U nezi kože sve se više govori o aktivnim sastojcima, a među njima voćne kiseline, poznate i kao AHA (alfa-hidroksi kiseline), igraju ključnu ulogu.
Njihovo dejstvo je vrlo jednostavno: pomažu koži da se prirodno obnavlja, poboljšavajući njen izgled iz dana u dan. AHA su blage kiseline koje deluju na površini kože, uklanjajući mrtve ćelije – glavne krivce za umoran izgled i diskoloraciju.
Voćne kiseline podstiču obnavljanje ćelija, što prirodan proces kojim se koža regeneriše. To donosi niz blagodeti: ten deluje ujednačenije, tekstura kože postaje glađa, a pore manje vidljive. Takođe, povećavaju efikasnost proizvoda koji se nanose nakon njih, jer koža postaje prijemčivija.
Kada koristite voćne kiseline, izbegavajte kombinovanje sa previše jakih aktivnih sastojaka u istoj rutini, jer to može izazvati iritaciju ili pojačanu osetljivost kože. Na primer, ne treba ih koristiti zajedno sa retinolom – oba su eksfolijansi i njihova kombinacija može previše opteretiti kožu. Bolje ih je koristiti naizmenično, različitim danima.
Isto važi i za čistu vitamin C (askorbinsku kiselinu), koja može izgubiti efikasnost kada se nanosi sa AHA kiselinama i izazvati crvenilo na osetljivoj koži. U tom slučaju, najbolje je vitamin C koristiti ujutru, a kiseline uveče.
Čak i niacinamid, kada se koristi u visokim koncentracijama, može izazvati iritaciju ako se kombinuje sa AHA kiselinama, pa je bolje razmaknuti njihovu upotrebu ili birati formulacije koje ih pažljivo kombinuju.
Takođe, obratite pažnju na druge eksfolijanse poput BHA kiselina ili pilinga: njihovo kombinovanje sa AHA kiselinama može oštetiti zaštitnu barijeru kože.
Uz voćne kiseline, rutina treba da bude jednostavna i bez preteranog slojevitog nanošenja. Dobro se slažu sa hidratantnim i umirujućim sastojcima poput hijaluronske kiseline ili ceramida, a krema sa zaštitnim faktorom je obavezna tokom dana.
Evo koje voćne kiseline postoje.
SVE VOĆNE KISELINE ZA NEGU KOŽE: GLIKOLNA
Dobijena iz šećerne trske, ovo je jedna od najefikasnijih AHA kiselina zahvaljujući veoma maloj molekulskoj strukturi, koja lako prodire u gornje slojeve kože.
Ima snažno eksfolijativno dejstvo i stimuliše proizvodnju kolagena, što je čini idealnom za tretiranje tamnih fleka, ožiljaka od akni, finih linija i zadebljale ili umorne kože. Često se koristi u večernjim pilinzima i serumima u koncentracijama od 5% do 10%. Međutim, zbog svoje jačine, može izazvati blago peckanje prilikom nanošenja. Zato je najbolje početi s nižim koncentracijama i pratiti kako koža reaguje.
MLEČNA KISELINA
Ova kiselina, dobijena iz mleka ili fermentisanog voća, ima eksfolijativna i hidratantna svojstva. Njen molekul je veći nego kod glikolne kiseline, pa prodire pliće, ali je zato i blaža.
Idealna je za one sa suvom, osetljivom kožom ili za one koji tek počinju da koriste AHA kiseline postepeno. Pored toga što zaglađuje kožu, poboljšava njen sjaj, ujednačava ten i pomaže u jačanju kožne barijere. Često se nalazi u serumima i tonerima. Najbolje je koristiti je uveče, 2 do 3 puta nedeljno.
MANDELIČNA KISELINA
Dobijena iz gorkih badema, ova kiselina je izuzetno blaga, što je čini savršenom za veoma osetljivu kožu ili kožu sklonu crvenilu. Uprkos svojoj blagosti, efikasna je u tretiranju neujednačene teksture i diskoloracije.
Takođe poseduje blago antibakterijsko dejstvo, zbog čega je dobar izbor za osetljivu mešovitu ili masnu kožu. Zahvaljujući dobroj podnošljivosti, može se koristiti češće od drugih AHA kiselina.
JABUČNA KISELINA
Dobijena iz voća poput dunje, kruške i trešnje, jabučna je manje poznata AHA kiselina, ali prilično zanimljiva. Ima eksfolijativna svojstva slična drugim voćnim kiselinama, ali se izdvaja po svojoj blagosti i posebno izraženom hidratantnom dejstvu. Pomaže postepenu regeneraciju kože, poboljšava njen sjaj i popunjava fine linije, čineći kožu blistavijom i mlađom na izgled.
Fotografije: pexels.com