Ko o čemu, ja drobim o tome da treba da se zna odakle je nešto poteklo. Alergična sam na sve učestalije analize interpretacija svega koje isključuju originalne tvorce i kontekst – bilo da se radi o vrsti štikle ili knjizi – i povremeno mi veoma teško pada to što živimo u eri (serviranih) informacija koje nam se poturaju kao znanje. Vrednost interpretacije kao takve pri tom ne dovodim u pitanje pošto znam da su iz inspiracije i da, interpretacijom, nastala neka od najboljih originalnih stvari. Isto tako, ne podnosim argument “sviđa mi se/ne sviđa mi se”. Ako ćemo nečim da se bavimo ozbiljnije (čitaj: odgovornije) onda bi isti trebalo izbrisati i zameniti prepoznavanjem razlike između autentičnog i onoga što to nije.
Dakle, potpuno je nebitna činjenica da nikad nisam probala da bejkujem šminku (da li se uopšte na srpskom tako kaže?) i što ne vladam cut crease tehnikom iz prostog razloga što je neću na sebi primenjivati. Ono što jeste bitno je činjenica da iza gotovo svih trendova koje danas smatramo tzv Instagram šminkom i koji su vinuli u (finansijsku) stratosferu gotovo sve beauty Youtube influensere – a o Kim K da ni ne govorimo – stoje, niko drugi do drag queens. Uncredited. Ovo me malo podseća na slučaj scenarista sa crnih lista koji su pisali filmove i osvajali Oskare pod pseudonimima zato što iz xy razloga nisu odgovarali američkom establišmentu (a svi znamo koliko je to jedan divan establišment, zar ne?).
Niste znali? Ok, sad znate. Konturiranje ne da nije izmislila Kim K – koliko god joj i Mario i marketing bili f.a.n.t.a.s.t.i.č.n.i – ako ćemo već o tome, u popularnu kulturu ga je uveo Kevyn Aucoin koji je, sa svoje strane debelo pozajmio od drag scene. Ipak, Aucoinova interpretacija i estetika su nešto veoma originalno, dok su tutorijali koje je radila Kim pa… pomalo kao kurs Drag Makeup 1:1. Ako mislite da isterujem mak na konac, što je moguće, molim vas da pogledate i tutorijale koje prave drag queens ali sa punom svesti o tome da su one bile tu mnogo, mnogo pre nje. Ne radi se naravno samo o Kim, već o čitavoj generaciji influensera i nekoliko generacija njihovih pratilaca. Ovakve stvari su mi posebno ironične u Srbiji u kojoj je još uvek potpuno legitimno javno se postavljati na poziciju mržnje pod izgovorom brige ili očuvanja vrednosti (?!) i u kojoj isti ti “čuvari vrednosti” praktično žive po estetici onih koje bi najradije iskorenili.
Ova šminka, koju ja realno ne nosim ali koja je fascinantna, je neka vrsta osnovnog kostima za drag. Ona je poput plesa, pokreta i pevanja. Kao i nekada manekenke, drag queens moraju sve da znaju da naprave same ako žele da budu uspešne ali njihova šminka je mnogo više od pukog alata. Ona je put transformacije i, za mnoge, put do slobode (i kao takva ona je sve samo ne fejk).
Pre svih platformi koje danas uzimamo zdravo za gotovo i ne sećamo se kako je život pre njih izgledao (a neki se realno ni ne sećaju), drag makeup mudrosti su se prenosile po garderobama klubova. Iskusne drag queens imale su svoje pulene koji su ih zvali drag mothers (Lady Gaga, čujemo li se?) i koje su učile kako da svoje scenske likove ožive. Sve što vam se čini “preteranim” kako u drag šminkanju tako i u onom “regularno-infulenserskom” – dopustićete mi slobodu da kujem sopstvene ironične izraze, nadam se – tako izgleda iz jednog jednostavnog razloga: namenjeno je za scenu. Neki kažu i da je ceo svet pozornica. Mislite o tome.
Godinama, decenijama radilo se o jednoj subkulturi koja praktično nije izlazila na svetlo dana. Kada je Madonnin spot “Vogue” pre 30 godina postao planetarni hit, malo ko je znao odakle joj motivi za ceo koncept iako ih ona nije nikada krila. I pored toga što joj mnogi zameraju činjenicu da nije jasno i glasno imenovala drag kulturu i dalje mislim da je za drag i LGBTQ zajednicu ovom pesmom učinila mnogo, verovatno i više nego da je izašla na neki protest na ulici. Madonnin “Vogue” nam je istu bukvalno zavukao pod kožu.
I dok su mediji na momente davali nešto prostora drag kulturi u filmovima kao što su genijalni “Priscila kraljica pustinje” ili “Paris is Burning” i pojavljivanja RuPaula uglavnom na MTV-ju, cela drag zajednica velikim delom je i dalje bila daleko od očiju šire javnosti.
MISS FAME I VIOLET CHACHKI
SUTAK AMRULL
POZNATIJI KAO RAJA
VIOLET CHACHKI
A onda se „desio“ RuPaul, tačnije „RuPaul’s Drag Race“. Prva sezona puštena je 2009. godine i ceo šou još uvek ne pokazuje znake usporavanja nakon 12 sezona – kasting za 13. sezonu koja bi trebalo da izađe sledeće godine već je završen. Šou je do sad nominovan za 23 nagrade Emi i osvojio je 9. Na Rotten Tomatoes poslednja sezona ima ocenu 100% – što iskreno ne znam da sam videla za bilo šta drugo, a neki od učesnika su katapultirani u slavu.
RuPaul jeste realno neka vrsta Mojsija koji je drag subkulturu izveo iz mraka u svetlo popularne kulture ali odgovarajuće odavanje priznanja istoj još uvek nije dovoljno. Iako popularnost drag queens raste u medijima, njihovo prisustvo je i dalje veoma “sveže” i suštinski umereno u beauty svetu koji ih je najviše monetizovao.
Youtube fenomen pod imenom beauty boys takođe svoje postojanje duguje drag kulturi. Iako su mnogi od njih dobro unovčili svoje znanje i estetiku tek poneki je izbacio i paletu čije ime joj je omaž. Prva drag queen koja je izbacila sopstvenu liniju šminke jeste Miss Fame i to se desilo tek 2018. godine. Nisam pogrešno napisala, brend Miss Fame Beauty je izbačen na tržište pre samo dve godine. Znam da vam se čini nemogućim ali tako je. Moj način da se borim sa ovakvom nepravdom jeste da sednem i nešto napišem. Da nastavim unedogled da drobim kako treba da znamo odakle nešto potiče kako bismo razumeli gde se nalazimo (i kuda idemo). Koji je vaš?
