Može li uspomena da postane parfem? Ovaj brend koristi veštačku inteligenciju i od ličnih priča pravi mirise
Povezano
Većinu sveta oko sebe čitamo očima, ali kada je reč o sećanju, miris često ima mnogo kraći put do emocije. Dovoljno je da osetimo određeni parfem, miris nečije kreme, vlažnog asfalta ili hrane iz detinjstva i da se u sekundi vratimo osobi, mestu ili trenutku o kojem možda godinama nismo razmišljali. Razlog za to nije samo sentimentalna predstava o mirisu. Olfaktorni sistem tesno je povezan sa delovima mozga koji učestvuju u obradi emocija i pamćenja, zbog čega mirisi mogu da deluju gotovo kao prečice do uspomena. Upravo od te ideje polazi i Index: šta ako proces okrenemo? Šta ako ne čekamo da nas miris slučajno vrati u neku uspomenu, već od same uspomene napravimo parfem?
Sednete pred mašinu, ispričate joj trenutak koji biste želeli ponovo da proživite, odgovorite na nekoliko pitanja, a nekoliko minuta kasnije iz sistema izlazi mala bočica parfema čija je formula napravljena upravo iz te priče. U pozadini su veštačka inteligencija, robotika i devet unapred komponovanih mirisnih baza; na kraju ostaje šest mililitara tečnosti koje možete poneti sa sobom.
Parfem koji počinje razgovorom
Index su 2025. osnovale umetnica i kreativna tehnološkinja Tigris Li i parfimerka Izabela Smit. Smit je kreirala devet osnovnih mirisnih kompozicija, dok je Li razvila sistem koji kroz razgovor pokušava da iz lične priče izdvoji emocionalni ton, ali i njene konkretnije elemente: mesto, ljude, zvuke, atmosferu i predmete koji se u sećanju pojavljuju. Razgovor traje oko tri do pet minuta, a sistem zatim bira između jedne i tri mirisne baze i meša ih u realnom vremenu.
Važno je, međutim, šta Index zapravo ne radi. Veštačka inteligencija ne izmišlja parfemsku formulu od nule, niti preuzima ulogu parfimerke. Mirisni materijal već postoji: Smit je osmislila baze, njihove note i karakter, dok algoritam služi kao neka vrsta urednika koji odlučuje koje će od njih spojiti i u kakvom odnosu. Sistem je, prema osnivačicama, namerno ograničen pravilima – neće, na primer, jednu pomenutu reč automatski pretvoriti u emociju i iz nje izvesti miris. Kiša tako ne mora da znači tugu, niti more automatski proizvodi istu „slanu“ kompoziciju za svakoga.
Personalizovani parfemi nisu novi, baš kao što nije nova ni ideja da se miris gradi oko određene osobe, prostora ili uspomene. Početni materijal ovde, međutim, je narativ. Index najpre pokušava da shvati šta pamtimo, a tek zatim da to prevede na jezik parfimerije.
Zašto je baš miris toliko dobar medij za sećanje?
Postoji dobar razlog što je Index izabrao parfem, a ne, recimo, boju ili muziku. Olfaktorni sistem ima posebno bliske veze sa strukturama mozga koje učestvuju u obradi emocija i pamćenja, uključujući amigdalu i hipokampus. Istraživanja već decenijama pokazuju da sećanja izazvana mirisima često doživljavamo kao emocionalnija, starija i živopisnija od uspomena pokrenutih drugim vrstama stimulusa.
To je ono što se često naziva Prustovim efektom, prema čuvenoj epizodi sa madlenom, ali iskustvo je mnogo svakodnevnije od književne reference. Možemo godinama da ne mislimo na određenu kuću, osobu ili period života, a onda jedan miris aktivira čitavu scenu gotovo bez upozorenja. U tom smislu Index radi nešto pomalo obrnuto od prirodnog procesa: uzima sećanje koje već postoji i pokušava da mu napravi budući okidač.
Tu nastaje i zanimljivo pitanje koje projekat možda nije ni morao eksplicitno da postavi: da li parfem napravljen iz uspomene vremenom počinje da menja samu uspomenu? Sećanja nisu fiksni zapisi koje samo iznova otvaramo; njih rekonstrušemo svaki put kada ih prizovemo. Ako godinama koristite parfem nastao iz jednog letovanja, prvog poljupca ili poslednjeg dana u nekom stanu, miris može postati novi sloj te priče, a ne samo njena verna reprodukcija.
Od umetničke instalacije do parfemske kuće
Projekat se razvio iz Lijinog rada Emotional Alchemy, olfaktorne instalacije napravljene za brend Converse tokom Londonske nedelje mode 2024. godine. I tada je ideja bila slična: razgovor sa sistemom veštačke inteligencije pretvarao se u personalizovani miris, kao materijalni trag nečega što je inače teško uhvatiti: emocije, identiteta ili sećanja.
Li je taj pravac povezala i sa sopstvenom sinestezijom, neurološkom osobinom zbog koje stimulusi jednog čula mogu spontano izazivati iskustvo u drugom. Kod nje određene boje proizvode ukus, što je početnu ideju o „prevođenju“ senzacija učinilo manje metaforičnom nego što na prvi pogled zvuči. Nakon niza tehnološko-umetničkih projekata i saradnji, instalacija je evoluirala u prenosivi sistem i na kraju u Index kao brend.
Prvi javni pop-up otvoren je u septembru na Columbia Roadu u Londonu, a Index trenutno ima novi privremeni prostor na adresi 30 Cheshire Street, otvoren do 25. oktobra. Na svom sajtu brend trenutno vodi i javni arhiv mirisa i uspomena: među njima su naslovi poput we missed the last ferry, walking home with dad at dusk, i fell for my best friend ili mnogo manje sentimentalno his stupid fucking cap. Trenutno je objavljeno više desetina takvih „izdanja“, svako vezano za konkretnu priču i kombinaciju mirisnih nota. index fragrances
Jedna uspomena dobija ružu, krvavu narandžu i karmin; druga hinoki, smokvu i čempres; treća hladne čaršave, ljubičaste bombone i suze. Neke note su doslovne, druge gotovo literarne. „Suze“, „topla koža“, „statički elektricitet“ ili „gradska svetla“ nisu klasičan parfemski rečnik, ali upravo zahvaljujući tome formula više liči na naslov kratke priče nego na piramidu mirisnih nota.
Koliko je ovde zapravo veštačka inteligencija važna?
U trenutku kada gotovo svaki novi beauty uređaj dobija prefiks „AI“, sasvim je legitimno pitati da li je tehnologija ovde suština ili samo atraktivna ambalaža. Bez algoritma bi isti koncept verovatno mogao da postoji kao razgovor sa parfimerom. Bez formula Smitove, međutim, algoritam ne bi imao šta da proizvede. Bez fizičkog sistema Liijeve ostao bi samo chatbot koji predlaže mirisne note. Projekat zato funkcioniše na preseku tri stvari koje često predstavljamo kao suprotstavljene: zanata parfimerije, ličnog pripovedanja i automatizacije. Osnivačice i same insistiraju na tome da mašina nije zamišljena kao zamena za parfimerku. Ovde veštačka inteligencija, kako kažu, ne postaje „nos“, već interfejs između čoveka i već osmišljenog mirisnog sistema.
Postoji, naravno, i pitanje privatnosti. Originalna verzija projekta Emotional Alchemy navodila je da razgovori nisu čuvani, dok Index danas kaže da ne zadržava kompletan razgovor, ali čuva formulu parfema i sažetak uspomene kako bi korisnik mogao kasnije da joj se vrati. Iako zvuči kao tehnički detalj, kod projekta koji od korisnika traži da ispriča intimnu priču, zapravo je deo samog dizajna iskustva.
Fotografija: Profimedia