Da li je kafa dobra za nas?

    21.05.2020.
    RECOMMENDED

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/05/kafa-cover.gif

    I zašto je odgovor na ovo pitanje: da

    Malo koja stvar je toliko utkana u našu (i ne samo našu) kulturu i podsvest kao što je to kafa i “kod nas” su oni koji je ne piju pre izuzetak nego pravilo. Nažalost, vrlo često je posmatrana kao simbol nezdravog života – zajedno sa cigaretama – i velik broj ljudi će vam se žaliti kako pokušava da “je ostavi”. Da li su stvari zaista toliko crne? Nisu. Kafa vam neće naneti nikakvo zlo, naprotiv. Pod uslovom da je pijete na pravi način.

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/05/1590071473736368.jpg

    Šta znači “pravi način”

    Prvo i pre svega, ovo podrazumeva umerenost. Opšteprihvaćeni stav lekara jeste taj da je dnevni unos kofeina do 400 mg neškodljiv za odrasle zdrave osobe (ovo je ekvivalent oko 4 šolje kafe). Obimna istraživanja objavljena 2017. godine u časopisu British Medical Journal donose dokaze o tome kako osobe koje umereno konzumiraju kafu imaju manji rizik od kardovaskularnih bolesti kao i od prerane smrti, dijabetesa tipa 2, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Ovo, naravno zvuči veoma zvanično ali, zar ne bi samo trebalo da se prisetimo činjenice da se tzv Mediteranska dijeta smatra jednim od najzdravijih načina ishrane kao i toga da uključuje i vino i kafu. Dakle, ponovo se vraćamo na umerenost.

    Druga stavka odnosi se na to kakvu kafu pijemo. Danas smo, većinom i nažalost, veoma daleko od italijanskog espresa ili čak kapućina, a sa svih strana nas napadaju velike latte kafe, mocha i frappuccino varijacije na temu. U svima njima kafe ima najmanje ali zato šećera, aroma, dodataka i kojekakvih mleka ima u velikim količinama. Računajte sami (ali ova pića su praktično processed kolači u tečnom obliku).

    Šta kafa sadrži

    Iako je mnogi povezuju isključivo sa kofeinom, šoljica kafe sadrži i polifenole (konkretno klorogenu kiselinu) koji imaju antioksidativno i protivupalno dejstvo, zatim vitamine B grupe (B1, B2, B3 i B5), kao i magnezijum i kalijum.

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/05/1590071473842891.jpg

    Da li je važno o kojoj vrsti kafe se radi

    Naravno. Nije isto da li pijete kvalitetan espreso, filter, instant ili tursku kafu. Espreso je najjači i jedna šoljica sadrži oko 100 mg kofeina, zatim idu filter pa turska i, na kraju, instant kafa. Za neke ljude, upravo su ovi podaci izuzetno važni zato što imaju polimorfizam – genetsku varijaciju koja usporava između ostalog i metabolizam kafe – što u prevodu znači da se kofein u njihovom organizmu duže zadržava. Ako ne možete da spavate i osećate efekte kofeina iako ste poslednju kafu popili u podne, spadate u ovu grupu.

    Da li kafa izaziva zavisnost

    Da. Pored toga, tolerencija na kofein vremenom raste. Kafa je najveći izvor kofeina u našoj ishrani (iako ga ima i u crnom čaju, energetskim pićima, čak i čokoladi). Otprilike pola sata nakon konzumiranja, kofein dostiže svoj pun efekat: krvni sudovi se skupljaju, krvni pritisak raste, mi smo razbuđeni i misli su nam fokusirane, puni smo energije. Telu je, u proseku, potrebno od 4 do 6 sati da metaboliše kofein.

    Ukoliko naglo prekinete sa konzumiranjem kafe, očekujte simpotome poput glavobolje, umora, nervoze, poteškoća sa koncentracijom i loše raspoloženje.

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/05/1590071473938838.jpg

    Loše strane kafe

    Ukoliko izuzmemo preterano konzumiranje kome smo kao društvo skloni, kafa kao takva može imati negativne posledice na ljude koji imaju problema sa sistemom za varenje, gorušicom i visokim pritiskom. Izuzetno visoke doze kofeina mogu biti fatalne ali ih je nemoguće postići ispijanjem kafe – pošto govorimo o ekvivalnetu 50-ak šoljica espresa – pa se slučajevi predoziranja vezuju za upotrebu praška i tableta koje sadrže kofein (poput mnogih preparata za mršavljenje).

    Da li dodavanje šećera i mleka poništava benefite kafe

    Za ovo ne postoje naučni dokazi ali vrlo je lako doći do dva zaključka: prvi – da malo mleka i malo šećera nisu najgora stvar koja čoveku može da se desi, i nažalost drugi – da se sve ređe radi o malim količinama pošto počinje vladavina napitaka na bazi kafe koji se sve više razlikuju od njenog originalnog oblika.

    Dakle, u krajnjoj liniji trebalo bi više brinuti o tome šta se stavlja u kafu nego o samoj kafi. Kao što smo već rekli, piće prepuno šećera, loših masti i drugih dodataka nema benefite za vaše zdravlje – naprotiv – i lako može da ima i preko 800 kalorija.

    Saznaj više:
    Povezani članci: