Povezano
Ako ste u poslednjih godinu dana makar jednom otvorili Instagram ili TikTok i zadržali se na sadržaju o nezi kože, verovatno ste videli nekoga kako desetak minuta sedi sa futurističkom maskom koja lice obasjava crvenim svetlom. Red light terapija postala je jedan od najprepoznatljivijih wellness trendova, ali za razliku od mnogih drugih, iza nje zaista postoji određena naučna osnova.
U stručnoj literaturi češće ćete naići na termin fotobiomodulacija ili PBM – tretman određenim talasnim dužinama crvene i blisko infracrvene svetlosti. Ideja nije nova. Efekti crvene svetlosti istražuju se decenijama, a danas se ona ispituje u dermatologiji, zarastanju rana, terapiji bola, tretmanima protiv opadanja kose, pa čak i u oblastima poput neurologije i oftalmologije. Ipak, važno je odmah razdvojiti dve stvari: ono što se istražuje u kontrolisanim medicinskim uslovima i ono što nam obećava reklama za LED masku od nekoliko stotina evra.
Crvene LED maske su odavno napustile dermatološke ordinacije i završile na našim Instagram feed-ovima, u wellness centrima, teretanama i kućnim rutinama. Obećanja su velika: manje bora i upala, brži oporavak kože, bolji rast kose, pa čak i koristi koje nemaju mnogo veze sa beauty industrijom. Međutim, koliko od toga zaista potvrđuje nauka?
Šta red light terapija zapravo radi?
Najjednostavnije objašnjenje glasi: određene talasne dužine svetlosti mogu da prodru kroz kožu i utiču na funkcionisanje ćelija. Jedna od glavnih teorija jeste da crvena svetlost deluje na mitohondrije, delove ćelija zadužene za proizvodnju energije. Kada apsorbuju odgovarajuću svetlost, može doći do povećane proizvodnje ATP-a, molekula koji ćelijama obezbeđuje energiju potrebnu za njihove funkcije, uključujući procese oporavka.
Zato se fotobiomodulacija istražuje u tako različitim oblastima. Ako ćelija raspolaže energijom efikasnije i ako se određeni upalni procesi smanjuju, potencijalne posledice nisu ograničene samo na izgled kože. Međutim, mehanizam još nije u potpunosti objašnjen; što je prva stvar koju wellness marketing često preskoči.
Šta znamo kada je koža u pitanju?
Tu su dokazi među konkretnijima. Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da crvena i blisko infracrvena svetlost mogu da podstaknu aktivnosti povezane sa proizvodnjom kolagena, utiču na elastičnost i teksturu kože i smanje određene upalne procese. U kliničkim studijama zabeležena su poboljšanja u izgledu finih linija i teksture nakon nekoliko nedelja redovne primene.
Postoje i podaci koji podržavaju korišćenje fotobiomodulacije za brže zarastanje kože, uključujući oporavak nakon određenih dermatoloških procedura. Zanimljiva je i njena primena kod akni. Plava svetlost koristi se za delovanje na bakterije povezane sa aknama, dok crvena može doprineti smanjenju upale, zbog čega se dve talasne dužine često kombinuju.
Relativno dobre rezultate pokazuju i istraživanja vezana za određene vrste gubitka kose, posebno androgenetsku alopeciju. Dakle, odgovor na pitanje da li red light terapija „radi“ nije – ne. Problem je pre u tome šta tačno očekujemo da uradi i kojim uređajem.
Više svetla nije nužno bolje
Možda najzanimljiviji deo priče o red light terapiji jeste činjenica da ona ne funkcioniše po principu „što više, to bolje“. Efekat zavisi od talasne dužine, jačine svetla, udaljenosti uređaja od kože, dužine tretmana i ukupne doze. Istraživanja čak ukazuju na takozvani bifazni odgovor: premala doza može biti nedovoljna, ali previsoka takođe može da umanji željeni efekat.
Upravo tu nastaje problem sa kućnim uređajima. Dve gotovo identične crvene maske mogu izgledati isto na fotografiji, a emitovati sasvim različite talasne dužine i količine energije. Ako proizvođač ne navodi osnovne tehničke podatke, poput talasne dužine i intenziteta, teško je znati da li uređaj uopšte radi u parametrima koji su korišćeni u istraživanjima.
Najviše podataka u dermatološkim studijama postoji za crvenu svetlost približno između 630 i 660 nm i blisko infracrvenu između približno 830 i 850 nm. Drugim rečima, crveno svetlo nije samo crveno svetlo.
Od bora do mozga?
Fotobiomodulacija se trenutno istražuje u kontekstu povreda mozga i kičmene moždine, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, vida, kontrole šećera u krvi, depresije i drugih stanja. Neki rani rezultati jesu obećavajući. U maloj studiji na osobama starijim od 40 godina, na primer, određena primena crvene svetlosti bila je povezana sa poboljšanjem percepcije kontrasta boja. Druga istraživanja beležila su manje skokove glukoze nakon izlaganja crvenoj svetlosti.
Međutim, to nisu rezultati iz kojih možemo zaključiti da red light therapy i LED lampa leči dijabetes ili sprečava neurodegenerativne bolesti. Veliki deo tih istraživanja još je u fazi dokazivanja koncepta, neka su sprovedena na malim grupama ljudi, a neka tek na ćelijama ili životinjama.
Dakle, da li vredi kupiti masku?
Ako od nje očekujete da za nekoliko nedelja izbriše godine sa lica, verovatno ne. Ako je posmatrate kao dodatak skincare rutini koji može blago poboljšati teksturu, fine linije, upalu ili oporavak kože, postoje razlozi da verujemo da kvalitetan uređaj može imati efekta.
Najvažnije je ipak obratiti pažnju na ono što nije toliko dobro za Instagram: specifikacije uređaja, objavljena istraživanja, regulatorni status i preporučeno vreme korišćenja. Red light terapija možda jeste trend, ali ono zbog čega je zanimljivija od većine wellness trendova jeste činjenica da nauka još nije rekla poslednju reč, i da za sada odgovor nije ni „čudo“ ni „prevara“, već mnogo manje dramatično: obećavajuća tehnologija čiji efekat u velikoj meri zavisi od toga kako se koristi.
Fotografije: Pexels