje su sinonim eko-promena u Francuskoj i Nemačkoj.
Kako sama kaže, bila je veoma inspirisana Gretinim delovanjem i odlučila je da organizuje protest u koji bi uključila što više ljudi. “Za mene je to bilo najlogičnije rešenje - napraviti veliki pritisak i to veoma brzo.” Međutim, pored promena i hitnosti rešavanja problema i osvešćivanju Evropljana, ono na čemu Anuna izuzetno insistira jeste da postoje mnogo urgentniji glasovi od njenog i nada se da će u budućnosti pažnja medija biti okrenuta ne samo ka prominentnim evropskim figurama nego ka onima koji žive u delovima sveta koji je već izuzetno pogođen klimatskim promenama. Evropa razmišlja o svojoj budućnosti i tome kako da spreči katastrofu, ali katastrofa i posledice dugogodišnjeg neodgovornog ponašanja su već na pragu u mnogim delovima sveta odakle se ne čuju glasovi. Anuna želi da iskoristi svoju platformu i vidljivost da kanališe glasove iz Sudana ili sa obala Nila, ali kao što i sama naglašava za pravu borbu potrebni su glasovi tih ljudi koji se bore za promenu odande. “Ja sam belkinja, ja sam privilegovana, ja živim u Evropi - potrebni su nam ljudi koji pričaju priče iz prvih redova, iz prve ruke, zato što oni mogu to da urade mnogo bolje nego mi. Mi govorimo o svojoj budućnosti, ali postoje milioni ljudi kojima je klimatska katastrofa već sadašnjost. Ljudi u prašumama Amazona, ljudi u Ugandi, oni znaju šta su zaista klimatske promene, i treba im dati glas”.
Sa količinom svesti o svojoj ulozi u svetu, svesti o poziciji i položaju drugih i sveukupnom odgovornošću spram i planete i života svih onih koji su na njoj, sasvim je legitimno reći da je generacija sada mladih na čelu sa Anunom, Gretom i njima bliskim aktivistima, preuzela ulogu u “sređivanju stvari”. One su sinonim za mladost koja nije apatična i koja ne reaguje na komentare i savete poput “mlada si, to su teške teme, idi uživaj, zabavljaj se”, već znaju da ta zabava nije moguća ukoliko se stvari ne dovedu u red, tako da budu dobre za sve. Ili kao što Wever i potvrđuje, upravo jeste uloga mlađe generacije da menja stvari. “Mladi mogu da budu kritični. Oni nisu živeli u ovom sistemu ceo svoj život i mogu da pogledaju stvari i kažu: “Okej, ovo je potpuno pogrešno”. You go, girls!
