Yuval Noah Harari, izraelski istoričar i filozof. Jedno od najpoznatijih imena na globalnoj intelektualnoj sceni zahvaljujući knjigama Sapiens: Kratka istorija čovečanstva i Homo Deus: Kratka istorija budućnosti i drugim; u delima okrenut oštrim stavovima, a dodala bih i ironičnom, na momente duhovitom narativu.
U pristupu istoriji čovečanstva i budućnosti, Harari je ujedinio analitički pristup i iskrenu zabrinutost za pravac u kojem se svet kreće.
Dok su neki njegovi slepi obožavaoci smatraju njegove tvrdnje revolucionarnim, drugi ga vide kao pesimistu, gotovo ljubitelja apokaliptičnog sadržaja.
Na kraju, pitanje je: da li je on zaista vizionar sa jasnim uvidima u budućnost i daje li društvu alat za prepoznavanje budućih opasnosti, ili je zaista pesimistički orijentisan intelektualac, čiji ton samo hrani društvenu nesigurnost i strah?
HARARIJEVA DIJAGNOZA SAVREMENOG DRUŠTVA
Jedan od ključnih elemenata njegovih radova jeste njegova analiza tehnološke revolucije i njenih uticaja na čoveka. Veštačka inteligencija, genetski inženjering i biotehnologija. Harari ukazuje na to da smo na ivici jedne nove epohe koja će redefinisati ne samo našu civilizaciju, već i ljudsku prirodu.
U knjizi Homo Deus naglašava potencijalne opasnosti veštačke inteligencije koja može ugroziti ekonomsku ravnotežu, smanjiti broj radnih mesta i stvoriti novu vrstu ljudskog otpada – ljudi koji nisu potrebni na tržištu rada. Povrh svega, ističe i prednosti AI tehnologije.
Da li je onda njegovo delo i čitav njegov narativ zaista pesimističan ili samo iskrena procena stvarnosti? S obzirom na to da on ne iznosi samo opasnosti, već poziva na svest i savest, dok ujedno produbljuje benefite promena koje se dešavaju.
Kritičari, međutim, veruju da svojim dramatičnim prognozama samo pogoršava strahove koji već postoje u društvu, te da ipak ne produbljuje dovoljno teme, kao i to da se vrlo često okreće mašti pre nego činjenicama, ima istine i u tome.
ŽIVIMO U „DOBA POST-ISTINE“
Jedan od ključnih elemenata koji se ponavlja u njegovom opisu društva jeste fenomen post-istine, gde objektivne činjenice gube značaj u svetu koji je sve više preplavljen subjektivnim uverenjima i informacijama koje se plasiraju kroz filtere društvenih mreža.
Dok se njegov kritički pristup smatra korisnim za analizu političkih i društvenih fenomena, Harari često nailazi i na optužbe da gaji duboko uverenje da je katastrofa neizbežna, što temelji na ranijoj istoriji čovečanstva.
Manjak objektivnosti i promocija konačne istine koju ističe može delovati kao njegov poziv na buđenje, ali isto tako može biti interpretirano kao opomena da je izlaz iz sadašnje situacije gotovo nemoguć, s obzirom na to da ne postoje kanali kontrole, niti ih on sam predlaže.
NUDI LI HARARI REŠENJA ILI SAMO DIJAGNOZU?
Postoje i oni koji smatraju da ovaj istoričar ipak nudi rešenja, iako ne direktna.
Međutim, često se postavlja pitanje da li on zaista nudi konkretna rešenja ili samo ukazuje na probleme koji se čine prevelikima za rešavanje.
On ne veruje rešenja postoje, dok duboko u sebi teži ka idealno uređenom društvu. Iako ponekad iznosi ubedljive vizije uz mnoštvo nekih mogućnosti, poput uvođenja univerzalnog osnovnog prihoda ili masovne promene obrazovnog i medicinskog sistema, njegova uporna sklonost prema institucionalnim sistemima čini ga ograničenim za savremeno društvo koje bira da teži alternativnim metodama.
Neretko, mnoge njegove ideje deluju kao teorije, zasnovane na mnogo možda i ako što narušava njegov kredibilitet.
DA LI HARARI „GOVORI ISTINU“ ILI VOLI STRAH?
Prorok ili pesimista? S obzirom na to da mnoge njegove tvrdnje, iako temeljenje na istraživanjima, teže povremenoj distopiji, teško je zanemariti uticaj koji je on imao na društvene diskurse o tehnologiji, politici i budućnosti. S tim u vezi ne mora nužno pripadati ni jednom taboru. Ne treba ga tako ni posmatrati.
Kao istoričar, on nas aktivno podseća na važnost razumevanja promena u društvu, to je njegova glavna uloga. Međutim, možda najvažnija poruka koju on nosi nije nužno da svet ide ka katastrofi, već da li planiramo da reagujemo, kako i u kojoj meri imamo uticaja na promene, a u kojoj meri nužno moramo ostati samo nemi posmatrači.
Foto: Instagram – yuval_noah_harari