Fensi bočice sa ljubičicama i lotusovim cvetovima, sprejevi sa hiljadu i jednim mirisem i vlažne maramice koje bismo rado pojeli za dezert zbog arome tek ubranih jagoda, samo su deo asortimana koji se u različitim drogerijama nude kao nephodni za našu “intimnu” negu. Sigurna sam da je Marija Antoaneta imala manje proizvoda za celo telo nego što mi danas imamo samo za našu vaginu. Ali, da li su nam svi ovi proizvodi baš neophodni? Iako se propagiraju kao “must have” i ultimativni izraz self care-a, naravno da ne. No, sa proizvdima koji nose imena koja u sebi sadrže leto, vazduh, ostrvo, svežina, talasi, planinski vazduh, naravno da ćete poželeti da svoju drugaricu počastite nekom egzotikom, samo što je ta egzotika u većini slučajeva vrlo nepodržavajuća, i može sadržati neke štetne i otrovne sastojke. Mahom su proizvodi puni parfema i parabens koji negativno utiču na vaginalnu floru i mogu izazvati ozbiljne probleme.
Zašto bi se ovi proizvodi reklamirali kao nešto dobro i zdravo? Obrni okreni, kapitalizam i patrijarhat udruženi vole da imaju nadmoć nad našim donjem vešom. Teren za zaradu je ovde vešto opipan, s obzirom da je pričanje o ovoj vrsti higijene i dalje tabu, a žene pod večitim pritiskom i strahom da nisu dovoljno dobre ili u ovom slučaju, čiste. Sve to rezultiralo je da se nezdravi obrasci slepo slede. Pogledajmo samo reklamu za vaginalno pranje iz pedesetih koja kaže da je “neprijatan miris iz vagine razlog za nesrećne brakove i neslaganja u porodici? Sedamdeset godina kasnije i dalje nismo puno odmakli jer postoje proizvodi za tinejdžerke koji se reklamiraju kao “pomoć da se osećaju čisto tokom menstruacije” čime direktno koriste nesigurnost mladih devojaka i udaraju ih po džepu. Zbog rasprostranjenosti ovakvih slogana i brenodva, pokrenute su kampanje i istraživanja kako bi se sprečilo njihovo širenje i štetnost.
Ipak nisu svi proizvodi loši. Postoje oni koji stvarno mogu da nam koriste, ali pri izboru treba biti obazriv.
Doktorka Jennifer Hyer kaže da ako bismo je pitali da li postoje proizvodi za žensku higijenu koji bih preporučila njen odgovor bi bio “ne“. „Ne mislim da ovi proizvodi, generalno, imaju bilo kakvu vrednost i takođe mislim da mogu da nanesu štetu, ne samo fizički, već i psihički, društveno mogu da utiču da žene kada vide ove proizvode pomisle: „Da li imam neprijatan miris?Možda ne radim nešto kako treba? Da li treba da koristim ovo da bih bila kao „normalna“ žena?“
Hyer kaže da ljudska tela već imaju ono što im je potrebno da bi bila zdrava. Međutim, ona veruje da bi ljudi trebalo da razgovaraju o vaginalnim problemima i pitanjima sa svojim lekarima, ali razume da oni koji nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti ili nemaju odgovarajućeg lekara, mogu lakše postati plen ovih marketinških taktika.
„„Kao osoba sa vaginom, edukujte se o svojoj vagini“, rekla je. „Učite svoje telo, ne stidite se svog tela.“
Kakvo je stanje u Srbiji? Prema rečima doktorke Mime Fazlagić, žene su opsednute intimnog negom, ali to ne znači da je sprovode na pravi način. “Vagina ima svoju prirodnu sredinu, prirodne bakterije i ona po definiciji nije sterilan organ. Kod nas je česta prevelika upotreba antibiotika, kad god se u brisevima pronađe neka bakterija i to je vrlo pogrešno”. Ona je takođe dodala da postoje dobri proizvodi na bazi biljaka i sa nekim dobrim sastojcima koji se mogu redovno upotrebljavati da bi se očuvala ta PH kiselost sredine. “Više se ne preporučuje ispiranje vagine kao što je nekada bilo, da se koristi puno različitih preparata koji nisu medicinski odobreni, to može dovesti samo do pogoršanja, ali postoje vaginalete koje stvaro mogu uticati i na imunitet, naravno sve u savetu sa lekarom”.
Ovo je još jedan od razloga da odete na godišnji ginekološki pregled i proverite šta je to što bi vam prijalo, a usput i redovno prekontrolište svoje reproduktivno zdravlje, pa da konačno o njemu počnemo da govorimo edukativno i naglas, kako se greške iz prošlosti ne bi ponavljale.
