Živimo u eri kada niko, ama baš niko nije zadovoljan svojim izgledom. Više nije pitanje godina, provedenih sati u teretani ili ispod hiruškog noža, jednostavno kompleks nesavršenosti rasprostranjen je svuda, bez obzira na poreklo i količinu para na računu. Činjenica je da kada se pogledate u ogledalo ili pokušate da stavite još jedan svoj selfie sa plaže na bilo koji od profila na društvenim mrežama, namrštite se brzinom svetlosti i kažete „grozno izgledam“. Možemo do sutra tražiti ko je kriv za tu opštu epidemiju globalnog spuštanja samopouzdanja, ali da je to tako, tako je.
Međutim, u poslednje vreme i to je počelo da se menja i kao da je postalo sasvim passé da se krijemo iza onoga što zapravo jesmo. Gledanje na svoje nedostatke ili „greške prirode“ kao na nešto što je autentično i dragoceno, mic po mic, počelo je da se uvodi kao pravilo najpre kroz svet šoubiznisa, a onda i da se odražava i na život običnih ljudi. Kada je prvi put procureo snimak sa jednog od nastupa sada već ikone glittera Lizzo, u kome silovito twerkuje svim kapacitetima sala koje se preliva iz usko zategnutog bodija i svira flautu, desio se potres novije pop kulture. U tom trenutku, svi su bili ubeđeni da je u pitanju još jedan freak show ili neko suludo takmičenje, ali ruku na srce, malo ko je bio svestan da se dešava ozbiljan zaokret na svetskoj muzičkoj sceni.
Brzo je shvatila da je različitost karta na koju može da zaigra i ubola džek pot.
Kako to obično biva u zapletima uspešnih životnih priča, u Lizzo niko nije verovao. Sve je ukazivalo na to da nema ama baš nikakve šanse da ispliva u sam vrh, s obzirom na njeno crnačko poreklo, broj kilograma na vagi, preuveličanoj stidljivosti i manjku samopouzdanja. Međutim ipak se desilo pravo čudo i “that Bitch” je oduvala sve ispred sebe. Još dok su se osamdesetih godina šepurile svojim nauljenim telima pokraj bazena, rodonačelnice te kulture savršenog i senzualnog ženskog tela, poput Sabrine koje je napravila bum pevajući „Boys, boys, boys“, Lizzo je dokaz da se vremena zaista jesu promenila i da je moguće izgledati sasvim drugačije i biti ništa manje zavodoljiv na sličnim stihovima.
Iako je tek sad doživela ogromnu popularnost širom sveta, Lizzo nije skoro počela da se bavi muzikom. Godine 2013. je objavila svoj prvi album “Lizzobangers”, a za jako kratko vreme uspela je da dogura do nastupa na Coachella festivalu, ali i da se pojavi na crvenom tepihu Met Gala ceremonije, kao grom iz vedra neba. Još jednom su njena spontanost i nepretvaranje da je nešto što nije, uneli pravu svežinu, ali i pometnju u učmali, dosadni i isprazni svet „savršenstva“. Tako ova nova zvezda provocira gde god da se pojavi, zrači neverovatnom pozitivnošću i zapravo se neprekidno poigrava sa stereotipima, rušeći sva moguća pravila prema uobičajenom načinu života. Zato i ne čudi njen vrtoglavi uspeh i konstantno uvećavanje sledbenika, s obzirom da je zaista učinila da se većina običnih ljudi oseti voljenim i ništa manje vrednim od ostalih. Sve što radi, Lizzo zapravo govori o sebi i to jezikom tela koji svi razumeju.
Niko zapravo ne može da objasni kako joj sve ovo polazi za rukom, s obzirom da je i sama vodila žestoke bitke i bila sasvim neprilagođena. Pošto se preselila u Mineapolis 2011. godine i želela da se probije na tamošnjoj muzičkoj sceni, prošla je kroz težak period. Živela je u svom automobilu i opsesivno je vežbala, pokušavajući da postane jedna u nizu svojih idola. Međutim, brzo je shvatila da je različitost karta na koju može da zaigra i ubola džek pot.
Kako to obično biva u zapletima uspešnih životnih priča, u Lizzo niko nije verovao.
Nakon što je bila jedan od domaćina MTV dodele nagrada 2016. godine i potpisivanja ugovora sa muzičkom kućom Atlantic Records objavila je svoju prvu produkcijsku kompoziciju “Coconut Oil”, a iz svega se izdvojila vodeća numera iz filma “Barber’s shop”: The Next Cut. Odstupajući od prethodnih alternativnih hip hop izdanja, neočekivano se transformisala u nešto krajnje lirično, nežno i emotivno, u želji da istražuje teme telesne pozitivnosti, samoljublja i života bez ustručavanja i kompleksa.
Tako ogromna, s umetcima do pola zadnjice, lepljiva od šljokica i slave, trese top liste tokom cele godine i ponovo je napravila džumbus na sceni izdavanjem svog trećeg studijskog albuma “Cuz I Love You”. Album je pokrenuo dva bezvremenska singla – „Juice“ i „Tempo“, dok je u deluxe verziju albuma uključen i njen zaboravljeni singl „Truth Hurts“ iz 2017. godine, koji je postao viralni uspavani hit. Samo dve godine nakon prvog objavljivanja, Lizzo je počela svima da iskače iz frižidera, koji i ona sama toliko često otvara.
Iskreno, nadajmo se da sve ovo nije samo prolazna faza koja traje tri dana i da su stvari zaista počele da se menjaju, a da je fabrika zabave shvatila da mora drugačije da komuncira s konzumentima. Radikalna odluka uređivačke politike legendarnog „Playboy“-a, magazina na samrti koji je već dugo na aparatima, da upravo Lizzo stavi na lakovanu naslovnu stranu, govori u prilog da njena pojava i te kako ima smisla. Zauzela je tron i pitanje je ko će moći zaista je da je pomeri odatle s obzirom da ni u jednom momentu ne propušta priliku da svima objasni koliko je „teška“. U svakom smislu.
