Svake godine, sada već gotovo dve decenije unazad dodeljuje se Nagrada za mladog vizuelnog umetnika. Nakon što je Fondacija za civilno drustvo (The Foundation for Civil Society – FCS) iz Njujorka ustanovila internacionalni program za mladog vizuelnog umetnika Centralne Evrope i Balkana, program se sukcesivno realizovao i razvijao u pomenutim zemljama i uspostavljena je Young Visual Artists Awards – YVAA iliti Nagrada za mladog vizuelnog umetnika. U tom trenutku ovo je bilo jedno od relevantnijih događanja i pokretanja u svakoj od zemalja. Neke su od tada više napredovale pa je to postao samo jedan od važnijih godišnjih događanja na umetničkoj sceni i nagrađivanja autora, dok je na drugim ostao najvažniji, ali da je Nagrada kao takva ostala važna svuda, to nesumnjivo jeste.
Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine je dodeljena devetnaesti put. Činjenica da ima tako dugu tradiciju sasvim jasno oslikava važnost i neophodnost njenog postojanja, a kao takva izuzetno je značajna kako za lokalnu tako i za regionalnu scenu. I to ne samo u pogledu finalnog dodeljivanja nagrade, i samog finaliste, koliko zato što je neizmerno važan pregled opštih zbivanja i kretanja na sceni, gde svi finalisti u najužem krugu predstavljaju najkvalitetnije mlade autore koji aktivno stvaraju.
Ove godine, nagrada je pripala umetniku Žarku Aleksiću. Sa uporištem u filozofiji (koju je nekada studirao tokom života u Beogradu, pre nego što je započeo studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beču) Žarkova praksa bi se verovatno najpre mogla opisati kao multidisciplinarna umetnička praksa, koja je spona između umetnosti i nauke, tačnije nalazi se na samom preseku konceptualne umetnosti i naučne discipline. Njegov rad bazira se na ispitivanju svesti, mentalnih procesa i veštačke inteligencije u relaciji sa socio-političkim pitanjima kognitivnog kapitalizma, gde pronalazi spone praveće paralele i povezanosti psiholoških i ekonomskih stanja. Upravo takav je i rad predstavljen na izložbi finalista pod nazivom “Režim snova”. “Režim snova” je igra reči koja upućujući dvostruko, u samom startu ukazuje na paralele koje autor traži i uspostavlja, kao i na važnost nauke u njegovim radovima. Naslov se odnosi se na REM fazu sna (rapid eye movement, faza sna u kojoj sanjamo), ali istovremeno i na REM (Regulatorno telo za elektronske medije republike Srbije) i celokupan rad se bavi snovima u prenesenom i doslovnom smislu, što u trenutku u kom se sada nalazimo, gde sve što se događa pomalo deluje kao san, deluje i posebno značajno.
Izložba finalista je otvorena juče u galeriji Remont i biće otvorena za posetioce do 8. avgusta.
