Svima nam je nedostajalo da život konačno počne da se odvija kao nekada, a otvaranje novih izložbi u punoj dinamici kao nekada je siguran znak da stvari još uvek nekako funkcionišu. Da, potrebe za stvaranjem, predstavljanjem i povezivanjem ima možda i više nego pre i izložbe koje su se otvorile jedna za drugom u proteklih nekoliko dana su naznake nekih novih početaka za kojima smo čeznuli. Nedostajale su nam lagane šetnje u predveče po dozu nove umetnosti, inspiracije i ideja, i ovo je šest mesta sa sjajnim aktuelnim postavkama koje predlažemo da obavezno držite na radaru i upišete u plan. Nekima otvaranja tek predstoje, neke su već otvorene, ali uz sve mere bezbednosti koje su nam sada već svakako postale novo normalno, vreme je za malu art šetnju gradom.
„Dugo zbogom“
galerija U10
Dan Pasteiner i Jon Kipps
Naslov izložbe „Dugo zbogom“ potiče iz istoimenog filma Roberta Altmana iz 1973, u kom privatni detektiv, zbunjen situacijom u kojoj se nalazi, oseća kao da mu ponestaje vremena dok sve vreme ponavlja „Nemam ništa protiv“ sve dok ne počne da ima. Na sličan način Dan Pasteiner i Jon Kipps progovaraju o percepciji vremena koja je iskrivljena algoritmima kapitala, sve bližem klimatskom kolapsu, zatvaranjima unutar nacionalnih granica – svemu onome što kao „ne vidimo“ i „nemamo ništa protiv“, a zapravo nam veoma smeta. Kipps radi skulpture koje nastaju kao fuzija utilitarističke estetike bezbednosnih barijera i modernizma minimalističkog pravca, a Pasteiner potpisuje slike iz ciklusa „Kalendar“ koje se zasnivaju na kalendarima mesečevih mena u slojevima kombinovanih sa pejzažima. Izložba neće imati zvanično otvaranje, ali će biti otvorena od petka 11. septembra i trajaće do 24. septembra.
„jednočinka“
Navigator Art Gallery
Marina Marković i Vladimir Perić
Izložba „Crvena da te nema trebalo bi te izmisliti“ kao što joj ime i nagoveštava, istražuje mogućnosti i potencijal umetničkog rada i galerijskog prostora kroz rekonstrukciju onoga što je istorijski istaknuto i onoga što je prećutano kada je u pitanju socijalističko nasleđe. Autorka kao metod istraživanja ovog konfiskovanog sećanja i identiteta koristi kombinaciju više medija – performans i video rad, intrigantne jezičke konstrukte, kao i pseudoarhivski ambijent samog galerijskog prostora.
