Pretraga

Da li su biljna mleka uvek bolja alternativa?

Da li su biljna mleka uvek bolja alternativa?

Tekst: Manda Javorina


Postoje mnogi razlozi zbog kojih neko može da se odluči za mleka biljnog porekla. Osim zdravstvenih, u kojima je na prvom mestu veoma rasprostranjena netolerancija na mlečne proizvode (bilo da je u pitanju laktoza ili kazein), alergije (koja je mnogo ređa i ne treba je mešati sa netolerancijom), Kronova bolest i sindrom iritabilnog creva, autoimune upale i sl, tu su i pitanje ishrane životinja od kojih se dobija, antibiotika i pesticida, zatim problemi etičke prirode i veganska ishrana. Ipak, ljudi se teško odriču “koncepta mleka” i njegove kremaste teksture, čak i kad ga ne piju u kafi već koriste za kuvanje.

Kao neko ko mleko ne pije više više od petnaest godina zato što mi zaista ne prija (iako nisam kompletno dairy-free), prva sam stala u red kada je trebalo isprobati biljne alternative ali sam ubrzo shvatila da mi ni izbliza ne trebaju onoliko koliko sam mislila, a zatim se posle nekoliko godina ispostavilo da uopšte ne moraju biti “zdrav izbor”. Ovo su neki od glavnih razloga.

Da li su biljna mleka uvek bolja alternativa? (фото 1)

Mleka biljnog porekla mogu sadržati visok nivo šećera

Ovo zavisi od proizvođača. Mleku biljnog porekla nije potreban šećer ali mnogi ga dodaju, kao i druge arome. Znate i sami da ako tražite sojino mleko u kafiću, odmah sledi pitanje: “Obično ili od vanile?” Nema potrebe da se objašnjavamo oko toga koliko su svi ovi dodaci nezdravi. Realno, potrebno je da dobro obratite pažnju na etikete biljnog mleka zato što mnoga od njih sadrže gomilu drugih sastojaka osim “vode i biljke”. U Americi je čak pokrenuta FDA inicijativa da se, iz ovog razloga, ime mnogih vrsta promeni u “napitak”. Za početak, tražite natpis da je mleko koje kupujete bez dodatih šećera.

Sastojci od kojih se prave mogu biti GMO ili uzgajani uz pomoć pesticida

Ovo posebno važi za sojino mleko. U Srbiji gajenje GMO soje nije dozvoljeno ali biljna mleka na našem tržištu su sva iz uvoza. Ukoliko se radi o soji, izuzetno su velike šanse da nije prirodna, osim ukoliko je to izričito naznačeno na pakovanju. Problem pesticida i štetnih hemikalija takođe ostaje. Ono u čemu biljna mleka zaista imaju prednost nad životinjskim jeste da ne sadrže hormone (što nije mala stvar ali nije ni dovoljno).

Da li su biljna mleka uvek bolja alternativa? (фото 2)

Biljna mleka se industrijski često prave od praška

Postoji velika razlika između biljnog mleka koje pravite sami i onog koje kupujete - kao i za sve drugo, uostalom. Proizvođači vrlo često koriste koštunjavo voće i žitarice u prahu za proizvodnju mleka i to su dužni da naznače na etiketi - pitanje je samo koliko sitnim slovima.

Možete imati netoleranciju na sastojke od kojih se prave biljna mleka

Ja, na primer, imam netoleranciju i na soju i mleko od soje mi isto zaista ne prija. Slično je i sa pirinčem. Kokosovo, bademovo i mleko od ovsa mi ne prave problem. Ipak, ukoliko patite od netolerancije na gluten ili imate Kronovu bolest ili SIC, najbolje je da se klonite mleka biljnog porekla iz prostog razloga što mnoga od njih, čak i ako sama žitarica ne sadrži gluten, mogu biti kontaminirana zato što se sirovine prerađuju u istim mašinama kao i žitarice koje sadrže gluten (na primer, melju). Nemojte nikada misliti da se neke stvari podrazumevaju. Ukoliko nije izričito naglašeno na pakovanju, ne podrazumeva se.

Da li su biljna mleka uvek bolja alternativa? (фото 3)

To što je od biljke ne znači da je ekološki ili fair trade

Kada se radi o emisiji gasova, realno nema poređenja. Stočarstvo, pa samim tim i proizvodnja klasičnog mleka, jeste jedan od najvećih faktora u globalnom zagrevanju. Ipak, ako ste mislili da biljna mleka ne nose svoj deo ekoloških i etičkih problema, razmislite opet. Biljke badema, na primer, konzumiraju više vode nego stoka (da, i ja sam bila frapirana), a za njihovo razmnožavanje neophodne su pčele. Prošle godine je u Americi mobilisano gotovo 70% rojeva pčela zvaničnih uzgajivača, a jedna trećina pčela je zbog ovoga umrla do kraja sezone što je ekološka katastrofa. Kokos je problematičan zbog toga što raste isključivo u tropskim uslovima, a plantaže na kojima se gaji su sve samo ne fair trade preduzeća. Ljudi koji na njima rade su bukvalno na ivici egzistencije, kao i mnogi radnici u tekstilnoj industriji. Pirinač, sa svoje strane, takođe troši neverovatnu količinu vode i ima veoma visoku emisiju gasova, višu nego bilo koja druga biljka od koje se može dobiti mleko.

Jasno je da industrija biljnog mleka ima svoje probleme, kao i svaka druga. Iz tog razloga ne treba ih posmatrati kao “zdravo za gotovo” izvor zdravlja: ukoliko biljno mleko nije napravljeno od proverenih sastojaka (čak i ako ga pravite sami) i označeno kao organsko bez dodatih aroma i šećera, apsolutno ne znači da je zdravo. Ovo u praksi znači da se na njega, odnose sva ista pravila kao i na svu ostalu hranu. Možda je vreme da se pomirimo sa tim da prečice ne postoje, kao ni apsoluti.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar