Pretraga

Ako se još uvek niste navikli na kraći dan imamo rešenje

Tekst: BURO.

Pomeranje vremena. Možemo da raspravljamo o tome da li je koncept (potpuno) besmislen i tome da su ga mnoge zemlje su ga napustile ili je i dalje koristan, ali u stvarnom životu sve se na kraju svodi na ona dva pitanja: "Da li sad spavam sat duže ujutro?" i "Da li će sada brže da padne mrak?" Nažalost, odgovor na ovo drugo je kod zimskog računanja vremena potvrdan. Jako nam je teško da ne dosađujemo i Bogu i ljudima svojim kukanjem na temu ali tako je kako je i ne preostaje nam ništa nego da stisnemo zube i izguramo - osim kad nam se bioritam tako lepo pokarabasi da ovo postane mnogo lakše reći nego izvesti.

Ukoliko vam se čini da ste u periodu nakon pomeranja vremena na kraju živaca, poremeti vam se ritam spavanja, umorni ste preko dana, osećate se slabo i pada vam imunitet niste umislili i niste jedini. Razlog za ovo leži u tome što naš unutrašnji biološki sat kontroliše sve naše osnovne funkcije, uključujući tu i kada nam se spava, kada smo gladni, kada smo najproduktivniji. Poremetite ga za makar 60 minuta i može nastati problem.

Ako se još uvek niste navikli na kraći dan imamo rešenje (фото 1)
Ako se još uvek niste navikli na kraći dan imamo rešenje (фото 2)
Ako se još uvek niste navikli na kraći dan imamo rešenje (фото 3)

Naš glavni biološki sat nalazi se u mozgu, tačnije u hipotalamusu, a naša tkiva i organi imaju zasebne tzv periferne biološke satove koje hipotalamus sinhronizuje. Kada se, dva puta godišnje, promeni računanje vremena glavni sat i svi periferni satovi ispadaju iz ritma i potreban im je određeni period da se međusobno ponovo usklade. U suštini, naš cirkadijalni ritam zavisi od svetla koji ga diktira i glavni sat se svakog jutra ravna po njemu. Kada na silu i naglo promenimo ritam (na primer, vreme ustajanja) glavni sat mu se prilagođava odmah dok periferni satovi ostaju na "starom računanju vremena" i to je razlog zbog kog se ne osećamo dobro. Telu može biti potrebno i do nekoliko nedelja da se ponovo uskladi, a u zavisnosti od toga da li ste dnevni ili noćni tip, zimsko i letnje računanje vremena mogu na vas drugačije uticati. Logično, noćni tip se teže prilagođava prolećnom, a dnevni zimskom satu. 

Ukoliko se i dalje mučite da uhvatite ritam, donosimo vam pet saveta koji će vam u tome pomoći (sve dok se zimsko i letnje računanje vremena ne ukine i kod nas).

Trudite se da održavate pravilan ritam spavanja pre i nakon promene

1

Posebno je važno da se svakog jutra budite u približno isto vreme zato što telo u zavisnosti od toga luči kortizol, hormon koji nas razbuđuje i drži budnim. Kako dan teče, tako ćete postajati sve umorniji kako nivo kortizola bude opadao i kada dođe vreme za spavanje, ne bi trebalo da imate problema.

Polako se pripremajte na promenu satnice

2

Počnite otprilike nedelju dana pre same promene: menjajte vreme u koje idete na spavanje za 10 do 15 minuta kasnije ili ranije (u zavisnosti od toga da li sat ide unapred ili unazad) i svom telu ćete dati priliku da se polako prilagodi novom dnevnom rasporedu.

Uživajte u jutarnjem suncu

3

Upravo je ono faktor koji pomaže telu da usvoji novi cirkadijalni ritam i ubrzaće sinhronizaciju glavnog biološkog sata sa perifernim satovima. Pored toga što će povoljno uticati na nivo energije u toku dana, izlaganje suncu ujutro će vam pomoži i da lakše zaspite uveče.

Izbegavajte izlaganje izvorima svetla u toku večeri

4

U izvore svetla spadaju - iako znamo da to ne želite da slušate - i ekrani telefona, kompjutera i TV-a, praktično svih elektronskih uređaja. Plavo svetlo može da ima uticaja na odlaganje lučenja melatonina i da vas samim tim drži budnima. Pred spavanje se isključite, makar u ovom periodu prilagođavanja.

Redovno jedite

5

Raspored obroka takođe utiče na naš biološki sat. Istraživanja su pokazala da izlaganje svetlu i pravilno raspoređeni obroci brže usklađuju glavni sat sa onim perifernim i zato se pridržavajte svoje satnice i izbegavajte da jedete kasno.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor