Pomeranje vremena. Možemo da raspravljamo o tome da li je koncept (potpuno) besmislen i tome da su ga mnoge zemlje su ga napustile ili je i dalje koristan, ali u stvarnom životu sve se na kraju svodi na ona dva pitanja: „Da li sad spavam sat duže ujutro?“ i „Da li će sada brže da padne mrak?“ Nažalost, odgovor na ovo drugo je kod zimskog računanja vremena potvrdan. Jako nam je teško da ne dosađujemo i Bogu i ljudima svojim kukanjem na temu ali tako je kako je i ne preostaje nam ništa nego da stisnemo zube i izguramo – osim kad nam se bioritam tako lepo pokarabasi da ovo postane mnogo lakše reći nego izvesti.
Ukoliko vam se čini da ste u periodu nakon pomeranja vremena na kraju živaca, poremeti vam se ritam spavanja, umorni ste preko dana, osećate se slabo i pada vam imunitet niste umislili i niste jedini. Razlog za ovo leži u tome što naš unutrašnji biološki sat kontroliše sve naše osnovne funkcije, uključujući tu i kada nam se spava, kada smo gladni, kada smo najproduktivniji. Poremetite ga za makar 60 minuta i može nastati problem.
Naš glavni biološki sat nalazi se u mozgu, tačnije u hipotalamusu, a naša tkiva i organi imaju zasebne tzv periferne biološke satove koje hipotalamus sinhronizuje. Kada se, dva puta godišnje, promeni računanje vremena glavni sat i svi periferni satovi ispadaju iz ritma i potreban im je određeni period da se međusobno ponovo usklade. U suštini, naš cirkadijalni ritam zavisi od svetla koji ga diktira i glavni sat se svakog jutra ravna po njemu. Kada na silu i naglo promenimo ritam (na primer, vreme ustajanja) glavni sat mu se prilagođava odmah dok periferni satovi ostaju na „starom računanju vremena“ i to je razlog zbog kog se ne osećamo dobro. Telu može biti potrebno i do nekoliko nedelja da se ponovo uskladi, a u zavisnosti od toga da li ste dnevni ili noćni tip, zimsko i letnje računanje vremena mogu na vas drugačije uticati. Logično, noćni tip se teže prilagođava prolećnom, a dnevni zimskom satu.
Ukoliko se i dalje mučite da uhvatite ritam, donosimo vam pet saveta koji će vam u tome pomoći (sve dok se zimsko i letnje računanje vremena ne ukine i kod nas).
Trudite se da održavate pravilan ritam spavanja pre i nakon promene
1
Posebno je važno da se svakog jutra budite u približno isto vreme zato što telo u zavisnosti od toga luči kortizol, hormon koji nas razbuđuje i drži budnim. Kako dan teče, tako ćete postajati sve umorniji kako nivo kortizola bude opadao i kada dođe vreme za spavanje, ne bi trebalo da imate problema.
Polako se pripremajte na promenu satnice
2
Počnite otprilike nedelju dana pre same promene: menjajte vreme u koje idete na spavanje za 10 do 15 minuta kasnije ili ranije (u zavisnosti od toga da li sat ide unapred ili unazad) i svom telu ćete dati priliku da se polako prilagodi novom dnevnom rasporedu.
Uživajte u jutarnjem suncu
3
Upravo je ono faktor koji pomaže telu da usvoji novi cirkadijalni ritam i ubrzaće sinhronizaciju glavnog biološkog sata sa perifernim satovima. Pored toga što će povoljno uticati na nivo energije u toku dana, izlaganje suncu ujutro će vam pomoži i da lakše zaspite uveče.
Izbegavajte izlaganje izvorima svetla u toku večeri
4
U izvore svetla spadaju – iako znamo da to ne želite da slušate – i ekrani telefona, kompjutera i TV-a, praktično svih elektronskih uređaja. Plavo svetlo može da ima uticaja na odlaganje lučenja melatonina i da vas samim tim drži budnima. Pred spavanje se isključite, makar u ovom periodu prilagođavanja.
Redovno jedite
5
Raspored obroka takođe utiče na naš biološki sat. Istraživanja su pokazala da izlaganje svetlu i pravilno raspoređeni obroci brže usklađuju glavni sat sa onim perifernim i zato se pridržavajte svoje satnice i izbegavajte da jedete kasno.
